Rat u Ukrajini je dostigao kritičnu tačku, a dalji razvoj događaja mogao bi da utiče na budućnost zemlje i na bezbednost Evrope, ocenjuje BBC.
U analizi se ukazuje da je Ukrajina, tokom 18 meseci invazije Rusije, uglavnom bila u defanzivi, sprečavajući ruske snage da zauzmu više teritorije, ali da je letos, koristeći vojnu opremu koju joj je isporučio Zapad, krenula u ofanzivu, pokušavajući da protera ruske snage sa teritorija koje su zauzele na istoku i jugu zemlje.
Jedan pogled na mapu istočne i južne Ukrajine pokazuje da se za dva meseca od početka kontraofanzive nije mnogo toga promenilo, navodi BBC i dodaje da Rusija i dalje zauzima skoro petinu Ukrajine, uključujući gradove Donjeck, na istoku, i Marijupolj, koji je zauzela nakon višemesečne opsade, i da su njene snage dobro utvrđene.
Zapravo, nije se mnogo toga promenilo od novembra 2022. godine, kada je Ukrajina ostvarila svoj poslednji značajan uspeh, zauzevši južni grad Herson i velika područja na severoistoku.
Ali, bilo je i dobrih vesti za Ukrajinu, ukazuje se u analizi i navodi da su ukrajinske trupe nedavno zauzele selo Staromajorskoje u regionu Donjecka, da je Kijev povratio pojedine male oblasti oko Bahmuta, na istoku, koje je ranije letos izgubio i da je ostvario manje uspehe u regionu Zaporožja, na jugu, koji se smatra ključnim za uspeh kontraofanzive.
Naime, ukrajinski prodor kroz deo teritorije pod kontrolom Rusije do Azovskog mora poremetio bi ruske rute snabdevanja i odsekao njihove snage na Krimu, ukazuje se u analizi.
Navodi se da su za dva meseca ukrajinske trupe napredovale najviše oko 16 kilometara u dve oblasti duž dela fronta od 160 kilometara.
Napretka ima, ali je on sporiji nego što su se nadali Ukrajina i njeni zapadni saveznici, ocenjuje BBC.
U analizi se ukazuje da su ukrajinske snage napale na tri dela fronta, koristeći opremu koju im je isporučio Zapad, i istražujući slabe tačke duž cele linije fronta dugog 1.125 kilometara, ali da su Rusi predvideli te namere i mesecima gradili najveća utvrđenja u novijoj istoriji.
Tri reda rovova, bunkeri, betonske piramidalne zamke za tenkove (takozvani „zmajevi zubi“) i hiljade nagaznih mina predstavljaju ogromnu prepreku za napredovanje ukrajinskih snaga.
Marina Miron, stručnjak za odbranu na Kraljevskom koledžu u Londonu, kaže da je Ukrajina morala da smanji svoje ambicije na jugu, uključujući težnje da povrati Krim. „Mislim da se to neće desiti u skorije vreme“, kaže ona.
Ocenjuje da je najviše čemu Ukrajina može da se nada – potencijalno ponovno zauzimanje Tokmaka, koji se nalazi na ključnoj ruti na jugoistoku zemlje, oblasti koja je logističko čvorište za ruske snage.
U analizi se navodi da je Ukrajina u junu poslala kolonu oklopnih vozila prema Tokmaku, ali da se na video snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi kako tenkovi Leopard i borbena vozila Bredli nailaze na minsko polje, a zatim ih napada ruska artiljerija.
Čini se da je ruska vojska ispravila pojedine greške koje je pravila tokom prvih 12 meseci invazije i pokazala se iznenađujuće inovativnom i efikasnom u odbrani, navodi se u tekstu i dodaje da Rusija koristi mnogo protivtenkovskih mina i da je počela da koristi svoje vazdušne snage, kao što su jurišni helikopteri Ka-52 Aligator.
Dok je Rusija postavljala odbranu, Ukrajina je okupljala desetak novoformiranih oklopnih brigada, od kojih su mnoge obučavane u Evropi i snabdevene boljom opremom od ruskih, navodi BBC i ukazuje da Ukrajina sada ima mogućnost da lansira rakete duboko iza ruskih linija, ciljajući skladišta goriva, komandne i kontrolne centre, što bi moglo da oslabi odbranu Rusije.
Na kraju krajeva, vreme nije na strani Ukrajine, ocenjuje BBC i ukazuje da će kiše na jesen neasfaltirane puteve pretvoriti u blato i otežati, ako ne i učiniti nemogućim, dalje napredovanje ukrajinskih snaga i da će na proleće početi ciklus predsedničkih izbora u SAD.
Ako Ukrajina do tada ne ostvari odlučujući napredak na bojnom polju, daleko je od izvesnog da će podrška SAD i NATO-a biti nastavljena na tako visokom nivou kao sada, zaključuje u analizi BBC.
Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/BBC
NE PROPUSTITE
