General-major Kristijan Frojding (52) je načelnik Specijalnog štaba Ukrajine, kao i načelnik Štaba za planiranje i upravljanje u Ministarstvu odbrane SR Nemačke.
On je u intervjuu za nemački Velt izneo svoje mišljenje o nastavku rata u Ukrajini.
Gospodine generale, kako ocenjujete nedavne talase ruskih napada na područja širom Ukrajine?
Što se tiče ruske perspektive, to je trostruki cilj. Prvi je slabljenje ukrajinske PVO prezasićenošću, što znači: ciljani pokušaj eliminisanja savremenih zapadnih PVO sistema. Drugi cilj je demoralizacija civilnog stanovništva. Ima efekta kada ljudi moraju da beže u podrume, skloništa i tunele metroa svake noći tokom 24 meseca. I treći cilj je uništavanje dalje kritične energetske i, sve više, odbrambene infrastrukture. Utoliko je važnije da nastavimo intenzivno da se bavimo pitanjem protivvazdušne odbrane. Nemačka, u bliskoj saradnji sa Francuskom, organizuje tzv „koalicije za protivvazdušnu odbranu.
Posle uglavnom neuspešne ukrajinske kontraofanzive tokom leta, Rusija je preuzela inicijativu na bojnom polju. Kako ocenjujete napredak Rusije?
Tako je: Rusija trenutno ima vojnu inicijativu, ali po cenu nezamislivo velikih gubitaka u ljudstvu. Ozbiljni izvori predviđaju da će do kraja 2024. godine Rusi izgubiti 500.000 ljudi. Primećujemo da svakog meseca gube četvorocifreni broj borbenih oklopnih vozila – za svega nekoliko kvadratnih kilometara terena. Ovo se nikako ne može kvalifikovati kao vojni uspeh.
Koliko je ozbiljna trenutna situacija ukrajinske vojske?
80 odsto teritorije Ukrajine je slobodno, to uvek moramo imati na umu. A 50 odsto teritorije koju joj je Rusija otela pre dve godine je oslobođeno. Ukrajina je de fakto uništila skoro svu modernu rusku vojsku. Dobro obučene ruske trupe više ne postoje, čitave divizije su zbrisane sa lica zemlje.
U protivvazdušnoj odbrani Ukrajinci uspevaju da ponište 80 odsto vazdušnih napada, uništavaju i najsavremenije ruske vođene rakete „Kinžal”. Ukrajinci su sposobni da izvrše precizne udare duboko u Rusiju: pojačavaju pritisak na Rusiju tačnije na Krimu i posebno na Kerčkom mostu.
Crnomorska flota Rusije bila je prisiljena od Ukrajinaca da pobegne sa Krima, iza Sevastopolja. Ukrajinci mogu da pošalju dronove čak do Moskve i Sankt Peterburga. Ono što takođe vidim kao dobar razvoj događaja: Ukrajinci su sve više sposobni da vode odbrambene bitke mobilnošću, što štedi snage. Sve ovo me veoma ohrabruje.
Ukrajini nedostaje masovnost u mnogim oblastima: ljudstvo, oružje, municija. Vidite li realne mogućnosti da se nemačka i evropska proizvodnja vremenom poveća?
Industrijski kapaciteti koje smo politički namerno smanjivali poslednjih 30 godina ne mogu se vratiti za godinu dana. Ali mi radimo na tome sa našom industrijom. Okvirnim ugovorima stvaramo tržišno-ekonomske podsticaje kompanijama za povećanje kapaciteta. I pažljivo posmatramo njihove lance snabdevanja. Sistemi oružja i municije se sastoje od različitih komponenti koje se proizvode širom sveta. Pokušavamo da otklonimo identifikovane ranjivosti u lancima snabdevanja.
Rusija nema ovih problema sa lancima snabdevanja i nabavkom sirovina?
Rusija se suočava sa brojnim izazovima zbog režima sankcija. Ali svaki režim sankcija reaguje kao vodotok, zaobilaznica uvek ima. Naš zadatak je da sukcesivno zatvaramo ove obilaznice. Rusija takođe ima poteškoća u proizvodnji, ali je podržavaju zemlje partneri, tako da Rusija može da održi proizvodnju jednostavne municije kao i vođenih projektila.
EU, s druge strane, nije uspela da postigne svoj samoproglašeni cilj da do proleća pošalje milion artiljerijskih granata u Ukrajinu. Zar ne moramo da priznamo da gubimo u ovoj trci u naoružanju?
Ne. Mnogo nas je, partnera Ukrajine. Mi smo ujedinjeni. Imamo veliku ekonomsku moć. Možda nam treba mnogo da krenemo, ali imamo i puno daha.
Putin smatra da Zapad to zapravo i nema.
To je njegova računica, da. Ali on može da je zaboravi.
U okviru misije EU, Nemačka je 2023. godine obučila oko 10.000 ukrajinskih vojnika. Može li se ovaj nivo održati?
Trenutno računamo sa oko 10.000 ukrajinskih vojnika i ove godine, ali možemo da povećamo broj ako bude potrebno. Realno, međutim, moraćemo zajedno sa Ukrajincima da se merimo: do kada možemo da ih povučemo sa fronta na obuku, pa dokle možemo da idemo na treninzima?
Bivši šef CIA Petreus smatra da su ruski napadi na Moldaviju i baltičke zemlje mogući u narednim godinama. Da li je to realan scenario?
Ruski imperijalistički impuls nije slomljen. Sada nam je još važnije da pomognemo Ukrajini da pobedi. Istovremeno, moramo ojačati sopstvene odbrambene napore. Ne samo mi u Nemačkoj, već i svi saveznici, da svima bude jasno: branićemo svaki pedalj teritorije NATO-a i odbaciti svaki napad na našu slobodu. Ovu odlučnost saveznika razumeju i potencijalni protivnici.
Šta znate o planovima EU da obuku premesti sa teritorije EU u Ukrajinu?
Ovo pitanje se trenutno ne postavlja i nema vojnički smisao. Mandat EU posebno predviđa obuku van Ukrajine. I tamo imamo najbolje uslove.
Koliko su po Vašem mišljenju realni pregovori o primirju ili zamrzavanje sukoba 2024?
To pitanje trebate postaviti Ukrajincima, a ne meni. Moramo podržati Ukrajinu kako bi bila u poziciji jasne strateške prednosti. Kako se s time nosi i postoje li polazišta za dogovorno rješenje: to je isključivo stvar i odluka Ukrajine.
(Kurir.rs/Jutarnji list/ Preneo: T.A.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
