Američki predsednik Džo Bajden i njegov prethodnik Donald Tramp formalno su osigurali predsedničke nominacije Demokratske i Republikanske partije nakon odlučujućih pobeda u Džordžiji, Misisipiju, saveznoj državi Vašington i na Havajima.
Glas Amerike navodi da nakon jučerašnjih unutarstranačkih glasanja trka za Belu kuću sada ulazi u novu fazu.
Bajden je uspeo da osvoji 2.107 delegata, značajno više od 1.968 koliko je bilo potrebno da bi formalno osigurao predsedničku nominaciju demokrata, dok je Trampu bilo neophodno najmanje 1.215 za republikansku nominaciju, a već je obezbedio 1.241 delegata.
Bajdenova kandidatura biće ozvaničena na stranačkoj konvenciji u Čikagu u avgustu, a Trampova na konvenciji u Milvokiju mesec dana ranije.
Prema američkom izbornom procesu, na osnovu rezultata unutarstranačkih izbora u pojedinačnim državama kandidatima se dodeljuju delegati. Da bi osigurao nominaciju, kandidat mora da ima određen broj delegata koji se zatim i formalno izjašnjavaju na stranačkim konvencijama.
Bajden nije imao ozbiljnog rivala u trci za predsedničku nominaciju, uprkos niskoj popularnosti i zabrinutosti birača u vezi sa njegovim godinama. Deo demokrata takođe protestuje zbog Bajdenove podrške Izraelu u ratu protiv Hamasa u Pojasu Gaze. Njegovi saveznici ipak se nadaju da će ga podržati demokratska baza i nezavisni birači koji se plaše drugog Trampovog predsedničkog mandata.
Bajden trku predstavlja kao borbu za slobodu, u Americi i u inostranstvu. Svoju podršku Ukrajini i rad na širenju NATO stavlja nasuprot Trampovim pohvalama na račun ruskog predsednika Vladimira Putina i porukama da će reći Rusiji da napadne NATO članice koje ne ispunjavaju finansijske obaveze.
- Suočeni smo sa otrežnjujućom realnošću. Sloboda i demokratija su u opasnosti ovde u Americi kao nikada ranije od Građanskog rata. Donald Tramp vodi kampanju ogorčenosti i osvete koja ugrožava samu ideju Amerike...Verujem da će Amerikanci izabrati da nastave da idu u budućnost - poručio je Bajden u saopštenju nakon što je osigurao nominaciju.
On je kazao je i da mu je čast što je osvojio drugu predsedničku nominaciju demokrata.
- Čast mi je što mi je široka koalicija birača koja odražava bogatu raznolikost Demokratske stranke širom zemlje ponovo poverila da vodim našu stranku i našu zemlju u trenutku kada je pretnja od Trampa veća nego ikada - naveo je Bajden.
Ishod republikanskih izbora u utorak takođe je bio unapred poznat, posebno nakon što se prošle nedelje iz izborne trke povukla jedina Trampova rivalka Niki Hejli.
Posle izbora u četiri države, uključujući i Havaje, više nema sumnje da će Bajden i Tramp ponovo biti u trci za predsednika na izborima 5. novembra iako nije održana ni polovina stranačkih izbora. To će biti prvi put od 1912. godine da su kandidati na izborima dva američka predsjednika, prenosi AP.
Takođe, prvi put od 1956. godine se dešava da su kandidati isti u dva izborna ciklusa. Tada je republikanski predsjednik Dvajt Ajzenhauer drugi put porazio bivšeg demokratskog guvernera Ilinoisa Adlaija Stivensona.
Ove godine, ankete pokazuju da mnogi birači ne žele ponavljanje trke iz 2020. godine, dok su prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa i Bajden i Tramp nepopularni među većinom glasača.
Uoči izbora u utorak, Tramp je priznao da će Bajden biti kandidat demokrata, a ponovo ga je i napao zbog godina.
- Pretpostavljam da će on biti kandidat. Ja sam jedini njegov protivnik, osim samog života - rekao je Tramp za CNBC.
Na skupu u Džordžiji je ponovio tvrdnje da su izbori 2020. godine pokradeni, a Bajdena je napao i zbog toga što nije uspio da spreči priliv migranata na granici sa Meksikom. Pitanje imigracije je centralno u njegovoj kampanji. Najviše delegata u utorak je dodeljivala Džordžija, koja bi mogla da bude ključna za ishod predsedničkih izbora u novembru.
Protiv Trampa je u toj državi podignuta optužnica za pokušaj prekrajanja izborne volje nakon što je od lokalnih zvaničnika 2020. godine tražio da "pronađu 11.780 glasova" da bi poništili Bajdenovu pobjedu. I dok obojica kandidata pokušavaju da pokažu snagu u ključnoj državi, ipak se suočavaju sa više problema.
Protiv Trampa su podignute četiri optužnice sa ukupno 91 tačkom, između ostalog zbog zadržavanja poverljivih dokumenata nakon što je napustio položaj predsjednika i pokušaja da prekroji izborni rezultat 2020. godine. Takođe se postavljaju pitanja u vezi sa njegovom politikom ako pobedi na izborima, kao i odnosima sa nekima od najopasnijih diktatora u svetu.
Bajden pokušava da ubedi skeptične birače da je i dalje fizički i mentalno sposoban da obavlja funkciju predsjednika. Suočen je i sa protestom progresivnog krila stranke zato što ne ulaže više napora da zaustavi rat Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze. Prošlog meseca u Mičigenu, više od 100.000 glasača se zbog toga izjasnilo da su neopredijeljeni. Ta kampanja je na stranačkim izborima osvojila ukupno 20 delegata. Uoči izbora u utorak, u Sijetlu, u državi Vašington, vodila se kampanja da se demokratski birači izjašnjavaju kao nepredijeljeni u znak protesta zbog Bajdenove podrške Izraelu, u čijoj je ofanzivi u Pojasu Gaze stradalo više od 30.000 Palestinaca.
Slično je bilo i u Džordžiji, gdje su lokalni političari i verski lideri tražili od Bajdena da traži primirje u Pojasu Gaze.
- Naš glas je najdragocenije sredstvo koje imamo da pozovemo ovog predsednika na odgovornost zbog njegove štetne politike - rekao je Rami al Kabra, Amerikanac palestinskog porekla i zamenik gradonačelnika Botela, grada blizu Sijetla.
Penzionerka: Tužno je što je ista trka kao pre četiri godine
U Džordžiji penzionerka Dona Grejem kaže da bi volela da je neko drugi republikanski kandidat, a ne Tramp, ali da nema šanse da će glasati za Bajdena na izborima u novembru.
- Tužno je što je ista trka kao pre četiri godine - ističe Grejem.
(Kurir.rs/Glas Amerike/Preneo: N. V.)
NE PROPUSTITE
