RIM - Glavni vatikanski isterivač đavola zahvalio se papi Benediktu XVI zbog toga što je otvorio vrata egzorcizmu, ne samo za one koji su zaposednuti đavolom, već i za one koje đavo muči.
"Bendikt je održao audijenciju sa isterivačima duhova iz čitavog sveta i pozdravio nas rečima velikog, velikog ohrabrenja", izjavio je Gabrijel Amort, koji se 27 godina bori protiv đavola u rimskoj diocezi.
"On je nastavio da nas hrabri. Papa je mnogo doprineo revidiranju procedura i dao nam moćne molitve koje služe za isterivanje đavola", rekao je Amort za italijanski verski kanal TV2000.
"Dok je bio kardinal Jozef Racinger pomogao je reformu katehizma katoličke crkve kako bi bio proširen front u borbi protiv Satane, ne samo u slučajevima zaposednutosti ljudi đavolom, već i u svim slučajevima poremećaja izazavanih đavolom, a to je 90 odsto slučajeva", kazao je Amort, prenosi AFP.
On je objasnio da su slučajevi potpune zaposednutosti đavolom vrlo retki, ali da je video žrtve koje "hodaju po zidovima, gmižu po podu kao zmija".
Međutim, poremećaji koje je izazvao đavo "postali su vrlo uobičajeni", istakao je Amort.
"Ljudi odlaze kod čarobnjaka, proroka, onih koji sebe nazivaju isterivačima đavola. To je postao problem zato što kada neko traži isterivaca đavola nema ih mnogo i nisu dobro obučeni", rekao je on.
Udruženje isterivača đavola ima sve manje posla zato što je čin egzorcizma već vekovima obustavljen i mada postoji ogromna potražnja za isterivačima đavola, postoje sveštenici i biskupi koji ne veruju u to, zaključio je Amort
Izbor pape moguć i pre 15. marta
Izbor budućeg poglavara Rimokatoličke crkve, nakon ostavke Benedikta XVI, mogao bi da se održi i pre 15. marta, ukoliko se u Rimu bude nalazilo dovoljno kardinala, najavljeno je iz Vatikana.
Portparol Svete stolice Federiko Lombardi rekao je da pravila kojima se uređuju rokovi za izbor papinog naslednika mogu različito da se "tumače", zbog jedinstvenih okolnosti pod kojima je Benedikt XVI abdicirao.
Lombardi je ranije rekao da bi, prema postojećim pravilima, izborna konklava (kardinalsko veće) mogla da počne između 15. i 20. marta, ali je kazao da bi to moglo da se desi brže, budući da Crkva rešava ostavku, a ne iznenadnu smrt pape.
Portparol Vatikana je, takođe, rekao da kardinali već znaju da će se papino poglavarstvo završiti 28. februara i da bi trenutno odsutni mogli da stignu u Rim na vreme.
Frans pres prenosi izjavu kardinala Velasija de Paolisa dnevniku "Stampa" da kardinali na izbornom veću ne mogu da isključe izbor ni evropskog kandidata, iako je većina vernika u Aziji, Africi i Južnoj Americi.
"Odluka će biti zasnovana na ličnim vrednostima, a ne na osnovu geografske širine. Evropa čuva svoje hrišćanske korene, njen doprinos je fundamentalan", rekao je De Paolis, dodajući da "uprkos krizi vere, Evropa još ima šta da da Crkvi".Francuska agencija navodi da je Benediktovo poglavarstvo kritikovano kao previše "evrocentrično".
Od 117 kardinala u konklavi, 62 su iz Evrope - 28 iz Italije, dok su 19 iz Južne Amerike, 14 iz Severne Amerike, po 11 iz Afrike i Azije, a jedan iz zemalja Okeanije.
"Istina je da dve hiljade godina nije bio izabran papa koji nije iz Evrope i da većina katolika danas živi u ostatku sveta, ali Evropljanin neće biti manje univerzalan nego južnoafrikanac ili Azijac", rekao je kardinal De Paolis.
