Najstarija prestonica Evrope, jedan od najstarijih gradova na svetu - Atina - ima najviše pozorišnih scena na svetu, više od sto pedeset, od kojih su najstarije napunile dva milenijuma. Čini se da na svakom ćošku život teče u paralelnim svetovima: na ulicama punim života, na daskama koje taj život tumače i objašnjavaju, koje život - znače. Godišnje se izvede više od hiljadu i petsto predstava, ali se čini da zvanična statistika nije potpuna. Kad se okupi pet prijatelja i usred parka zaigra predstavu za svoju rodbinu i slučajne prolaznike, to izmiče zvaničnoj statistici. Kada srednjoškolci ispod Akropolja izgovaraju slavne reči drevnih grčkih tragedija za svoje vršnjake, i za to je statistika slepa. Čini se da nigde na planeti pozorište nije utkano u svakodnevni život kao na ulicama Atine.
Pomorandže
Svud po gradu rastu pomorandže. Rumeni se njihov plod u travi širom atinskih parkova. Turisti ih sa oduševljenjem skupljaju ili beru, čudeći se kako u Grčkoj toliko ima pomorandži da niko čak nije zainteresovan da se njima sladi. Atinjani kao da naročito uživaju da iz prikrajka posmatraju lica turista kad sočni plod zagrizu.
- Retko koja voćka je tako kiselo-gorka kao atinska pomorandža. Ona je tu samo za ukras i eventualno slatko - reče mi prijateljica koja mi je pokazivala lepote Atine.
Za Atinu kažu da je jedan od retkih gradova koji je iskusio sve vrste vladavine - monarhiju, demokratiju, diktaturu, socijalizam... Bogata istorija čini da grad koji s predgrađima ima više od tri miliona ljudi godišnje primi čak šest puta više turista - osamnaest miliona! Poslednjih godina u Atini se nastanilo mnogo stranaca, čineći je pravom svetskom metropolom. Nažalost, s migrantima se pogoršalo siromaštvo, pa je Atina među gradovima s najviše beskućnika u Evropi. Šokantno je videti podno Akropolja kako ljudi spavaju po trotoarima i rovare po kantama za đubre. Teška je to simbolika: vrhunac spojen sa dnom Evrope. Poneki beskućnik preživljava nevešto svirajući gitaru ili doboš. Jedan kad je čuo da sam iz Srbije, uskliknu: „Bože pravde“, a onda započe da svira neku čudnu melodiju koju je tako nazvao, ne bi li omekšao srce Srbina da mu dodeli koji dinar, tj. evro. Na krpu raširenu po trotoaru ostavih mu i jedno i drugo!
Mnogo grafita
Turista u Atini jeste mnogo, ali nisu svi ovim gradom jednako oduševljeni, pre svega zbog higijene. Grad je zapravo čist, ali prepun grafita. Mislio sam da je u Beogradu katastrofalna situacija s grafitima, koji uništavaju čak i centar grada, ali je Atina evropska prestonica ulične umetnosti. Kada su grafiti smisleni i kada ih uradi pravi umetnik, onda doprinose lepoti grada, međutim, milioni žvrljotina po svim mogućim prostorima pretvaraju ulice u geto. Najlepši grafit koji me je u Atini iznenadio jeste lik Nikole Tesle! U skrajnutoj uličici zamišljeni Tesla s rukom na obrazu i munjama u pozadini koje lebde iznad Njujorka po užarenom nebu kaže: „Sadašnjost je njihova, ali je budućnost, za koju sam zapravo radio - moja“. Da Grci vole i Srbe i Teslu, očigledno je u Atini, pošto mi rekoše, dok sam gledao ovaj mural, da po zidovima Atine još ponegde može da se vidi Tesla!
U srcu grada nalazi se ni manje ni više nego - Ulica Karađorđa od Srbije! Za 116 godina nije promenila naziv (od 1908), što bi teško bilo pronaći u Srbiji, tako je nazvana „u čast vojskovođe prijateljskog srpskog naroda, koji je ujedno i prva žrtva u borbi za oslobođenje od jarma“, kako je glasila zvanična gradska odluka. Nalazi se u samom centru, blizu glavnog gradskog trga Sintagma. Grci i Grkinje je znaju po odličnom restoranu koji takođe nosi Karađorđevo ime, ali i kvalitetnom centru za žensku kozmetiku. Taj centar učinio je više na promociji srpskog vožda od mnogih naših patriota: na stotine žena hrle „Kod Karađorđa“ na tretman. Saznah i da u predgrađu Nea Filadelfija postoji i Trg Karađorđa. Nije slučajna ljubav Grka prema našem oslobodiocu: on je bio član tajnog grčkog udruženja Filiki Eterija, osnovanog u Odesi početkom 19. veka. Oni su skovali poklič „Sloboda ili smrt“, oni su potpalili grčki rat za nezavisnost, oni su tvorci današnje slobode.
Ulicama Atine prolaze milenijumi na svakih stotinak metara: od Akropolja začas se turista zatekne u vizantijskoj crkvi ili u muzeju automobila. Zgrada ovog neobičnog muzeja privlači pažnju: siva spirala koja se nalik Vavilonskoj kuli podiže na šest spratova. Muzej je sasvim nov, otvoren 2011. godine.
Muzej automobila
Tokom osamdesetih Grčka je imala razvijenu auto-industriju sada zaboravljenih automobila, koji se retko gde, sem u ovom muzeju, mogu videti. Tu je i prvi pravi automobil koji je sastavio Henri Ford 1906. godine, što je prava poslastica za znatiželjnike i ljubitelje automobilizma. Više od tri stotine vozila sakupio je Teodor Haragionis, gostujući profesor na Harvardu, u Grčkoj poznat kao maestro nekretnina, jedan od prvih koji se ovde bavio ovim unosnim poslom. Poznat je po još jednoj stvari - u Grčkoj je otvorio, ako je verovati Ginisovoj knjizi rekorda - najmanji tržni centar na svetu, veličine svega 1.379 kvadratnih metara, na zemljištu koje obuhvata svega 230 m2. Zahvaljujući njemu, Guči je stigao u Grčku, ali i „mercedes“ Pola Njumana s vratima koja se otvaraju nagore, koji je pronađen u Džersiju. Tu je i „krajsler“ iz 1959. koji je pripadao Robertu Plantu, članu benda Led cepelin. Posebno mesto u muzeju zauzima auto Lorenca Vandinija, poznatog vozača Formule 1, i „kadilak“ čiju unutrašnjost je dizajnirao Guči. Dug je spisak automobila slavnih i ekscentričnih ličnosti Grčke i sveta koji su se vozali u automobilima koji su sad deo stalne postavke. Najstariji eksponat je iz 1895, a najmlađi iz 1980. godine. Svoje mesto je pronašao čak i automobil iz crtanog filma „Flinstoni“, s crtaćem koji se pušta na ekranu u pozadini.
Legenda
Atina nije grad, to je boginja! Po legendi, boginja mudrosti i rata Atena sukobila se s Posejdonom, bogom mora, za prevlast nad gradom. Dogovorili su se da će vladati onaj ko da bolji poklon meštanima. Posejdon zamahnu štapom, udari po kamenu, i provali se izvor morske vode. Atina pak ponudi ljudima prvu stabljiku masline, podarivši im biljku koja će ih lečiti, hraniti i od koje će živeti. Ostalo je istorija, kažu oni koji veruju u mitove, a istoričari tvrde obrnuto - da je prvo postojao grad Atine, a da je boginja po njemu dobila ime. Ni to me ne bi začudilo, jer sam grad ima božanskog u sebi. Smešten među nekoliko uzvišenja, sa uzdignutim Akropoljem u sredini, on ne stoji na mestu, nego se, baš kao neko živo više biće, nadnosi nad Grčkom. Istoričari pokušavaju da utvrde da li su ovde ljudi živeli u kontinuitetu tri ili pet hiljada godina. Grcima želim da ovde žive barem još tri puta toliko i da svetu poklone još mnogo civilizacijskih tekovina. A nama, Srbima, da i dalje najlepše Grkinje budu - Srpkinje, kao što je tu laskavu titulu dobila Ana Prelević, ćerka našeg košarkaša Branislava Prelevića. Genijalnost i lepota često idu ruku pod ruku, Atina je tome svedok i spomenik.
Viktor Lazić
Bonus video:
