Arktik postaje najužareniji deo planete.
Do sada je postojao Arktički savet koji je bio jedina platforma za saradnju i dogovore zemalja kojima pripada Severni pol. Njegove članice su Kanada, Danska, uključujući Grenland i Farska ostrva, Norveška, a pravo na Akrtik polažu i Norveška, Sjedinjene Američke Države i Ruska federacija.
"U 1909. godini, istraživač američkog porekla Robert Edvin Piri prvi put je stupio na to tlo. Od tada, traje rasprava o tome kako urediti to područje, posebno zbog obilja minerala poput dijamanata, bakra, nikla i drugih metala, a takođe se pretpostavlja da se ispod leda nalaze i značajne količine nafte i gasa", rekao je Mihajlo Rabrenović stručnjak za strategijski menandžment za Kurir televiziju.
Istakavši da je vreme u kojem živimo, vreme velikih izazova, rivaliteta i borbi za resurse, Rabrenović ističe da je Arktik postao jedno od potencijalno spornih područja.
Sa već postojećim sukobima kao što su ukrajinsko-ruski i između Hamasa i Izraela, postavlja se pitanje da li će Arktik postati novo žarište sukoba. Očekuje se moguće dalje zaoštravanje oko pitanja statusa Tajvana i drugih područja. Posebno je osetljivo jer su Sjedinjene Američke Države nedavno jednostrano proglasile svoju teritorijalnu zonu, ignorišući međunarodno pravo i konvenciju o pravu mora. Ostale zemlje, poput Rusije, su putem pravnih postupaka, tražile proširenje svoje teritorijalne zone.
- Situacija je dodatno kompleksna zbog ekonomske isplativosti eksploatacije ovog područja i specifičnih klimatskih uslova. Rusija je trenutno najdominantnija, sa 53 odsto obale koju drži i brojnim nuklearnim platformama za istraživanje. Ostale zemlje se takođe trude istraživati i konkurišu za resurse - rekao je Rabrenović.
Severni pol postaje važno područje za strategijsko pregrupisavanje i ostvarivanje konkurentske prednosti. Uprkos izazovima istraživanja i eksploatacije, borba za resurse i dalje je prisutna, što naglašava rivalitet u kapitalističkom modelu koji indukuje konflikte.
Nebojša Obrknežev, magistar naftno-gasnog inžinjerestva koji je studirao 20 kilometara od Severnog ledenog pojasa, podelio je sa gledaocima Kurir televizije zanimljive informacije iz tog perioda.
- Godine 2014. kada sam bio na Gupkinskom univerzitetu za naftu (Univerzitet "Gubkin"), to je najveći univerzitet za naftu u Ruskoj federaciji, pitali smo, baš vezano za Arktik, koji je ničija zemlja, kako bi to i šta bi to pripalo Ruskoj federaciji. Rekli su nam "prosto pogledajte kartu, uzmite prvu i poslednju tačku granice Ruske federacije, povučete ka 90-om stepenu i sve to je naše" - rekao je Obrknežev i dodao:
- Dakle, to je negde skoro više od 50 odsto sadašnjeg Arktika da pripada Ruskoj federaciji.
Neke procene govore da se tamo nalazi oko 40 milijardi tona nafte.
- Radi se o nekoliko desetina triliona kubika gasa. Arktik jeste površina koja obuhvata oko 24 miliona kvadratnih kilometara, ali tu spadaju i kopneni delovi. Ruska federacija tamo ima platformu koja vrši eksploataciju nafte - istakao je.
Dotakao se i nalazišta gasa na Arktiku.
- Gas se tamo nalazi u gasnim hidratima. Gasni hidrati su zapravo led, kada uzmete tu kocku leda, bukvalno je upalite, i ona gori. Ali taj led se ne topi. Dakle, to je suština da su molekuli metana smešteni u molekulima vode. I kada to u potpunosti izgori, vi dobijete malu količinu vode. E, bukvalno, cela ta površina jeste zapravo oplemenjena s tim gasnim hidratima - pojasnio je.
S druge strane, uputio je dalje Obrknežev, tehnologija za prihvatanje tog gasa iz gasnih hidrata nije toliko usavršena gasovodima.
- Jedan kubik, dakle, metar puta metar puta metar, gasnog hidrata, oslobađa sto šezdeset i četiri kubika gasa. Onda možete zamisliti koja je to površina i koja je to zapremina tog leda koji jednostavno daje taj gas. Dakle, upalite led i on gori! Ne zaboravimo da Ruska federacija ima kopnenu granicu sa Severnim ledenim okeanom u dužini od dvadeset četiri hiljade kilometara i onda možete zamisliti jednostavno koja je to moć eksploatacije same te površine.
U prethodnoj deceniji Ruska federacija je uspostavila četrdeset i pet vojnih baza na samome Severnom polu.
- U prethodnom veku temperatura na Severnom polu je porasla za jedan koma šest stepeni što je više od prosečnog porasta temperature recimo u Severnom umerenom toplotnom pojasu ili u žarkom toplotnom pojasu. I automatski kada vi imate porast temperature, taj led se sam topi i postoji bojazan upliva drugih mornarica u taj prostor.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
