U narednim godinama moglo bi da se pojavi novo bojište u svetu u odnosu na koje bi niz ratnih sukoba koji su započeli u prošloj godini mogao da deluje kao sitnica.
To piše britanski Dejli mejl koji podseća da je u 2023. zabeležen nagli porast sukoba u svetu, a najveću opštu pažnju izazvala su neprijateljstva koja su u oktobru izbila između Izraela i Hamasa, dok se rat Rusije i Ukrajine bliži trećoj godišnjici.
Istovremeno u podsaharskoj Africi traju obračuni vladinih snaga, paravojnih formacija i ekstremističkih organizacija, a u zemljama poput Mjanmara i Sudana besne građanski ratovi.
Na tom novom bojištu koje bi, po britanskom tabloidu, bacilo u senku sve te sukobe, globalne sile bi se uhvatile ukoštac jedna s drugom kao nikada do sada u maničnoj trci za kontrolom i premoći na Severnom polu.
Navodi se da se u ovom regionu dešavaju do sada neviđene promene izazvane klimom, pa topljenje leda otvara put ka ogromnoj novoj granici i otključava kovčeg s blagom u kojem su do sada netaknuta prirodna bogatstva, nove trgovinske rute i strateška nadmoć.
Zato ne treba da čudi da se najveće svetske vojne i privredne sile Rusija, Kina, SAD, kao i zemlje koje izlaze na Arktik, bore da nadvladaju ostale u ovom regionu.
Zašto je Severni pol toliko bitan?
Arktik, nekada samo ledena divljina, sve brže postaje žarište geopolitičkog manevrisanja, pre svega zbog neverovatnih prirodnih resursa koji se kriju ispod njegove zaleđene površine.
Topljenje leda je otkrilo koliko toga tamo ima, pa američki Geološki institut procenjuje da se na Severnom polu nalazi 90 milijardi barela nafte ili oko 15 odsto do sada nekorišćenih konvencionalnih izvora crnog zlata, kao i oko 40 milijardi barela prirodnog gasa, što je otprilike 30 odsto nekorišćenih konvencionalnih izvora tog energenta.
Arktik uz to ima obilje preko potrebnih retkih zemnih minerala koji su od ključne važnosti za proizvodnju modernih baterija i mikročipova.
Pored toga, na Arktiku bi mogla da se dobija i obnovljiva energija pošto na tim ogromnom prostranstvima mogle da budu postavljene solarne ploče i vetroturbine, kao i morske turbine u vodama oko njega.
Zemlje poput Finske već su počele da koriste hidroelekričnu energiju, energiju vetra i geotermalnih izvora.
Uz to, sve veća prohodnost postojeće Severne pomorske rute (NSR) i potencijalne nove rute poput Transpolarne polarne rute (TSR) mogli da drastično smanje vreme potrebno za pomorski prevoz robe i redukuju korišćenje goriva.
Primera radi, razdaljina između luka severozapane Evrope i Dalekog istoka je duž NSR je za skoro 40 odsto kraća u odnosu na tradicionalnu pomorsku rutu preko Sueckog kanala.
Rusija već vodi u trci
Navodi se da se Rusija već strateški pozicionirala na čelo trke za dominaciju na Arktiku.
Jedna od ključnih oblasti u kojima Rusija vodi je tehnologija proizvodnje ledolomaca koji su neophodno oruđe u ledenim vodama Severnog pola.
Rusija raspolaže najvećom i najnaprednijom flotom ledolomaca u svetu, čime pokazuje posvećenost kontroli novih pomorskih ruta i eksploataciji novih nalazišta prirodnih bogatstava.
- Rusija ima značajnu prednost (na Arktiku) pošto ima desetine aktivnih ledolomaca, uključujući varijente na nuklearni pogon. Kina takođe gradi svoju flotu. Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD imaju jedan ili dva aktivna ledolomca svaka - kaže Nikola Žuan, stručnjak za evropsku bezbednost RAND korporacije.
Navodi se da je Rusija od 2014. uložila ogromna sredstva u razvoj vojne infrastrukture u Arktičkom krugu.
Tamo se nalazi 50 sovjetskih arktičkih baza, uključujući piste, radarske stanice, teretne luke, lokacije za lansiranje raket i pristaništa, koje su renovirane, dok su druge proširene kako bi primile veći broj trupa, nuklearne bombardere i rakete, a među njima su i desetine pista na Koljskom poluostrvu u blizini Finske.
Ruski nuklearni arsenal čuva Severna flota, čije je sedište u Severomorsku, gradu koji se nalazi u okviru Arktičkog kruga.
Navodi se da Rusija ne samo da jača samo sopstvene tehnološke i vojne kapacitete već u poslednje tri godine sprovodi i sajbernapade u američkoj saveznoj državi Aljaska, kao i u Norveškoj, Kanadi i Finskoj.
Kina pokušava da se nametne
Kina sebe opisuje kao "državu koja je skoro arktička".
Uprkos tome što ne polaže suverena prava nad arktičkim vodama ili kontinentalnim delom Severnog pola, Kina je zavedena kao "posmatrač" u Arktičkom savetu, grupi od osam arktičkih zemalja koju čine Kanada, Danska (zahvaljujući Grenlandu), Finska, Island, Noreška, Rusija, Švedska i SAD.
Peking ima i sredstava i motivacije da postane važan igrač u razvoju Arktika i u trci za pristup njegovih prirodnim bogatstvima i trgovačkim rutama.
Kina je predvodnica u istraživanju permafrosta (stalnog leda) i u polarnoj tehnologiji zato što su veliki delovi ove zemlje, a posebno Tibetanska viskoravan, pokriveni ledom tokom cele godine.
Jačanje uticaja na Severnom polu i pristup arktičkim pomorskim putevima u razvoju od ogromnog je značaja za Kinu koja je za sada i dalje prinuđena da najveći deo trgovine morima obavlja kroz uske tačke koje nisu pod njenom konstrolom.
Jedna od tih tačaka je Malajski moreuz na koji izlaze Indonezija, Malezija i Singapur, koje su sve zemlje partneri SAD.
(Kurir.rs/Daily Mail/Preveo i priredio: N. V.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
