Politički analitičar Darko Obradović u autorskom tekstu analizirao je današnje događaje u Izraelu.
Najmasovniji napad na Izrael iz pojasa Gaze počeo je na godišnjicu Jom Kipurskog rata (6. oktobar 1973.).
Prema javno dostupnim informacijama napad predstavlja sadejstvo Hamasa i Palestinskog islamskog džihada na ukupno 7 tačaka (naselja i dve vojne baze).
Ono što karakteriše ovaj napad u odnosu na prethnodni masovni raketni napad iz maja 2021. godine, odnosi se na samu sofisticiransot pripreme. Teroristički zapovednik Al-Deif pozvao je susedne arapske države da se pridruže totalnom napadu na Izrael, što je bio slučaj tokom Jom Kipurskog rata kada su Sirija i Egipat koordinirano izvršili napad.
Ova teroristička operacija se izvodi u nekoliko dimenzija. Masovniraketni napadi koji su u jednom danu pretekli crni bilans iz maja 2021. propraćeni su kopnenom akcijom u izraelskim naseljima i gradovima na jugoistoku. Poređenja radi između 10 i 18. maja 2021. Isapljeno je više od 4000 raketa.
Da bi prilikom ovog napada samo za nekoliko sati bilo lansirano preko 2000 raketa. Da je Hamas aktivno radio na osnaživanju svoje raketne komponente u prilog govori podatak da je u napadima 2008-2009. ispaljeno 640 raketa sa prosekom od 29 raketa dnevno.
Danas taj broj za nekoliko sati iznosi preko 2000. Taktička pozadina masovnih raketnih napada sračunata je na „proboj“ PVO sistema „Gvozdena kupola“, koji svojom višeslojnom odbranom služi za presretanje masovnih raketnih napda različitog dometa.
Rakete koje koristi Hamas mogu se podeliti na dve grupe „domaće proizvodnje“ i uvozne. Tkz. ne standradne rakete nose različite oznake (Kasam 1, Kasam 2, Al kuds, Naser, Al-Aksa, Al-Jaser), različitie terorističke grupe od Hamasa do Hezbolaha koriste rakete sličnih karakteristika ali različitih naziva.
U pogledu dometa mogu pogoditi ciljeve od 3km do 15km. Nedovoljno je javnih podataka u pogledu zaista potvrđenog dometa ovih raketa koje se izrađuju u improvizovanim radionicama u okviru podzemnih skrovišta popularno nazvanih „Metro“ i domaćinstava u pojasu Gaze. Karakteristike ovih raketa ogledaju se i u njihovim relativno lošim performansama kao što je visoka nepreciznost, odsustvo standarda kvaliteta, nepredvidljiva putanja i nebezbedna proizvodnja i lansiranje. Ove vrlo nestabilne rakete često izazivaju nesreće u fazi lansiranja i gubitke među teroristima zaduženim za njihovo rukovanje.
Njihova relativno jeftina i jednostavna proizvodnja ih čini veoma privlačnim za upotrebu. Ono što predstavlja stvarni izazov za PVO Izraela jesu standardne rakete industrijske proizvodnje koje se krijumčare u pojas Gaze. U velikoj meri radi se o sirijskim raketama M-302 deklarisanog dometa do 180km, zatim iranski Fajr- 3 i Fajr-5 sa dometima od 43km do 75km. Opasnost posebno čine rakete koje spadaju u kategoriju „domaće“ proizvodnje uz pomoć strane asistencije. Najpoznatije su Hamasov Ajaš-250 dometa 250km i Badr-3 d, za koji Palestinski islamski džihad tvrdi da može poneti bojevu glavu težine između 300 do 400km. Domet Badr-3 nije deklarisan, dok podatak o raketnom napadu na Aškelon, 2021. godine potvrđuje da ova raketa može leteti najmanje 13km. Bezbednosni izazov najvišeg reda predstavlja transfer raketne tehnologije koji se odvija putem krijumčarskih operacija organizovanih od strane Irana i Sirije. Sve su glasniji izveštaji o prisustvu kineskih raketa, dometa od 20 do 40km, i to onih koje koristi kineski A200 raketni artiljerijski sistem. Danas znamo da Hamas iz pojasa Gaze može pogađati ciljeve na udaljenosti do 75km, pogođeni su i Tel Aviv i Jerusalim. Radi se o raketi M75 „domaće“ proizvodnje zasnovane na iranskom raketnom rešenju Fajr-5.
Transfer tehnologija i zaobilazni putevi predstavljaju bezbednosni izazov koji Izrael mora rešavati diplomatskim i obaveštajnim sredstvima. Kada dođe do masovnih raketnih napda već je kasno. Unapređenje raketne tehnologije koju koriste Hamas i Palestinski islamski džihad direktno je povezano sa insotranom logističkom podrškom.
Neki od poznatih krijumčarskih kanala odvijaju se preko Irana do Sudana (luka Port Sudan) zatim u Egipat i onda morskim ili podzemnim kanalima za Gazu. U prethodnom periodu Egipat je preduzeo više koordiniranih akcija sa izraelskim partnerima u cilju sprečavanja transfera tehnologija. Stvari se dodatno kompikuju činjenicom da oni koji organizuju naoružavanje Hamasa često mogu koristiti tuđe proizvode namenske industrije kako bi prikrili svoje aktivno učešće. Sve izneto ide u prilog Izraelu koji će nastojati da vratiti prisustvo svojih snaga bezbednosti u samom pojasu Gaze gde nije prisutan dve decenije.
Današnji napad na Izrael se može oceniti kao prvorazredno strateško iznenađenje. Izveštaji o oružanim borbama koje se vode u jevrejskim naseljima u okolini Gaze predstavljaju ozbiljan obaveštajno- bezbednosni propust. Popularno nazivana „Infiltracija“ deluje dobro organizovana. Ukoliko znamo da je izrael hermetički izolovao Gazu sa žilet žicom, betonskim zidovima (koji idu nekoliko metara u dubinu kako bi sprečili kopanje tunela), senzorima za toplotnu i noćnu detekciju, ostaje vrlo ne jasno kako je izvedena operacija infiltracije.
Da li su teroristi koristili sisteme pojedinih država za elektronsko ometanje? Pojavili su se snimci ubacivanja terorista upotrebom paraglajdera iz vazduha. Hamas vodio dugotrajnu operaciju infiltracije i skladištenja oružja, ili je usled diverzije uspeo da postigne strateško iznenađenje. U svakom slučaju dobijamo jedan potpuno novi razvoj konflikta. Izraelski premijer Netanjahu jasno je saopštio da je zemlja u ratu.
U narednim danima možemo očekivati da operacija „Čelični mač“ po svom obimu nadmaši operaciju „Čuvar zida“ i uspostavi izraelsko prisustvo unutar same Gaze. Ne treba isključiti udare po sirijskim i libanskim ciljevima. Hamas je isplanirao i informacioni aspekt akcija. Veliki broj snimaka izbacuju u kontinuitetu.
Uspeli su da otmu izraelskog vojnika, zarobe nekoliko oklopnih vozila i slikaju se pored tenka Merkava u plamenu. Pored toga oteti su i izraelski državljani čija će žrtva postati sastavni deo propagandnog materijala terorista. Ovaj teroristički napad koji će ne sumnjivo prerasti u novi rat imaće svoje međunarodne implikacije.
Podsetimo se najave da izrael transferiše sistem „Gvozdene kupole“ za Poljsku, kako bi Poljska prebacila svoje PVO sisteme Ukrajini u cilju zaštite od ruskih napada tokom zime. Hamas je tokom septembra 2022. sa delegacijom bio u poseti Ruskoj Federaciji na sastancima sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim. Izrael će morati da ispita uzročno posledične veze isporuke „Gvozdene kupole“ i ovog napada. Isto tako bezbednosni partneri Ukrajine i Izraela će istraživati pozadinu napada čija je posledica ubistvo civila i definitivno zaustavljanje trasfera izraelskog PVO sistema Poljskoj.
Uloga drugih međunarodnih činilaca poput Irana, koji je vrlo verovatno obučavao teroriste za jednu sofisticirano koordiniranu akciju, uvešće nas u dodatno pojačavanje tenzija na Bliskom Istoku. Sam terorstički napad i poruka koju je poslao Hamas direktno se odnosi na arpaski svet koji je normalizovao odnose sa Izraelom. Normalizacija odnosa između Izraela i arpaskog sveta direktno slabi regionalnu moć Irana. Najveću žrtvu podneće civili, uključujući i onih dva miliona koje Hamas drži kao živi štit u Gazi.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
