"MINA BI EKSPLODIRALA ČIM BI SE DODIRNULA, A ONI BI NAS GAĐALI BAZUKAMA" Ispovest pripadnika Legije stranaca: Otišao sam u vojsku da zaboravim sve!

Jedan italijanski pripadnik Legije stranaca, elitne profesionalne borbene jedinice francuske vojske, dao je neverovatnu ispovest o svom životu kao bivši legionar, uslovima koji su vladali u ovim francuskim oružanim snagama, posledicama kao i razlogu priključivanja.

U Marselju sam se obratio čoveku sa "belom šapkom". Naravno, oslovio sam ga na francuskom, a legionar mi se nasmešio i odgovorio na italijanskom

- Vi ste Italijan?

- Da - rekao je legionar.

- Od kada ste u Legiji stranaca?

- Već četrnaest godina. Još jednu godinu i onda ću otići u penziju i primati 60.000 lira mesečno.

- Zbog čega ćete ići u penziju? Pa Vi ste još mladi.

- Zato što u Legiji stranaca ne možete ostati duže od petnaest godina. Prvi rok traje pet godina, a ostali variraju od jedne do tri.

Pobegao od životnih problema u vojsku

Pošto smo sklopili prijateljstvo, pozvao sam ga u jedan bistro. On je iz Milana. Godine 1948. otišao je u Legiju stranaca da bi zaboravio svoju verenicu koja se zvala Ana i koja je uoči samog venčanja pobegla sa drugim.

- Gde je sve bio Vaš puk?

- U našem puku bilo je tridesetak Italijana. Najmlađi ima osamnaest godina i on je prispeo prošlog meseca. Najstarijem je 39. Puk se nalazio u Arglu, u Sahari. Puk je čuvao "baražni zid". To je ograda od mreže visoka tri metra kroz koju prolazi električna struja. Baraž počinje od Lagala na tuniskoj granici i završava se u Megrenu, na krajnjem jugu Alžira. Ukupno nekih sedam stotina kilometara. A duž baraža nalazila su se minska polja. Čim bi se dodirnula, mina bi eksplodirala i izbacila u vazduh raketu koja bi se spuštala padobranom. Mi bismo je videli i onda potrčali do tog mesta. Alžirci su puštali pse koji su nailazili na mine, a kada bi smo dotrčali oni bi nas onda gađali bazukama. Zbog toga smo na svaka tri kilometra postavljali radar sposoban da razlikuje čoveka od životinje: zahvaljujući tome naše stražarenje je postalo lakše. Pa ipak, mnogi su i pored toga ginuli. No, hvala bogu, rat je sada završen i mi sad sarađujemo sa Alžircima u održavanju reda.

"Najviše ima Nemaca, pa Italijana..."

- Gde ste bili pre Sahare?

- U Indokini, Madagaskaru, Džibutiju i regrutnom mestu u Nici. U Legiji se nalaze pripadnici 25 nacionalnosti. Na Nemce otpada 40 odsto, Italijane 30, a Špance oko 20 odsto. Oko 80 odsto od onih koji se prijavljuju bivaju odbijeni iz zdravstvenih raloga ili što iz nekih drugih razloga nisu pogodni za Legiju. Oni koji su primljeni provode tri probna meseca: odlaze u Alžir, u Maskaru, i posle devedeset dana najsurovijeg života i discipline odlučuju se da li će i dalje ostati.

- Šta nagoni sve ove ljude da se prijavljuju u Legiju?

- Porodične razmirice, nezadovoljstvo životom, a iznad svega žeđ za avanturom i nada da će se lako doći do novca: u Nicu su dolazili mnogi mladići oduševljeni Legijom stranaca: njom su se oduševili gledajući neke filmove.

"Izručuju se Interpolu!"

- Da li je izuzet od kazne onaj ko stupi u Legiju?

- To su samo priče. Onaj mladić koji zatraži da bude primljen mora da da svoje pravo ime i da podnese dokumenta. Zatim se podvrgava saslušavanjima: mora da ispriča svoju prošlost i da navede sva mesta u kojima je radio i škole u kojima je učio. Ako se ustanovi da je lagao biće odmah izbačen i vraćen preko granice. Ukoliko pred pravdom treba da odgovara zbog kakvih teških stvarni onda će biti izručen Interpolu. Romantična i avanturistička Legija anonimnih završena je 1947. godine: od tada Legija je kao svaka druga vojska — samo što je u njoj život još suroviji i što se lakše gine. Godine 1959. Legija stranaca izručila je vlastima jednog mladića iz San Rema koji je ubio svoju verenicu i svoju majku. Kada je za to saznala naša obaveštajna služba ga je izručila Interpolu.

- Znate li šta je legionar? Radnik u pravom smislu reči: kada se ne bori onda radi osam časova dnevno - u probijanju puteva, dizanju brana i mostova. Na to bi trebalo upozoriti toliko oduševljene mladiće koji odlaze u Legiju verujući da će tu doživljavati neobične avanture. Što se tiče plate ona odgovara jednom činovniku: u Legiji se umire ali se ne obogaćuje.

- Da li je istina da će se Legija rasturiti?

- Nema ni govora. Samo će biti smanjeni efektivi.

- Da li biste mladićima savetovali Vi, koji ste proveli 14 godina u Legiji stranaca, da se prijave u nju?

- Nikako. Pristao bih da vodim surov život na koji se teško prilagođava, samo ne u Legiji stranaca. Jer danas, prijaviti se u nju isto je kao stupiti u bilo koju vojsku: ništa nije drugačije ni u italijanskoj vojsci.

Kurir.rs/NIN