Na severu Pariza, daleko od restorana i muzeja, krije se mračna strana grada. Ispod raskrsnice autoputa u blizini Porte de la Chapelle, desetine zavisnika kreću se besciljno kroz improvizovani kamp pun šatora i smeća. Nema tu nade, samo smrad izmeta i očaja, piše The Economist.
Socijalni radnici dolaze i odlaze na mesto poznato kao brdo kreka (La colline du crack), dok lokalne vlasti zatvaraju oči pred problemom. Policija je tokom godina premeštala kamp kako bi zavisnike držala dalje od obližnjih gradskih četvrti.
Brojni evropski gradovi suočavaju se sa istim problemom, ali situacija i dalje nije tako kritična kao u Americi, gde fentanil godišnje ubije oko 70.000 ljudi, više nego što je umrlo u ratovima u Vijetnamu, Iraku i Avganistanu zajedno.
U Evropi se ovaj lek nikada nije prihvatio, a veruje se da se ne predozira više od 200 ljudi godišnje. Razlog je nedostatak fentanila na tržištu, ali vlade su zabrinute da idila neće potrajati i da će fentanil uskoro doći preko Atlantika.
Zašto je fentanil poštedeo Evropljane, a uništio Amerikance?
Fentanil je sintetizovan u Belgiji 1959. godine kao legalni lek protiv bolova, pa se moglo pretpostaviti da će ga prvo zloupotrebiti tamošnji narkomani. Međutim, da bi se probio na tržište, bio je potreban američki kapitalizam. Od 1990-ih pa nadalje, lekari u Americi prepisuju lekove protiv bolova za ruke i noge na podsticaj beskrupuloznih farmaceutskih kompanija.
Od 2015. godine, u Americi se svake godine izdavalo oko 227 miliona recepata za opijate, otprilike po jedan na svaku odraslu osobu. Kada su recepti ponestali, grupa pacijenata zavisnih od pilula otkrila je da se one mogu nabaviti ilegalno. Meksički karteli su spremno dočekali nove kupce i za proizvodnju koristili neophodne hemikalije iz Kine.
Evropa je tada pružala veliki otpor nepotrebnom propisivanju lekova, pacijenti su umesto brzih rešenja – lekova protiv bolova, mogli da dobiju neophodne operacije ili terapije koje bi im na duži rok ublažile bol.
Najčešća droga o kojoj su Evropljani zavisni je heroin, koji potiče od maka uzgajanog u Avganistanu. Otkako su se talibani vratili na vlast, proizvodnja je smanjena za 95 odsto, što će ozbiljno ograničiti dostupnost jeftinog heroina u Evropi 2024. godine. Kada se suoče sa nedostatkom heroina, očekuje se da narko-bande pomešaju ostatke sa fentanilom kako bi mu dale dodatnu snagu i povećale zalihe.
Nedostatak heroina mogao bi da se poklopi sa dolaskom ilegalnog fentanila u Evropu. Za razliku od kokaina ili heroina, koji zahtevaju složene operacije proizvodnje i šverca, sintetičke droge su jeftine za prodaju i isporuku. Evropol je upozorio da meksički karteli sarađuju sa kriminalnim mrežama u Evropi kako bi proširili svoje tržište.
Entoni Blinken, američki državni sekretar, upozorio je evropske kolege da će uskoro, ako još nemaju problema sa fentanilom. Evropljani imaju jednu značajnu prednost u borbi protiv fentanila, kaže Kit Hamfris, stručnjak za bolesti zavisnosti sa Univerziteta Stanford.
- Videli su razaranja koja su opioidi izazvali u Americi i znaju koliko je važno sprečiti da fentanil uđe na tržište, rekao je Hampris.
Vlasti prate u otpadnim vodama tragove droge, lekari su oprezni da nepotrebno prepisuju lekove koji izazivaju zavisnost, a zavisnost se bolje razume i leči. Da bi tako i ostalo, vlasti će morati da budu odlučne i da razmišljaju o budućnosti.
(Kurir.rs / The Economist)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
