PARIZ - Ropstvo - iako, zvanično ukinuto gotovo u svim zemljama sveta, nije konačno nestalo, a fenomen ropstva je čak složeniji nego ranije, navodi francuski portal Atlantiko prenoseći rezultate istraživanja koje je objavila agencija Rojters. Francuski mediji pišu da se u Indiji, gde srednja klasa čini 30 odsto populacije od 1,2 milijarde stanovnika, kućna posluga pretvara u robove.
Sve je češća zloupotreba imigranata iz Afrike, Srednjeg istoka i drugih delova Južne Azije, navode francuski mediji ističući da trgovci i poslodavci i dalje mogu da prolaze nekažnjeno s obzirom da na to "da ne postoje propisi, ni agencije koje bi posredovale prilikom zapošljavanja kućne posluge". U Indiji, "kućna posluga" broji oko 90 miliona ljudi, navodi francuski portal Atlantiko, a iako, nema pouzdanih podataka o broju ljudi koji su žrtve trgovine radnom snagom, Vlada Indije je objavila da je 126.321 dete spašeno ropstva u 2011. i 2012. godini, što je povećanje od 27 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Stejt department je, u najnovijem izveštaju, procenio da u svetu ima 27 miliona robova.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada, 21 milion osoba su žrtve prinudnog rada, a među njima je 5,5 miliona dece. Razvijene privrede broje manje od 1,5 miliona robova, a ropstvo je, prema izvorima Organizacije ujedinjenih nacija, treća najunosnija trgovina u svetu.
Procenjuje se da savremeno ropstvo donosi 25 do 30 milijardi evra profita godišnje, ali osim mafijaške mreže, jako je teško utvrditi ostale korisnike ove dobiti. Isti izvor navodi da su forme savremenog ropstva sledeće - seksualno ropstvo koje predstavlja najvidljiju formu, i čije su žrtve žene i deca, zatim prinudni rad koji se tiče osoba neprekidno izloženih nasilju, koje pod pretnjom i bez finansijske nadoknade rade teške poslove u uslovima opasnim po život. Deca prosjaci takođe spadaju u ovu kategoriju.
U aktuelni vid ropstva spada i ropstvomkoje se organizuje posredstvom agencija koje regrutuju sluge, na Filipinima, Šri Lanci, Indiji, ili Istočnoj Africi, za zemlje Bliskog ili Srednjeg Istoka, kao i direktno, na primer, u Zapadnoj ili Severnoj Africi gde se devojčice pretvaraju u robinje. U savremene forme ropstva spadaju i deca vojnici, zatim žrtve trgovine organima, kao i brakovi u kojima vrlo mlade devojke postaju kućne robinje. I na kraju, tu je i tradicionalno ropstvo koje još postoji u zemljama kao što je Mauritanija, koja je samo delimično ukinula ropstvo 1981.
Objašnjenje za ovaj fenomen, kako navodi portal, leži u činjenici da je zbog ekonomske krize sve veći broj ljudi spremno da poveruje u obećanja poslodavaca kako bi izašli iz materijalne bede, i tako postaju lake mete trgovine ljudima, a mere zaštite u zemljama porekla su nedovoljne i neadekvatne.
