KLJUČNA JESEN ZA NASTAVAK RATA: Sat otkucava za Zelenskog, Rusija taktikom korak po korak melje Ukrajinu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski sastao se sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom i potpredsednicom Kamalom Haris u trenutku koji bi mogao da postane presudna tačka od kada je Rusija pre više od 900 dana započela velike borbene operacije unutar Ukrajine.

„Nalazimo se u odlučujućem trenutku u ovom ratu. Zato nam je potreban zaista snažan pritisak i jaka pozicija Ukrajine“, naveo je ukrajinski predsednik, prenosi Ukrinform.

„Ukrajina će pobediti i bićemo uz vas sve vreme“, rekao je Bajden u obraćanju Zelenskom, prenosi Glas Amerike. On je prethodno najavio više od osam milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini, da bi toj zemlji pomogao u odbrani protiv ruske invazije. Pomoć obuhvata prvu isporuku precizno navođenih kliznih bombi dometa do 130 kilometara, raketne sisteme „Patriot“, kao i municiju vazduh-zemlja. „Stavljamo do znanja da smo uz Ukrajinu sada i u budućnosti“, rekao je Bajden na sastanku sa ukrajinskiM predsednikom. Dodao je da će SAD nastaviti da pomažu Ukrajini da ojača poziciju na ratištu i da je naložio Pentagonu da rasporedi sav preostali novac za vojnu pomoć do kraja njegovog mandata u januaru.

Preduslovi za pobedu Ukrajine

Teorija pobede Zelenskog zasniva se na dva preduslova. Prvi je da Rusija ne može dugoročno održati svoje napore i da će dovoljno narušavanje sposobnosti Kremlja primorati Ruse na pregovore. Drugi preduslov je da, ukoliko Zapad obezbedi brzu i značajnu pomoć za ponovno snabdevanje ukrajinske vojske, uz snažne bezbednosne garancije, Rusi će biti primorani da priznaju da ne mogu nadjačati Ukrajinu u iscrpljujućem ratu.

Suština plana ukrajinske pobede je premeštanje težišta sa bojišta u istočnoj Ukrajini na ruske ratne sposobnosti.

Kraj sukoba zahteva da Ukrajina bude sposobna da poremeti i ošteti rusku sposobnost proizvodnje i raspoređivanja naoružanja pre nego što ono stigne do Ukrajine. To, prema tome, zahteva ne samo dozvolu Zapada za upotrebu NATO sistema, već i dovoljno opreme kako bi se brzo i značajno narušile ruske sposobnosti. Takođe zahteva preciznije bezbednosne garancije Zapada kako bi se povećali rizici za buduću eskalaciju od strane Rusije.

Nije slučajnost da je ruski predsednik Vladimir Putin najavio promene u ruskoj strategiji nuklearnog odvraćanja upravo tokom posete Zelenskog Sjedinjenim Državama.

Putin tvrdi da ako država bez nuklearnog oružja izvrši veliki napad na Rusiju koristeći sposobnosti koje je obezbedila nuklearna država, Moskva zadržava pravo da to vidi kao egzistencijalnu pretnju svojim sposobnostima odvraćanja i može reagovati u skladu sa tim.

Suštinski, Putin poručuje da više neće praviti razliku između Ukrajine koja koristi neku sposobnost i države koja tu sposobnost obezbeđuje i pomaže njenu upotrebu.

Pitanja pred Bajdenom i Haris

Na svoj način, i Zelenski i Putin traže od Sjedinjenih Američkih Država i Zapada da kvalifikuju i kvantifikuju šta znači kada kažu da će učiniti sve što je potrebno da Ukrajina „prevlada“. Tim Bajden-Haris sada mora odgovoriti na nekoliko ključnih pitanja.

Prvo, da li prihvataju teoriju pobede Zelenskog? Da li smatraju da su veliki disruptivni udari na ruske baze, instalacije i logističke čvorove održiv način da se završi ruska ofanziva i dovede Putin za pregovarački sto?

Drugo, da li veruju Putinu i njegovim izjavama da upotreba zapadnih sistema na ovaj način otvara put za eskalaciju?

Treće, mogu li Sjedinjene Države – same ili u koaliciji sa saveznicima – da ponude nivo bezbednosnih garancija koji Zelenski traži, bez sporazuma koji zahteva potvrdu Senata ili jednoglasnost NATO-a? Da li bi bilo koji takav izvršni sporazum ozbiljno shvatili i Kijev i Moskva, s obzirom na nasleđe, između ostalog, Budimpeštanskog memoranduma? (Budimpeštanski memorandum je memorandum o garancijama bezbednosti u vezi pristupanja Ukrajine Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja).

Na kraju, da li imaju poverenje da će zapadni vojno-industrijski kompleks iskoristiti najnoviji paket pomoći – koji sada prelazi sa snabdevanja Ukrajine iz američkih zaliha na pružanje finansijskih sredstava kako bi Ukrajina direktno kupovala od firmi – kao dovoljan podsticaj za povećanje proizvodnje?

Povezano pitanje je da li podrška Ukrajini zaista predstavlja glavnu temu američkih izbora. Da li će potpredsednica Kamala Haris pridobiti dodatne birače jer podržava Ukrajinu? Da li će bivši predsednik Donald Tramp – koji je u svojim nedavnim komentarima nagovestio da je Ukrajina trebalo da prihvati ranije „dogovore“ (uključujući parametre Istanbulske formule iz 2022. godine) – izgubiti podršku?

Bajden će odložiti odgovore na ova pitanja do nakon izbora 5. novembra, kada će moći da deluje bez uticaja na izbor svog naslednika. Moskva će, sa svoje strane, učiniti sve što može da promeni situaciju na terenu u narednim nedeljama. Ostaje nam da vidimo ko će prvi iskoristiti vreme koje mu preostaje.

Kurir.rs/Nova/Ukrinform/Preneo: P. P. 

 BONUS VIDEO