Dva meseca sam putovao po Australiji, vozio se kolima od Perta do Sidneja i kroz australijske pustinje prešao sam 20.000 kilometara. To putovanje bilo je prepuno teškoća, voda je ponekad koštala duplo skuplje nego benzin, a vrelina i vožnja po pustim predelima utkali su se u moje biće da i sada, kada se setim Australije, pred očima se pojavljuje beskrajna crvenkasta ravnica s ponekim kengurom na horizontu.
Predavanje
Ali Australija je i „srpska zemlja“, s velikom srpskom populacijom. Na obodima Sidneja i u Pertu bio sam njihov gost. Jedno celo srpsko selo iz Hrvatske preselilo se u Kvinslend, čak su im kuće sagrađene jednako kao u predratnoj domovini, tako da su i u ovim dalekim predelima ostali komšije.
Sve što sam video i doživeo učinilo je da zavolim Australiju i da se radujem svaki put kad se ime ovog „najvećeg kontinenta na svetu“ spomene. Na putovanju sam sakupljao knjige o ovoj državi, naročito o Aboridžinima, i tako je nastala sadašnja Zbirka Australije u Muzeju knjige i putovanja u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. To je najveća zbirka knjiga u regionu o ovoj državi, sa više od hiljadu naslova, ali postoji i značajna zbirka filatelije sa više hiljada primeraka, od najstarijih do najnovijih australijskih poštanskih maraka, ali i maraka pojedinačnih australijskih država pre ujedinjenja.
Posebno me je obradovalo kada je sa ambasadorom Australije Nj. e. Danijelom Emerijem dogovoreno da u Adligatu održi predavanje „Istorija multikulturalizma u Australiji“ u okviru programa „Ambasadori u Adligatu“.
Australijsko veče pod nazivom „Putevima i pustinjama Australije“ bilo je sastavljeno od tri segmenta: predavanje njegove ekselencije o istoriji Australije sa posebnim osvrtom na istoriju i probleme emigracije, predavanje predsednice Adligata Svetlane Mirčov, eksperta za knjige štampane tokom Prvog svetskog rata, i putopisca Viktora Lazića o putovanju Australijom.
Velika zajednica
U zbirci Prvog svetskog rata u Adligatu pronađene su nepoznate fotografije medicinskih sestara koje su iz Australije došle da volontiraju u Srbiji u okviru Bolnice škotskih žena. Veliko požrtvovanje i posvećenost koje su pokazale zauvek su spojile Srbiju i Australiju, a tek poslednjih godina na videlo izlaze njihove zasluge. Javnosti su prvi put u Adligatu predstavljene pojedine fotografije iz Adligatove zbirke.
Njegova ekselencija Danijel Emeri pružio je kratak, iskren i detaljan presek istorije Australije kroz prizmu migracija, koje su stvorile njihovu današnju državu, otvoreno govoreći o otporu migraciji, o sukobima među useljeničkim grupama, ali i uticaju povećanja stanovništva na ekologiju. Ambasador je govorio i o problemima s kojima se suočavaju Aboridžini i programima vlade kojima se zemlja vraća tradicionalnim vlasnicima, kao i zvaničnom izvinjenju vlade Australije Aboridžinima zbog istorijske nepravde koja im je učinjena.
Naročito nas je obradovala činjenica da se na poslednjem popisu stanovništva u Australiji 2021. kao ljudi sa srpskim poreklom izjasnilo 95.000 ljudi, čak 20.000 više nego ranije. Moguće je da su zbog ratova i atmosfere u društvu Srbi ranije ređe javno izjašnjavali svoju nacionalnu pripadnost. Prvi Srbi su u Australiju stigli u 19. veku i radili u rudnicima. Ambasador je napomenuo da su Srbi u Australiju većinom došli u tri emigrantska talasa: posle Drugog svetskog rata kao žrtve rata ili članovi četničkog pokreta, zatim šezdesetih i sedamdesetih godina u okviru organizovane migracije koju je podržala vlada SFRJ, a zatim tokom ratova devedesetih godina. Ambasador je istakao i značaj SPC za Srbe u Australiji, koja ima 51 zajednicu i četiri manastira.
Fotografijama i čitanjem odlomaka svojih putopisa, ja sam predstavio dvomesečno putovanje po australijskim pustinjama i gradovima.
„Australija u svojoj veličini skriva simpatičnost koale, hitrinu kengura, opasnost krokodila, strašljivost noja, poglede guštera i insekata čudnovatih boja i oblika koji je nastanjuju. Sve te osobine, začinjene humorom, predstavljaju oreal najvećeg ostrva na svetu. Kako je primetio Čarls Šulc, američki crtač stripova, ovaj kontinent je za nas jedina nada. Ne treba se brinuti ako je danas smak sveta - u Australiji je već osvanuo sutrašnji dan“, glasi jedan od pročitanih odlomaka.
Australijsko veče je organizovano u saradnji Adligata sa australijskom ambasadom u Beogradu i Rotarakt klubom Dedinje. Publici su se obratili i Dragana Dojčinović u ime Rotarakt kluba Dedinje i Nada Maletić, bivša ambasadorka Srbije u Australiji.
Viktor Lazić
NE PROPUSTITE
