Više od trećine stanovnika Islanda veruje u vilenjake i druga bića iz narodnog predanja. Okruženje im u tome umnogome pomaže s vulkanima, naglim rascepima u tlu, pokatkad pretvorenim u duboke kanjone sa zelenom mahovinom i talasima koji se sudaraju s vrelim rekama lave.
Island je po izvorima vrele vode jedna od najbogatijih zemalja na svetu. Poznato je da čak 70 odsto ukupne energije koja se tamo potroši dolazi upravo iz vrelih dubina planete.
Gejziri, bazeni...
U prestonici Rejkjaviku rominjao je sneg kad sam stigao. Primetih da se ne zadržava na trotoarima čak i kada dobrano prekrije krošnje i krovove.
- Ceo grad se greje prirodnim vrelim vodama čija temperatura prelazi tačku ključanja! Nju sprovodimo u cevi ispod trotoara. Dok stigne do mog kupatila, ta voda bude i dalje toplih 30 stepeni, ali usput otopi sneg - rekao mi je prijatelj Kiri.
Dakle, Rejkjavik je jedini grad na svetu s trotorima s podnim grejanjem. Island je pun gejzira, vrelih bazena i izvora. Islanđani uveče, češće nego u kafanu, izlaze na - kupanje! Spokojno se brčkaju dok im oko glave huje vetrovi, temperatura često padne ispod nule, u mraku koji traje skoro dve trećine dana tokom većeg dela godina, s baletskim plesom arurore borealis po nebu. U toploj vodi ćaskaju, ogovaraju, prave političke i poslovne planove. Tu se zaljubljuju, tu se čak i venčavaju!
Brzo sam i ja uskočio u vrelu vulkansku mineralnu vodu. Toliko mi se svidelo da sam svake večeri tražio novi bazen za brčkanje. Moje kašljucanje i zapušen nos bili su kao rukom odneseni posle dva-tri noćna potapanja. Pojedini bazeni su samo betonirane rupe u zemlji na otvorenom, pod zvezdanim nebom, sa sklepanim poljskim toaletom, koji služi i za presvlačenje, a drugi su luksuzni hoteli. Ponekad imaju pet-šest bazenčića s različitom temperaturom i strukturom vode.
U mojim noćnim potragama naleteo sam na izvore Gunuhver.
- Dobro došao u dom Gune, gospođe Guđrun Onundardotir! Ovde je živela davne 1703. godine, kad je zabeležena u popisu stanovništva, na zemlji advokata Džonsona. Nije mogla da mu plaća rentu, a advokat ko advokat, uzeo joj je onda sve što je od imovine imala, i poslednji tiganj - priča mi čuvar bazena.
Ukleto poluostrvo
Kreće priča o ženi koja je od besa i jada odbila da jede i pije i onda umrla. Dok su nosili kovčeg, pogrebnici primetiše da je iznenada postao neobično lagan.
- Ne kopajte duboko, ne planiram da dugo ležim - začuo se zlokoban glas.
Već sutradan su pronašli poplavelo telo advokata izlomljenih kostiju. Nastradala je i advokatova žena i neki nevini ljudi. Poluostrvo na kom su živeli postade ukleto! Meštani su otišli kod sveštenika da zatraže pomoć i tek uz pomoć magičnog pletiva uspeli su da se ratosiljaju zlokobne Guđrun. Ali mesto je zadržalo ime po njoj. Svaki bazen i izvor Islanda ima svoju Guđrun - jedino legendi i saga ima na Islandu koliko i izvora tople vode.
Najpoznatije kupalište na svetu svakako je Plava laguna. U poljima očvrsle lave je ogroman bazen tople vode koja isparava, pa se na površini formira sloj nestabilne providne magle. Kupači izgledaju kao siluete ili duhovi. Ovo drugo zbog lica premazanih lekovitim belim blatom i kremama koje, kako kažu, podmlađuju kožu i dušu. Jedna od najvećih turističkih atrakcija Islanda, koja privlači više od 400.000 posetilaca godišnje, svega je pet kilometara udaljena od vulkana koji je eruptirao pre mesec dana. Vode ove izvanredne banje pune su lekovitog silicijum-dioksida i sumpora.
- Plava laguna je nastala slučajno, kvarom u obližnjoj geotermalnoj elektrani, kad se veća količina mineralne vode izlila u polje lave i formirala jezero. Bilo je to tek po izgradnji, 1976. godine, a već pet godina kasnije meštani su, kao što uskaču u sve druge tople bare, bazene i jezera, uskočili i u ovaj. Kada se otkrilo da voda leči psorijazu i blagotvorno utiče i na druge bolesti, ova džinovska bara je preko noći postala popularna - objašnjava mi Kiri, moj prijatelj koji mi je rezervisao kartu.
Vazduh grebe lice
Izgrađen je veliki kompleks sa skupim ulazom i ograničenim brojem posetilaca, pa se rezervacije za ulaz nekad traže mesecima unapred.
- Jedan viski za gospodina - kaže Kiri dok topla plavičasta voda koja prekriva horizont prekriva i nas, kao prekrivač od najlepšeg carskog štofa. Bar je takođe potopljen u paru i plavetnilo. Hladan vazduh grebe lice, meša se s toplom parom. Otežano dišemo kao u sauni, ali puni smo neobične energije: kao da je Zemljino jezgro toplotom doprlo do nas i ulilo nam svoju snagu.
Posle višečasovne tople kupke uputili smo se da se prošetamo prestonicom. Najednom nas dohvati jak morski vetar. Nozdrve zaboleše od reskog mirisa soli. Činilo se da duva iz trotoara, sa krovova, iz zidova, čak i iz nas samih.
- Ulazi ovamo - doviknu Kiri i ja krenuh za njim škiljeći, gotovo sklopljenih očiju, ne videvši ni gde ulazimo.
Kad sam se malo osvestio i otvorio oči, zenice mi se raširiše u čudu: oko mene se nalazilo na stotine penisa svih veličina i oblika!
- Dobro došao u jedini muzej penisa na svetu - reče mi Kiri.
- Ovo je najveća zbirka falusa na svetu. Ima ih više od tri stotine...
- Pogledajte muške polne organe svih bića koja žive na Islandu - reče nam kustos i objasni da ima i više od stotinu penisa raznih bića širom sveta. Neobični muzej, sada jednu od glavnih atrakcija prestonice, osnovao je istoričar i profesor Sigurdur Hjartarson.
- Sve je počelo slučajno... Profesoru su kolege poklonile penis bika kad je radio kao upravnik. To se toliko dopalo šaljivdžijama da su prijatelji koji rade sezonske poslove s kitovima nastavili da mu poklanjaju penise morskih životinja... Penis po penis - muzej! Kako je on sam rekao - nikad ga nije zanimalo sakupljanje poštanskih maraka - priča mi Kiri i objašnjava da je najteže bilo doći do - čovečjeg organa! Ima ga u izobilju, al’ niko da ga da za muzej...
Slatki peniščići
- Ipak se na kraju našao donator i, kad je preminuo, od njega je ostalo... Hmm znate već šta, na polici, u muzeju!
Pa ipak, on ne privlači veliku pažnju, delom i zato što nije vešto preuzet, tj. znatno je oštećen, izgleda kao neka mrlja u tegli. Zato muzej moli posetioce da razmotre da ostave svoj organ njima u amanet. Raj za egzibicioniste - umesto da trunu u grobu, videće ih desetine hiljada posetilaca i za to još i platiti!
Turisti najviše dolaze zbog polnog organa kita dugačkog metar i 70 centimetara i teškog 70 kilograma. Ima i minijaturnih penisa jedva vidljivih golim okom, veličine dva milimetra, koji se razgledaju lupom, kao i veliki broj umetničkih modela sa ovom tematikom.
Veliku pažnju privlače polni organi junaka islandske mitologije - čudovišta i mitskih heroja. Čiju muškost nisu mogli da nabave, vlasnici muzeja su je - reprodukovali! Ne usuđujem se da pomislim šta bi se našlo u tom muzeju da ih je neko oduševio Kraljevićem Markom, Milošem Obilićem i drugim srpskim junacima...
Posetu sam završio u muzejskoj prodavnici.
- Izvolite šah, umesto figura su izvajani slatki peniščići - kaže slatkorečivo prodavačica. Nudi mi cigarete, olovke, patike, kape, prstenje, šolje i još mnoštvo drangulija falusnog oblika. Uzeo sam jedan privezak i knjigu - popis muzejskih muškosti, da se zauvek sećam neobičnog muzeja i svakog od njegovih trista čuda.
Viktor Lazić
