Poplave u Libiji, izazvane olujom Danijel, odnele su 11.300 života, a nekoliko hiljada ljudi se smatraju nestalim u katastrofalnoj nepogodi.
Najveća šteta je pričinjena u gradu Derna, na istoku zemlje.
Prethodno je oluja Danijel ostavila tragove razaranja širom Tesalije u centralnoj Grčkoj, odakle nam dolaze prave apokaliptične slike.
Kako je moguće da klimatske promene ostave ovako katastrofalne posledice za sobom i da li u budućnosti čovečanstvo treba da strahuje od njih, voditelji Pulsa Srbije razgovarali su sa stručnjakom Dejanom Vladikovićem, hidrologom RHMZ.
- Jasno je da je bila užasno jaka pojava, bili smo svedoci ciklona Danijel u Grčkoj, talnije u Tesaliji. U isto vreme bili su zahvaćeni zapadna Turska i južna Bugarska. Ciklonska masa obično ide na istok, ali ovog puta krenula je južno, na Libiju. Prema nekim podacima, oluja je prerasla u uragan sa još jačim vetrom, palo je oko 200mm padavina. Do užasnih posledica je dovelo i to što je Libija od 2011 . podeljena na istočni i zapadni deo. Vi tu 15-ak godina nemate održavanje infrastrukturnih objekata - objasnio je Vladiković.
- Ta oblast je sklona poplavama, bilo ih je četiri u istoriji, najgora 1959. Nakon toga su naši ljudi, sredino 70-ih uradili dve jako dobre brane, iznad Derne koja je sad praktično nestala. One su rađene za pitanje vodosnabdevanja, a ne za zaštitu od poplava. Još jedna razlog doveo je do razornih posledica, a to je da su pre ove oluje dugo bile suše i zemlja se skorila, pa nije bila u stanju da upije toliku količinu kiše - precizirao je Vladiković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
