Trinaestogodišnja Omajra Sančez Garson preminula je pred očima novinara nakon što je danima bila zatrpana usled erupcije vulkana.
Devojčica je dopola zatrpana nakon aktiviranja klizišta izazvanog erupcijom vulkana Nevado del Ruiz 1985. godine u Кolumbiji. Katastrofa je odnela živote oko 25.000 ljudi dok je potpuno uništila 14 zajednica.
Mešavina vulkanske lave i leda, nazvana lahar, prodrla je nakon erupcije u rečne doline i nakon toga u sela. Omajrina porodica bila je potpuno budna u noći katastrofe u svom betonskom domu plašeći se mogućnosti da opasni vulkanski pepeo uđe u mesto.
Najgori strah se ostvario kad je potok lahara ušao u kuću, koju je potpuno uništio, a devojčicu zarobio pod teškim ruševinama. Zakopana Omajra je otkrivena tek kad je uspela da provuče ruku kroz pukotinu nakon čega ju je primetio spasilac.
Pokušaji da je izvuku bili su uzaludni jer su noge devojčice bile zarobljene ispod gomile betona, a ruke njene mrtve tetke čvrsto stisnute oko nogu i stopala. Meštani nisu mogli da pronađu način da je oslobode iz ruševina, a da joj potpuno ne polome noge. Nisu imali ni sredstava da joj pruže spasonosnu negu ako bi ih amputirali.
Svaki put kada bi spasilac pokušao da je izvuče oko nje se nakupljalo još više bljuzgavice. Posle više neuspešnih pokušaja odlučeno je da je puste da se odmori. Zatim je oko njenog tela postavljena guma koja ju je držala na površini.
Njenu sudbinu dokumentovali su novinari, fotografi, TV ekipe, ali i radnici Crvenog krsta koji su bili prisutni na mestu nesreće nadajući se čudu.
Omajra je jela slatku hranu, pila limenke gaziranih pića, veselo razgovarala sa ljudima oko sebe... Hrabra devojka je uglavnom bila mirna tokom svog iskušenja uprkos kratkim periodima napada panike između.
Treće noći počela je da halucinira i pričala je o odlasku u školu na test iz matematike. Oči su joj postale toliko krvave da su izgledale crne dok su joj ruke pobelele, a lice nateklo.
Odjednom je zamolila novinare i druge spasioce da je ostave kako bi se odmorili. Nekoliko sati kasnije vratili su se sa pumpom i pokušali da je spasu, ali su joj noge bile savijene ispod betona kao da je klečala.
Bilo je nemoguće spasiti devojčicu.
Hrabra devojčica, pre nego što je poslednji put zatvorila oči, izgovorila je svoje poslednje reči koje ceo svet treba da čuje. Držeći se za komad krhotina iznad glave mirno je pogledala ka kameri i rekla:
- Mama, volim te mnogo, tata, volim te, bato, volim te...
Umrla je 16. novembra 1985. godine verovatno zbog gangrene ili hipotermije.
Omajrin brat i mama preživeli su horor dok su otac i tetka preminuli na mestu.
Mama devojčica, koja je u noći tragedije bila odsutna zbog posla, rekla je da mora da nastavi napred zbog sina.
- To je užasno, ali moramo da razmišljamo o živima. Živeću za svog sina koji je ostao bez prsta - rekla je majka.
(Kurir.rs/Z.Ko/Sun)
NE PROPUSTITE
