Glečeri na Himalajima se brzo tope, ali novi izveštaj je pokazao da bi zapanjujući fenomen u najvišem planinskom lancu na svetu mogao da pomogne u usporavanju efekata globalne klimatske krize.
Kada temperature zagrevanja pogode određene ledene mase na velikim visinama, to izaziva iznenađujuću reakciju koja duva jake hladne vetrove niz padine, navodi se u studiji objavljenoj 4. decembra u časopisu Nature Geoscience.
Klima koja se zagreva stvara veći temperaturni jaz između okolnog vazduha iznad himalajskih glečera i hladnijeg vazduha u direktnom kontaktu sa površinom ledenih masa, objasnila je Frančeska Peličioti, profesor glaciologije na Institutu za nauku i tehnologiju u Austriji i glavni autor studije.
„Ovo dovodi do povećanja turbulentne razmene toplote na površini glečera i jačeg hlađenja površinske vazdušne mase“, rekla je ona u saopštenju za javnost.
Kako hladan, suv površinski vazduh postaje sve hladniji i gušći, on tone. Vazdušna masa teče niz padine u doline, izazivajući efekat hlađenja u nižim predelima glečera i susednim ekosistemima. Sa ledom i snegom sa planinskog lanca koji se napajaju u 12 reka koje obezbeđuju svežu vodu za skoro 2 milijarde ljudi u 16 zemalja, važno je saznati da li himalajski glečeri mogu da održe ovaj samoočuvajući efekat hlađenja jer će se region suočiti verovatnim porastom na temperaturama u narednih nekoliko decenija.
Topljenje glečera
Izveštaj iz juna koji je ranije pokrio CNN pokazao je da su se glečeri na Himalajima topili 65 odsto brže tokom 2010-ih u odnosu na prethodnu deceniju, što sugeriše da rastuće temperature već utiču na ovu oblast.
„Glavni uticaj porasta temperature na glečere je povećanje gubitaka leda zbog pojačanog topljenja“, rekla je Fani Brun, naučnica na Institutu za geonauku de l’Environnement u Grenoblu, Francuska. Ona nije bila uključena u studiju.
„Primarni mehanizmi su produženje i intenziviranje sezone topljenja. Oni uzrokuju stanjivanje i povlačenje glečera, što dovodi do deglacijalnih pejzaža koji imaju tendenciju daljeg povećanja temperature vazduha zbog veće apsorpcije energije na površini“, kaže Brun.
Ta apsorpcija energije na površini određena je nečim što se zove albedo efekat. Svetle ili „bele” površine kao što su čisti sneg i led će reflektovati više sunčeve svetlosti (visok albedo) u poređenju sa „tamnim” površinama kao što je zemljište koje je izloženo povlačenju glečera, tlo i okeani (nizak albedo).
Generalno, Brun kaže da se ovaj fenomen tumači kao pozitivna povratna sprega, ili proces koji pojačava promenu, ali je generalno slabo proučavan i teško ga je kvantifikovati.
U podnožju Mont Everesta, međutim, merenja ukupnih proseka temperature izgledala su čudno stabilna umesto da se povećavaju. Pažljiva analiza podataka otkrila je šta se zaista dešava.
„Dok su minimalne temperature u stalnom porastu, maksimumi površinske temperature tokom leta konstantno su opadali“, rekao je Franko Salerno, koautor izveštaja i istraživač za Nacionalni istraživački savet Italije, ili CNR.
Međutim, čak ni prisustvo ovih rashladnih vetrova nije dovoljno da se u potpunosti suprotstavi rastućim temperaturama i topljenju glečera usled klimatskih promena. Tomas Šo, koji je deo istraživačke grupe ISTA sa Peličioti, kaže da je razlog zašto se ovi glečeri ipak brzo tope složen.
„Zahlađenje je lokalno, ali možda još uvek nije dovoljno da se prevaziđe veći uticaj klimatskog zagrevanja i potpuno sačuvaju glečeri“, kaže Šo.
Peličioti objašnjava da je opšta oskudica podataka u područjima na visokim nadmorskim visinama širom sveta ono što je dovelo do fokusiranja studijskog tima na korišćenje jedinstvenih zapisa posmatranja tla na jednoj stanici na Himalajima.
„Proces koji smo istakli u radu je potencijalno od globalnog značaja i može se desiti na bilo kom glečeru širom sveta gde su ispunjeni uslovi“, rekla je ona. Nova studija pruža ubedljivu motivaciju za prikupljanje više dugoročnih podataka na visokoj nadmorskoj visini koji su jako potrebni da bi se dokazali novi nalazi i njihov širi uticaj, kaže Peličioti.
Riznica podataka
Smeštena na glečerskoj nadmorskoj visini od 5.050 metara (16.568 stopa), klimatska stanica Piramid International Laboratori/Observatori nalazi se duž južnih padina Mont Everesta.
Opservatorija je beležila detaljne meteorološke podatke skoro 30 godina. To su ta zrnasta meteorološka zapažanja koja su Peličioti, Salerno i tim istraživača koristili da zaključe da temperature zagrevanja izazivaju ono što se naziva Katabatskim vetrovima. Hladni vetrovi, nastali usled strujanja vazduha nizbrdo, obično se javljaju u planinskim predelima, uključujući Himalaje.
„Katabatski vetrovi su uobičajena karakteristika himalajskih glečera i njihovih dolina i verovatno su se uvek javljali“, kaže Peličioti.
„Međutim, ono što primećujemo je značajno povećanje intenziteta i trajanja Katabatskih vetrova, a to je zbog činjenice da su se temperature okolnog vazduha povećale u svetu koji se zagreva. Još jedna stvar koju je tim primetio bile su veće koncentracije ozona prizemnog nivoa u vezi sa nižim temperaturama. Ovaj dokaz pokazuje da Katabatski vetrovi rade kao pumpa koja je u stanju da transportuje hladan vazduh sa više nadmorske visine i atmosferskih slojeva do doline, objašnjava Peličioti.
„Prema trenutnom stanju znanja, himalajski glečeri rade nešto bolje od prosečnih glečera u smislu gubitaka mase“, kaže Brun.
Gubitak glečera u Aziji protiv Evrope
Brun objašnjava da su se u centralnoj Himalaji glečeri u proseku istanjili za oko 9 metara u poslednje dve decenije.
„Ovo je mnogo niže od glečera u Evropi, koji su se istanjili za oko 20 metara tokom istog vremenskog perioda, ali je to veće od drugih regiona u Aziji (na primer u regionu Karakoruma), ili u arktičkom regionu “, kaže Brun.
Razumevanje koliko dugo su ovi glečeri sposobni da se lokalno suprotstave uticajima globalnog zagrevanja moglo bi biti ključno za efikasno rešavanje našeg sveta koji se menja.
„Verujemo da su Katabatski vetrovi odgovor zdravih glečera na rastuće globalne temperature i da bi ovaj fenomen mogao da pomogne u očuvanju permafrosta i okolne vegetacije“, rekao je koautor studije Nikolas Gujenon, istraživač u Nacionalnom istraživačkom savetu Italije.
Definicija Katabatskog vetra
Katabatski vetar predstavlja vrstu vetra koja se, pod uticajem gravitacije, spušta nizbrdo sa visokih terena ka nižim nadmorskim visinama. Ovi vetrovi nastaju na visinskim lokacijama, posebno na planinama ili glečerima, gde se hladan, gust vazduh skuplja, a potom se kreće niz padinu pod uticajem gravitacije, prenosi Aladin.info.
Formiranje i karakteristike Katabatskih vetrova
Formiranje: Katabatski vetrovi nastaju kada se vazduh blizu zemlje hladi, što je fenomen čest tokom noći ili u kontinuirano hladnim oblastima. Sa hlađenjem, vazduh povećava gustinu i težinu, pokrećući gravitacioni tok nizbrdo. Temperaturne inverzije: Katabatski vetrovi mogu izazvati temperaturne inverzije, označavajući povećanje temperature sa visinom, što odstupa od uobičajenog atmosferskog obrasca smanjenja temperature sa porastom nadmorske visine.
Međutim, potrebna je dalja analiza. Istraživački tim zatim ima za cilj da identifikuje karakteristike glacijala koje pogoduju efektu hlađenja.
Peličioti kaže da više dugoročnih zemaljskih stanica za testiranje ove hipoteze na drugim mestima praktično nema.
„Čak i ako glečeri ne mogu da se očuvaju zauvek, oni bi ipak mogli da sačuvaju životnu sredinu oko sebe neko vreme“, rekla je ona.
„Dakle, pozivamo na više multidisciplinarnih istraživačkih pristupa kako bi se objedinili napori ka objašnjenju efekata globalnog zagrevanja.
Odvojeni izveštaj iz 2019. godine otkrio je da bi čak i u najoptimističnijem slučaju, u kojem je prosečno globalno zagrevanje bilo ograničeno na samo 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta) iznad predindustrijskih temperatura, region Himalaja izgubio najmanje jednu trećinu svojih glečera.
Kurir.rs/CNN/Preneo: M. N.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
