TEKTONSKI UDAR USRED EVROPE! Pala još jedna francuska vlada, Makron ima TRI OPCIJE na stolu! Sprema se HAOS!

Francuski parlamentizglasao je danas nepoverenje vladi koju predvodi Fransoa Bajru. Ovo je treća vlada koja je pala od vanrednih parlamentarnih izbora 2024. godine. On više nije premijer Francuske.

Bajru je ranije praktično izazvao svoje protivnike da ga sruše 8. septembra zbog potrebe da se smanji ogroman budžetski deficit zemlje. Većina njih ga je pozvala da preuzme odgovornost, što je kulminiralo današnjim izglasavanjem nepoverenja.

Ko je želeo pad vlade?

Radikalna levica Nepokorena Francuska, koja je odavno tražila "Bajruovu glavu", još je ranije najavila da će inicirati njegov pad.

Isto su učinili i socijalisti, kojima je ponestalo strpljenja za dugogodišnjeg centristu. Čak i krajnje desno Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, koje je do sada delovalo da je spremno da čeka budžetske pregovore kako bi zapretilo obaranjem vlade, bilo je spremno da zada završni udarac.

Bajruov tabor bio je zatečen odlukom krajnje desnice. Jedna osoba bliska premijeru, koja je govorila anonimno, rekla je za Politico da su verovali da je Le Penova htela da oni "obave prljav posao" oko balansiranja državnih finansija.

Bajru izgubio podršku

Bajru je preživeo nekoliko glasanja o nepoverenju od svog imenovanja krajem prošle godine zahvaljujući uzdržavanju Nacionalnog okupljanja ili socijalista. Kako mu sada nijedna strana nije ponudila slamku spasa, njegove šanse za opstanak su nestale i vlada je pala.

Sledeći na potezu je Emanuel Makron i on ima tri opcije na stolu.

Opcija 1: Novi premijer

Zajednički jezik u Narodnoj skupštini pokazao se nedostižnim otkako su prevremeni izbori prošlog leta doneli podeljen parlament sa tri podjednaka bloka: levim savezom, savezom centrista i konzervativaca, i krajnjom desnicom.

Bajru je pao i on je drugi premijer koji je smenjen posle izbora zbog pokušaja da progura nepopularne budžetske mere. Njegov prethodnik, Mišel Barnije, pao je nakon samo tri meseca.

Jedan često pominjani kandidat za novog premijera je aktuelni ministar odbrane Sebastijan Lekornu, Makronov blizak saveznik i bivši član konzervativnih Republikanaca. On se smatra veštim političarem koji bi mogao da razgovara i sa krajnjom desnicom.

Makron bi takođe mogao da se okrene levom centru i pokuša da uvuče socijaliste u koaliciju. Međutim, to bi značilo velike ustupke, poput povećanja poreza ili ponovnog otvaranja pitanja penzione reforme, što Makron uporno odbija od 2017. godine.

Opcija 2: Prevremeni izbori

Problem je što su upravo prevremeni izbori prošlog leta doveli do sadašnje krize. Politički pejzaž se od tada nije značajno promenio, pa bi novi izbori verovatno ponovo doneli podeljen parlament.

Uprkos tome, sve više političkih glasova traži od Makrona da raspusti parlament. Socijalisti se već pripremaju, dok Marin Le Pen tvrdi da "samo novi izbori mogu Francuzima omogućiti da odlučuju o svojoj sudbini".

Opcija 3: Pritisak da Makron podnese ostavku

Haos podstiču i pozivi sa političkih margina da i sam Makron odstupi baš kao posle prevremenih izbora prošlog leta. Lider Nepokorene Francuske Žan-Lik Melenšon najavio je da će njegova partija podneti predlog za Makronovu smenu, iako je gotovo sigurno da će se to završiti neuspešno.

Makron je kategorički negirao mogućnost prevremenog odlaska. Ipak, budućnost Francuske zavisi od sposobnosti vlade da predstavi revidirani budžet za 2026. godinu kojim bi se smanjili deficiti i troškovi.

Neizvesna budućnost

Šta god da se dogodi, jasno je da bi politički haos i loše stanje francuskih finansija mogli da stvore eksplozivnu situaciju za predsednika u mesecima koji dolaze.

U Francuskoj su najavljeni i veliki štrajk, masovne demonstracije u gradovima širom zemlje, obustava saobraćaja, a žuti prsluci ponovo masovno izlaze na ulice. Protesti su najavljeni za 10. septembar, a nadležni kažu da su mogući izgredi, sukobi, obustava saobraćaja i totalni kolaps u celoj zemlji.

(Kurir.rs/V.M.)