POLA PLANETE GORI, PADAJU TEMPERATURNI REKORDI, ALI TO NIJE NAJGORE: Stručnjaci imaju zastrašujuća predviđanja

Ekstremne vrućine zahvatile su velike delove severne hemisfere. Jedan za drugim toplotni talasi smenjuju se širom Evrope, posebno na jugu kontinenta, kao i u delovima Kine i SAD. Istovremeno su obilne padavine uzrokovale razorne poplave i odnele živote u nekim zemljama, uključujući Republiku Koreju, Japan i severoistok SAD.

Ali, jučerašnji rekordi već bi danas mogli pasti. Veliki deo južne Evrope i Sredozemlja zahvaćen je ekstremnom vrućinom koja dolazi iz severne Afrike. Očekuje se da će u nizu italijanskih gradova, uključujući Rim, danas temperatura preći 40, a na Sardiniji bi mogla dostići 46 stepeni Celzijusa. Slično je u Španiji i Grčkoj gde dodatno probleme zadaju šumski požari. Dva šumska požara, potaknuta jakim vetrovima, u ponedeljak su nekontrolisano besnela obalnim gradovima u blizini Atine, prisilivši stanovnike da napuste svoje domove.

Paklene vrućine zahvatile su i Kinu. U pokrajini Ćinjang, na zapadu zemlje, u nedelju u 19 sati meteorološka stanica u selu Sanbao, kod mesta oaze Turpan, izmerila je 52,2 stepeni Celzijusa. Prethodna rekordna temperatura koju je izmerila ta stanica 2017. godine iznosila je 50,6. Ćinjang je polupustinjsko područje koje se graniči s više država Srednje Azije i uobičajeno je najtoplija regija u Kini. Istovremeno, tajfun Talim stigao je do obalnog područja južne kineske pokrajine Guangdong u ponedeljak uveče. Gotovo 230.000 ljudi u Guangdongu evakuisano je na sigurno do 17 sati po lokalnom vremenu.

Usred toplotnog talasa koji je zahvatio velike delove juga i jugozapada SAD možda je upravo postavljen novi rekord najtoplije ponoći dosad. Meteorološka stanica Bedveder u Dolini smrti u Kaliforniji zabeležila je u ponoć 17. jula temperaturu od 48,9 Celzijusa. Ali, čini se da tokom vrele noći u Dolini smrti nije oboren svetski rekord. I dalje ga drži aerodrom Kasab u Omanu gde tokom noći između 16. i 17. juna 2017. godine temperatura nije pala ispod 44,2 Celzijusa. Dolina smrti jedno je od najtoplijih mesta na planeti i drži trenutni svetski rekord za najvišu temperaturu zabeleženu na Zemlji - 56,7 stepeni izmerenih davne 1913. godine.

Dok je toplotnom talasu od južne Floride i obale Meksičkog zaliva prema jugu i jugozapadu SAD izloženo 80 miliona ljudi, delovi Nove Engleske i područja uz srednji Atlantik suočavaju se s olujama i poplavama. Najmanje četvoro ljudi poginulo je u subotu u poplavama u gradiću Aper Mejkfild u Pensilvaniji, 30-ak kilometara od Filadelfije, objavila je lokalna policija. Bujične poplave divljaju poslednjih dana severoistokom zemlje, posebno Vermontom čiji je glavni grad Monpelje katastrofalno poplavljen. Osim tog područja, meteorolozi su upozorili na obilne kiše u delovima središnjeg SAD i doline Misisipija, kao i u istočnom Teksasu, delovima Arkanzasa i Lujzijane, te delovima obale Meksičkog zaliva.

- Ekstremni vremenski uslovi, sve češća pojava u našoj sve toplijoj klimi, imaju veliki uticaj na ljudsko zdravlje, ekosastave, poljoprivredu, snabdevanje energijom i vodom. To naglašava sve veću hitnost smanjenja emisija gasova staklenih bašti što je brže i dublje moguće - izjavio je danas prof. Peteri Talas, glavni sekretar Svetske meteorološke organizacije (WMO).

Simon Luis, profesor nauke o globalnim promenama na Univerzitetu London, upozorio je čovečanstvo da bi se trebalo pripremiti za još teže toplotne talase u budućnosti.

- Ovo je samo početak. To je ono što klimatski sastav može napraviti pri zagrevanju od samo 1,2 Celzijusova stepena. Trenutna globalna politika dovodi nas do zagrevanja od 2,7 stepeni do 2100. godine. To je zaista zastrašujuće - izjavio je Luis za Skaj njuz.

Prema njegovim rečima, društvo će se morati prilagoditi ekstremnim temperaturama.

- Temeljno, brzo i trajno smanjenje emisija ugljenika na neto nulu može zaustaviti zagrevanje, ali čovečanstvo će se morati prilagoditi još ozbiljnijim toiplotnim talasima u budućnosti - dodao je Luis.

A s još ubitačnijim toplotnim talasima mogli bismo se suočiti ako ne ovog leta, a onda idućih godina. Naime, klimatski fenomen La Ninja, koji je prošlih godina "potiskivao" globalne temperature, prestaje, a na scenu stupa suprotni fenomen - El Ninjo.

Naučnici već predviđaju da će razvoj El Ninja verovatno učiniti 2023. najtoplijom godinom u istoriji. Strahuju da će to verovatno privremeno gurnuti svet preko ključne prekretnice zagrevanja od 1,5 Celzijusa, zacrtan Pariskim klimatskim sporazumom.

- Vrlo je verovatno da bi nas sjedeći veliki El Ninjo mogao odvesti preko 1,5 Celzijusa - rekao je za Gardijan prof. Adam Skaife iz britanskog "Met ofisa".

(Kurir.rs/Jutarnji)