"RUSIJA ĆE SE SUOČITI SA ZLOČINIMA, NEĆEMO SPUŠTATI GARD" Makron pokazao ZUBE Putinu, odbrusio Amerikancima: "Evropa mora da bude poštovana" (FOTO/VIDEO)
U hotelu "Bajerišer hof" danas je počela 62. Minhenska bezbednosna konferencija.
Na trodnevnom skupu od najviše svetske važnosti u ovoj oblasti učestvuje desetine državnika i drugih lidera, a fokus konferencije biće na odnosima EU-SAD, kao i drugim gorućim globalnim pitanjima poput Ukrajine, Pojasa Gaze i Irana.
Ova konferencija bi mogla da odredi i put kojim dalje ide NATO.
Šef ukrajinske diplomatije: Nerealno je okončati rat sa Rusijom bez Trampa
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha izjavio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da je okončanje rata između Rusije i Ukrajine „nerealno“ bez predsednika SAD Donalda Trampa, javlja Anadolija.
Sibiha je naglasio da Kijev ima ostvarive predloge za mir, ali da neće praviti ustupke po pitanju teritorijalnog integriteta zemlje.
Govoreći na panelu pod nazivom „U fokusu – Bezbednosne garancije za Ukrajinu“, Sibiha je rekao da su u Abu Dabiju održane tri runde razgovora u trilateralnom formatu, uz učešće Ukrajine, Sjedinjenih Država i Rusije.
„Napredujemo. I zahvalni smo našim američkim prijateljima, jer je bez Trampa nerealno okončati ovaj rat. Pod američkim vođstvom možemo napredovati, ali istovremeno moramo nastaviti da vršimo pritisak na Rusiju. Još uvek imamo alate; moramo to prepoznati – tu polugu“, rekao je Sibiha.
Dodao je da Moskva ne pokazuje nikakvu spremnost za ozbiljne pregovore.
„Umesto toga, ukrajinska strana ima izvodljive predloge. Ono što sada imamo jeste da su Amerikanci uključeni u proces, što je odlično. Pod Trampovim ličnim vođstvom imamo šansu da ubrzamo mirovne napore. Ukrajina je spremna sa svojim izvodljivim predlozima. Naravno, nema mirovnih sporazuma na račun našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta“, rekao je on.
Italijanski ministar: Oduvek smo bili privilegovani sagovornici SAD
Italija, zajedno sa baltičkim državama, svrstava se među najpouzdanije američke saveznike u Evropi, stav koji je nedavno potvrdio italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani. U razgovoru tokom konferencije, na pitanje da li se SAD i dalje može verovati nakon događaja vezanih za Grenland, Tajani je odgovorio bez oklevanja, prenosi POLITIKO.
„Apsolutno da“, rekao je italijanski ministar, napominjući da se ovakav nedvosmislen stav danas retko čuje, čak i u tradicionalno proameričkoj Poljskoj.
„Oduvek smo bili privilegovani sagovornici Sjedinjenih Država. Bili smo sa Bajdenom, Bušom, Reganom, Klintonom, tokom Trampovog prvog mandata i sa Obamom“, istakao je Tajani.
Priznao je da „ponekad mogu postojati različiti tonovi“ u odnosima sa Amerikancima, ali je naglasio posvećenost Italije jačanju međusobnih veza.
„Mi Italijani uvek težimo da osiguramo da se ovaj most ojača, a ne oslabi“, zaključio je.
Rubio se sastao sa premijerima Danske i Grenlanda
Američki državni sekretar Marko Rubio sastao se danas u Minhenu, na marginama bezbednosne konferencije, sa premijerima Danske i Grenlanda, Mete Frederiksen i Jensom-Frederikom Nilsenom, kako bi razgovarali o Grenlandu, ostrvu koje je predsednik Donald Tramp pretio da će anektirati.
Tramp je nedavno zapretio carinama evropskim zemljama koje se protive tome da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom, autonomnom teritorijom Danske, radi zaštite njene nacionalne bezbednosti. Kasnije je povukao svoje pretnje i isključio vojno osvajanje najvećeg ostrva na svetu.
„Konstruktivni razgovori sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom“, napisala je Mete Frederiksen na Sjuu.
Sastanak, koji je trajao oko petnaest minuta, prema američkom izvoru, održan je van domašaja novinara, a detalji razgovora još uvek nisu objavljeni.
Zelenski: Želim izbore što pre, ali prvo mora da se zaustavi rat
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da bi Ukrajina mogla da održi izbore ako bivši predsednik SAD Donald Tramp uspe da pregovara o prekidu vatre sa Rusijom u trajanju od dva do tri meseca. Zelenski je to rekao kao odgovor na pitanja o američkom pritisku na Kijev da održi izbore uprkos ratnom stanju.
Zelenski je objasnio da bi u principu želeo da se izbori održe „što je pre moguće“, ali je naglasio da rat prvo mora biti zaustavljen. Rekao je da ako SAD žele izbore u Ukrajini uskoro, najbolji način da se to postigne jeste da se rat što pre okonča. Kao ključni preduslov naveo je potrebu za bezbednosnim garancijama.
Kada su ga novinari pritisnuli da pojasni svoj stav, bio je direktan. „Ako predsednik Tramp, a mislim da može, natera Putina da pristane na prekid vatre dva, tri meseca, održaćemo izbore“, rekao je Zelenski.
Ukrajinski predsednik se ukratko osvrnuo na pitanje očekivanja vezanih za sutrašnji govor američkog državnog sekretara Marka Rubija.
„Ne znam. Videćemo, to zavisi od njega“, zaključio je Zelenski.
Velika Britanija, Nemačka i Francuska jačaju saradnju u oblasti odbrane
Lideri Velike Britanije, Nemačke i Francuske, zemalja poznatih kao grupa E3, razgovarali su o jačanju kolektivne odbrane i bezbednosti u saradnji sa drugim partnerima, navodi se u saopštenju britanske vlade.
Portparol Dauning strita preneo je poruku premijera Kira Starmera, koji je naglasio potrebu za jačanjem zajedničke bezbednosti.
„Moramo da iskoristimo naše ogromne odbrambene kapacitete kako bismo ojačali našu zajedničku bezbednost i koristili našim građanima“, istakao je on.
Portparol je dodao da su lideri ponovo potvrdili „kontinuiranu podršku Ukrajini, posebno u svetlu nedavnih strašnih ruskih napada, kao i posvećenost radu na obezbeđivanju pravednog i trajnog mira“.
Iako premijer Starmer u poslednje vreme otvorenije zagovara bližu saradnju sa Evropskom unijom, London i Brisel još uvek nisu postigli značajan napredak u jačanju svog odbrambenog partnerstva.
Predsednik EP: Iran je pitanje oko kojeg se Evropa i SAD i dalje slažu
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola izjavila je da su masovni protesti u Iranu doveli do retkog jedinstvenog odgovora Evropske unije na pitanje spoljne politike. Mecola je govorila na panel diskusiji pod nazivom „Sledeće poglavlje Irana“, u kojoj je učestvovao i američki senator Lindzi Grejam.
„U naporima da EU proglasi Korpus islamske revolucionarne garde terorističkom organizacijom, bila nam je potrebna saglasnost vlada svih 27 zemalja članica. Pre nekoliko nedelja nisam mislio da će se to dogoditi, ali jeste“, rekao je Metsola.
Metsola je dodala da je, uprkos nedavnim razlikama, Iran pitanje oko kojeg se Evropa i SAD i dalje slažu. Obraćajući se senatoru Grejamu, rekla je: „Ovde ćete naći potpunu saglasnost.“
Prognani iranski princ: Iranci shvataju da strana intervencija može da eliminiše režim
Reza Pahlavi, jedna od najistaknutijih iranskih opozicionih figura koja živi u egzilu u Sjedinjenim Državama, pozvao je na stranu intervenciju kao pomoć u promeni režima u Iranu. U razgovoru s novinarkom Kristijan Amanpur utvrdio je kako je to želja samog iranskog naroda.
Pahlavi je rekao da je opozicionim snagama, kako bi svrgnule klerikalno vođstvo, potreban "faktor izjednačavanja" koji bi pomogao "da se neutrališe režim".
Naglasio je da bi to trebala da bude strana intervencija jer mora da se dogodi "pomak od četiri decenije politike popuštanja prema stvarnoj akciji".
Prema njegovim rečima, "okolnosti za to postoje upravo sada jer Iranci shvataju da intervencija može da eliminiše režim".
Upitan zašto misli da Trampova administracija još nije osigurala takvu intervenciju, Pahlavi je rekao kako smatra da Tramp prvo pokušava da iscrpi sve diplomatske kanale.
Makron: Uskoro će se znati detalji razgovora s Nemačkom o nuklearnom oružju
Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je da će uskoro izneti više detalja o francusko-nemačkom dijalogu o nuklearnom odvraćanju, reagujući na komentare nemačkog kancelara Fridriha Merca.
Makron: Rusija je ušla u recesiju, postala potpuno zavisna od Kine, ima demografski problem...
Francuski predsednik Emanuel Makron odbacio je defetističke stavove o ratu u Ukrajini, utvrdivši da je Rusija tim sukobom zapravo znatno oslabljena.
Prema njegovim rečima, Rusija je ušla u recesiju, postala "potpuno zavisna od Kine", ima demografski problem i suočava se s "vojnim neuspehom".
Makron je naglasio kako su Evropljani sada postali "jedini izvor vojnog finansiranja" za Kijev, čime je aludirao na Sjedinjene Države, koje su od Evrope zatražile da pojača svoje napore.
Smatra kako se nikakav mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije ne može postići bez učestvovanja Evropljana.
- Bićemo deo rešenja i treba da budemo deo rešenja - poručio je Makron. Dodao je kako je upravo to razlog zbog kojeg je njegov kabinet nedavno ponovo uspostavio kontakt s Moskvom.
Makron: Evropa mora da postane geopolitička sila
On je poručio da Evropa mora postati geopolitička sila kako bi smanjila svoju zavisnost od drugih svetskih sila.
- Moramo da ubzamo i osiguramo sve delove geopolitičke moći: odbranu, tehnologije i smanjenje rizika u odnosu na sve velike sile, kako bismo postali manje zavisni - rekao je Makron.
Pritom je naglasio kako ne misli na jačanje pojedinih država članica.
- Ne govorim o tome da Francuska ili Nemačka postanu geopolitička sila, nego o Evropi kao celini - zaključio je.
Uputio je i kritike na račun američke trgovinske i spoljne politike prema evropskom kontinentu.
- Želimo li da nas ozbiljno shvate, kako u Evropi tako i u svetu, moramo da pokažemo nepokolebljivu predanost odbrani sopstvenih interesa. To, naravno, počinje s nastavkom podrške Ukrajini, ali se mora nastaviti i odbacivanjem neopravdanih carina i odlučnim, ali pristojnim odbijanjem neutemeljenih zahteva na evropskom tlu - izjavio je Makron.
- To smo radili i nastavićemo - dodao je.
Makron: Moramo da budemo poštovani
On je oštro kritikovao američke tehnološke divove, utvrdivši da društvene mreže i internet platforme, kojima dominiraju kompanije iz Silicijumske doline, podstiču strano uplitanje i širenje dezinformacija, čime potkopavaju zapadne demokratije.
- Sloboda govora podrazumeva poštovanje i pravila - poručio je Makron uz aplauz, dodavši kako je Evropska unija "preslaba i prenaivna" u svom pristupu regulaciji tih platformi.
U svom završnom obraćanju, francuski predsednik je pozvao na "odvažnost".
Naglasio je kako Evropljani moraju da budu "jasni" oko svoje podrške Ukrajini, uslova za postizanje održivog mira i smanjenja rizika.
- Takva Evropa biće dobar saveznik i partner Sjedinjenim Državama. Biće partner koji se poštuje, a mi moramo da budemo poštovani. Mnogo toga smo učinili i učinićemo još više - zaključio je Makron uz srdačan aplauz u dvorani.
Makron o zajedničkim evropskim projektima odbrane i bezbednosti
Predsednik Francuske Emanuel Makron naglasio je važnost zajedničkih evropskih odbrambenih i bezbednosnih projekata. On je upozorio da bi oslanjanje na nacionalna rešenja ili favorizovanje domaćih dobavljača predstavljalo "gubitak našeg novca i vremena i ogromnu grešku".
Makron je istakao značaj SAFE mehanizma u podršci evropskim naporima za razvoj odbrambene industrije.
- Ovo je evropski novac i biće korišćen za evropska rešenja i evropske programe.
Naglasio je da zajednički pristup garantuje efikasnije korišćenje resursa i jačanje evropske strateške autonomije u oblasti bezbednosti i odbrane.
Makron: Evropa mora da ima mesto u pregovorima o bezbednosti i odnosima sa Rusijom
Predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je u Minhenu da Evropa mora biti aktivni učesnik u pregovorima o bezbednosnim aranžmanima sa Rusijom, posebno u vezi sa ratom u Ukrajini.
On je naglasio da je Evropa pokazala svoju snagu u prethodne četiri godine - podržala je Ukrajinu i okupila "koaliciju voljnih" za pružanje bezbednosnih garancija.
- Ako uzmemo protekle četiri godine, Rusija je nakon invazije na Ukrajinu oslabljena zemlja.
Makron je osudio poražavajuće stavove prema Ukrajini.
- Kada čujem poražavajući govor o Ukrajini, ili lidere koji joj savetuju da prihvati poraz, precenjujući Rusiju u ovom ratu, to je ogromna strateška greška, jer to nije realnost. Jednog dana, Rusi će morati da se suoče sa enormnošću zločina počinjenih u njihovo ime, besmislom izgovora i dugoročnim razornim posledicama po njihovu zemlju, ali dok taj dan ne dođe, nećemo spuštati gard. Nema mira bez Evropljana. Možete pregovarati bez Evropljana, ako želite, ali to neće doneti mir za stolom.
Evropa mora da obnovi diplomatske kanale sa Rusijom i da se ne oslanja se samo na SAD. On takođe naglašava potrebu da se definišu "pravila koegzistencije" sa Rusijom i posle rata u Ukrajini.
- Mi moramo biti ti koji pregovaraju novu arhitekturu bezbednosti za Evropu dan posle, jer se naša geografija neće promeniti.
Makron je predložio "seriju konsultacija" i naglašava da je deo pripremnog rada već urađen sa Nemačkom i Velikom Britanijom, uz poziv ostalim evropskim saveznicima da se uključe.
Makron: Gde neki vide pretnje, ja vidim snagu Evrope
Predsednik Francuske Emanuel Makron u svom obraćanju je iskazao optimističan pogled na budućnost Evrope, poručivši da želi da pošalje poruku nade i odlučnosti.
- Želeo sam danas da se obratim pred vama sa porukom nade i odlučnosti - rekao je na početku govora.
Makron je naglasio da evropske izazove vidi kao priliku za jačanje.
- Gde neki vide pretnje, ja vidim našu snagu. Gde neki vide sumnje, ja želim da vidim priliku, jer verujem da je Evropa suštinski snažna i može postati još jača.
On se osvrnuo na rastuću "sklonost da se Evropa zanemaruje ili direktno kritikuje". Prikazuje se kao "zastarela, spora i rascepkana tvorevina koju je istorija gurnula na marginu".
Makron je obećao da će ponuditi "potpuno drugačiju perspektivu" i podstaći lidere da u Evropi vide snagu i mogućnosti, a ne slabosti.
Sastali se Merc, Makron i Starmer
Sibiha: Tri tačke sporne u mirovnom planu od 20 tačaka
Ministar spoljnih poslova Ukrajine, Andrij Sibiha saopštio je da su tri tačke i dalje neusaglašene u okviru mirovnog plana od 20 tačaka za okončanje ruske invazije.
Rusija je potvrdila da će naredna runda pregovora biti održana sledeće nedelje u Ženevi.
Sibiha je rekao da pregovori "napreduju" nakon prve dve runde održane u Abu Dabiju, pohvalivši liderstvo američkog predsednika Donalda Trampa.
- Bez Trampa je nerealno okončati ovaj rat - poručio je, ali je istovremeno upozorio da Rusija ne pokazuje "znake spremnosti za ozbiljne pregovore".
Sibiha je naglasio da Ukrajina i dalje raspolaže instrumentima pritiska na Moskvu i da treba da ih koristi.
- Imamo izvodljive predloge. U sledećoj rundi se nadamo da nećemo slušati dodatna istorijska predavanja, sada je vreme za akciju i odlučne korake - rekao je.
Govoreći zajedno sa Sibihom, francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro izjavio je da rat mora biti zaustavljen i da Zapad i dalje ima "poluge pritiska" koje može da upotrebi zajedno sa saveznicima.
On je naveo da su Francuska i Velika Britanija "otišle veoma daleko" u blokiranju ruskih brodova iz tzv. "flote u senci", uključujući i upotrebu vojnih sredstava.
Baro je takođe istakao značaj predstojećeg 20. paketa sankcija EU, koji bi trebalo da bude usvojen 24. februara, na četvrtu godišnjicu početka rata. Naglasio je i ulogu tzv. "Koalicije voljnih" u obezbeđivanju budućih bezbednosnih garancija za Ukrajinu.
Uskoro govor Emanuela Makrona
Na glavnu binu treba da izađe francuski predsednik Emanuel Makron, čiji se govor očekuje za manje od 20 minuta.
Kortez ponovo na bini, u toku je debata o zaokretu u američkoj spoljnoj politici
Aleksandrija Okasio-Kortez večeras će ponovo govoriti na panelu posvećenom "raskidu s prošlošću" i "seizmičkim promenama u američkoj spoljnoj politici".
Na sesiji će joj se pridružiti guvernerka Mičigena Gretčen Vitmer i američki ambasador pri NATO Metju Vitaker.
Moldavska predsednica: Rusija je potrošila ogroman iznos kako bi uticala na naše izbore
Rusija je potrošila ogroman iznos, procenjen na dva posto moldavskog BDP-a, kako bi uticala na izbore u Moldaviji, izjavila je predsednica te zemlje Maja Sandu. Prema njenim rečima, novac je usmeravan "svim vrstama teško sledivih kanala" s ciljem podmićivanja birača.
Sandu je takođe otkrila kako je na dan izbora internet stranica CIK Moldavije bila meta gotovo milijardu zlonamernih poruka.
- Ideja je bila srušiti i diskreditovati izbore - dodala je.
Švedski premijer Ulf Kristerson reagovao je na ove navode rekavši kako je "ponižavajuće čuti što sve Rusi mogu da učine".
Na pitanje da li vidi članstvo u Evropskoj uniji kao rešenje za ovakve hibridne pretnje, Sandu je odgovorila:
- Mala zemlja sama ne može mnogo da učini. Moramo da budemo deo EU ako želimo da preživimo kao demokratija.
Vođa Evropske narodne stranke: Hajde da osnujemo vojsku Evropske unije
Vođa Evropske narodne stranke (EPP) Manfred Veber pozvao je na osnivanje vojske Evropske unije.
Prema njegovim rečima, takva vojska bi učinila odbrambene izdatke bloka uspešnim.
- Znam da je to dugoročan projekat - dodao je.
Svoj predlog je izneo na panelu o populizmu na kojem su učestvovali i češki predsednik Petr Pavel kao i američka kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez.
Veber je poslednjih nedelja izneo niz predloga kojima bi se tražila veća moć EU na međunarodnoj sceni.
- Moramo da budemo ambiciozni - poručio je.
Jedan od tih predloga uključivao je i slanje vojnika u Ukrajinu pod "evropskom zastavom", ali je tu ideju odbacio nemački kancelar Fridrih Merc.
Šef nemačke spoljnoobaveštajne službe: Ključni cilj Moskve je da postavi što više proruskih vlada širom Evrope
Šef nemačke spoljnoobaveštajne službe (BND) Martin Jeger u svom uvodnom govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji upozorio je na pojačane ruske kampanje uticaja uoči niza pokrajinskih izbora u Nemačkoj ove godine.
- Tokom ove izborne godine u Nemačkoj očekujemo više hibridnih kampanja - rekao je.
Nemačku ove godine očekuje pet ključnih pokrajinskih izbora, i to u Baden-Virtembergu, Porajnju-Falačkoj, Saskoj-Anhaltu, Berlinu i Meklenburgu-Zapadnom Pomorju.
Prema anketama, u Saskoj-Anhaltu i Meklenburgu-Zapadnom Pomorju vodi krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD).
Jeger je istakao kako je ključni cilj Moskve da postavi što više proruskih vlada širom Evrope.
Upozorio je da će se, ako u tome uspeju, "posledice osetiti svuda". Kao sveže primere takvih nastojanja naveo je nedavne izbore u Moldaviji i Rumuniji.
Okasio-Kortez: Tramp razara transatlantsko partnerstvo i demokratske norme
Tokom sesije pitanja i odgovora, američka kongresmenka Aleksandrija Okasio-Kortez upitana je zašto je prisutna u Minhenu i kakvu poruku želi da pošalje svojim učešćem.
Ona je ocenila da administracija predsednika Donalda Trampa "razara transatlantsko partnerstvo" i "kida svaku demokratsku normu".
- Nalazimo se u trenutku kada gledamo kako naša predsednička administracija razara transatlantsko partnerstvo, potire demokratske norme i kao što je pomenuo Mark Karni na Svetskom ekonomskom forumu, dovodi u pitanje poredak zasnovan na pravilima ili da se pitamo da li on uopšte postoji - rekla je.
Okasio-Kortez je naglasila da većina Amerikanaca ne želi da odustane od poretka zasnovanog na pravilima niti od posvećenosti demokratiji.
- Ali to ne znači da većina Amerikanaca želi da napusti poredak zasnovan na pravilima ili da se odrekne svoje posvećenosti demokratiji - istakla je. Dodala je da je licemerje slabost u takvom poretku.
- U poretku zasnovanom na pravilima, licemerje je ranjivost - rekla je, navodeći primere poput "otmice stranog šefa države", "pretnji saveznicima kolonizacijom Grenlanda" ili "okretanja glave od genocida".
- Licemerja su naše ranjivosti i ona ugrožavaju demokratije - poručila je.
Zaključila je da mnogi učesnici skupa žele "novo poglavlje" - ne izolaciju, već produbljivanje partnerstava i veću doslednost u primeni zajedničkih vrednosti. Njen govor dočekan je aplauzom publike.
Šef IAEA: Globalni režim nuklearnog neširenja je ranjiv
Globalni režim nuklearnog neširenja je "ranjiv", upozorio je Rafael Grosi, glavni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Govoreći na panelu MSC-a, rekao je da neke države, uključujući i one u Evropi, dovode u pitanje međunarodni okvir koji ograničava širenje nuklearnog oružja.
- Zemlje počinju da govore da bi možda trebale da preispitaju svoj pristup nuklearnoj proliferaciji jer to ne služi njihovim nacionalnim interesima - poručio je okupljenima.
Ovaj trend događa se u trenutku kada je prošle nedelje istekao sporazum Novi START, koji je pomagao u ograničavanju atomskih arsenala Sjedinjenih Država i Rusije.
Manfred Veber o odnosu desnog centra prema krajnjoj desnici i migrantskoj politici
Predsednik poslaničke grupe Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu, Manfred Veber, govorio je o praktičnim iskustvima stranaka desnog centra u suprotstavljanju krajnjoj desnici u Evropi.
Kao primer naveo je pobedu poljskog premijera Donald Tuska 2024. godine nad vladom stranke Pravo i pravda (PiS).
Veber je istakao da EPP nije spremna da sarađuje sa strankama koje ne poštuju "tri pro" princip - proevropski stav, podrška Ukrajini, poštovanje vladavine prava.
Kao dokaz doslednosti naveo je odluku EPP da iz svog članstva isključi mađarskog premijera Viktora Orbana.
Ipak, Veber je priznao da je ključno odgovoriti na rastuće nezadovoljstvo birača.
- Moramo dati pravi odgovor na njihove brige i shvatiti ih ozbiljno - rekao je, kritikujući socijaliste u Evropskom parlamentu zbog neslaganja sa kontroverznim planovima EU o migracijama.
Po njegovom mišljenju, Evropa "ne može nastaviti sa levo orijentisanim pristupom migracijama", jer to, kako tvrdi, "hrani ekstremizam i populizam". Naglasio je da građanima mora biti pokazano da se njihove zabrinutosti uzimaju u obzir.
Veber je upozorio da bi, ukoliko se problemi ne reše, naredni evropski izbori 2029. godine mogli postati "veliki festival za krajnju desnicu".
- Moramo rešavati probleme, u suprotnom, izbori 2029. biće velika proslava za ekstremne desničarske stranke, a to moramo izbeći - poručio je.
Petr Pavel o uzrocima rasta populizma u srednjoj i istočnoj Evropi
Predsednik Češke Petr Pavel izneo je zanimljivo viđenje razloga zbog kojih se populizam širi u zemljama srednje i istočne Evrope.
On smatra da su mnogi građani bivših komunističkih država verovali da će promenom sistema dobiti sve prednosti kapitalizma, a da pritom zadrže sve benefite socijalizma.
- Verujem da je veliki broj ljudi u bivšim komunističkim zemljama očekivao da će sa promenom sistema ostvariti sve koristi kapitalizma, zadržavajući sve koristi socijalizma - rekao je.
Prema njegovim rečima, kada su ljudi shvatili da "neće svi postati bogati" i da će "uvek postojati oni koji su u boljem položaju", to je dovelo do frustracija i društvenih tenzija.
Tu frustraciju su, kako kaže, iskoristili političari koji nude kratkoročna i privlačna rešenja, bez stvarne namere ili mogućnosti da ih ispune.
Pavel je, ne pominjući konkretna imena, dodao da iskustvo pokazuje da političari koji su dugo bili u opoziciji i zauzimali ekstremne stavove često menjaju retoriku kada preuzmu odgovornost vlasti.
- Iskustvo pokazuje da, kada ti ljudi koji su dugo bili na kritičkoj strani dođu u poziciju da snose odgovornost, odjednom shvate složenost situacije i značajno ublaže svoje ranije ekstremne stavove - rekao je češki predsednik.
Tramp ponovo podržao Orbana nakon Mercove kritike
Predsednik SAD Donald Tramp ponovio je danas svoju podršku mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, svega nekoliko sati nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc uputio oštre kritike na njegov račun.
U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je Orbana opisao kao "zaista snažnog i moćnog lidera, sa dokazanim rezultatima".
- Odnosi između Mađarske i Sjedinjenih Država dostigli su nove visine saradnje i spektakularnih dostignuća tokom moje administracije, velikim delom zahvaljujući premijeru Orbanu - naveo je Tramp.
U objavi napisanoj delimično velikim slovima, Tramp je poručio:
- Ponosan sam što sam PODRŽAO Viktora za reizbor 2022. godine i počastvovan sam što to činim ponovo. Viktor Orban je pravi prijatelj, borac i POBEDNIK i ima moju potpunu i bezrezervnu podršku za reizbor za premijera Mađarske - ON NIKADA NEĆE IZNEVERITI VELIKI NAROD MAĐARSKE! -napisao je Tramp.
Parlamentarni izbori u Mađarskoj zakazani su za 12. april.
Susret Zelenskog i Merca
Minhenska bezbednosna konferencija - foto galerija
70 % Amerikanaca se ne slaže s politikom Trampa prema Grenlandu
Sedamdeset odsto anketiranih Amerikanaca se ne slaže s postupanjem predsednika Donalda Trampa prema Grenlandu, pokazalo je istraživanje AP i centra za istraživanje NORC.
To je viša stopa od procenta onih koji se protive Trampovoj generalnoj spoljnoj politici.
Istraživanje pokazuje da ni oko polovina Trampovih pristalica, članova Republikanske stranke, ne odobrava plan da se Grenland pretvori u američku teritoriju, što Tramp smatra ključnim za nacionalnu bezbednost oko Severnog pola.
Anketa je sprovedena od 5. do 8. februara pošto je Tramp odlučio da ukine povećane carine pojedinim evropskim zemljama koje je uveo da bi izvršio pritisak i pridobio podršku za akcije na Grenlandu.
Tramp tvrdi da je SAD potreban Grenland kako bi se suprotstavile pretnjama Rusije i Kine u arktičkom regionu, uprkos tome što Vašington već ima svoju vojsku tamo.
On je krajem januara ipak odustao od pretnji da će silom zauzeti Grenland, nakon što je rekao da je sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom postignut okvir za sporazum o pristupu toj teritoriji.
Iako Trampova politika prema Grenlandu nailazi na negodovanje građana, on i dalje nailazi na stabilno odobravanje svoje opšte spoljne politike.
Oko 40 odsto Amerikanaca odobrava Trampov pristup spoljnoj politici, dok mladi republikanci uglavnom ne odobravaju njegove planove i postupke.
Oko 60 odsto republikanaca mlađih od 45 godina kaže da ne odobravaju Trampovo vođstvo na Grenlandu, a to smatra i 40 odsto starijih republikanaca.
Lindzi Grejem: Tramp će dovesti do toga da se Kina jednom probudi i pita: Otkud sve ovo sr*nje?
Način na koji će Zapad privesti kraju rat u Ukrajini odrediće ne samo sudbinu Tajvana, već i opštu stabilnost u svetu, ocenio je američki senator Lindzi Grejem na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Evropa i Sjedinjene Države, prema njegovim rečima, moraju da okončaju sukob kako bi smanjile verovatnost da Kina napadne Tajvan, koji Peking smatra svojom teritorijom.
Grejem, koji je saveznik i savetnik predsednika Donalda Trampa, smatra da bi upravo on mogao da odigra ključnu ulogu. Tramp u aprilu putuje u Kinu na drugi krug razgovora s kineskim predsednikom Si Đinpingom, nakon sastanka o trgovinskim pregovorima održanog krajem prošle godine.
Senator predlaže da Tramp ponudi Kini obostrano koristan ekonomski sporazum, ali da istovremeno iskoristi za sada nedefinisane mehanizme pritiska kako bi se postigao kraj rata u Ukrajini.
- Tramp će dovesti do toga da se Kina jednog dana probudi i pita: "Otkud sad sve ovo sranje?" - izjavio je Grejem, dugogodišnji zagovornik oštre politike prema Kini.
Guverner Kalifornije: Tramp je najdestruktivniji predsednik u istoriji SAD
Guverner Kalifornije Gejvin Njuzom oštro je kritikovao Donalda Trampa, nazvavši ga "najdestruktivnijim predsednikom" u istoriji Sjedinjenih Američkih Država.
Govoreći na glavnoj bini, Njuzom je rekao da aktuelni predsednik "udvostručuje glupost" i pokušava da "vrati zemlju u 19. vek".
- Nikada u istoriji Sjedinjenih Američkih Država nije postojao destruktivniji predsednik od trenutnog stanara Bele kuće u Vašingtonu - izjavio je.
Dodao je da je Tramp privremena pojava: "Nadam se da je Donald Tramp privremen. Za tri godine ga više neće biti."
Njuzom je istakao da klimatska kriza direktno pogađa građane SAD.
- Ljudi gore, guše se, pregrevaju, suočavamo se istovremeno sa sušama i poplavama, istorijskim šumskim požarima - rekao je.
Govoreći o Kaliforniji, naveo je da je to "velika plava država", ali i država sa više republikanaca nego većina tradicionalno republikanskih saveznih država. Naglasio je da je pitanje klimatskih promena prevazišlo stranačke podele.
- Ne postoji republikanski termometar, ne postoji demokratski termometar. Postoji samo realnost - poručio je.
Podseća se da se Gejvin Njuzom često pominje kao potencijalni demokratski kandidat na predsedničkim izborima 2028. godine, što njegovim istupima daje dodatnu političku težinu.
Očekuje se Makronovo obraćanje. Hoće li govoriti o Evropi i nuklearnom odvraćanju?
Dve stvari na koje treba obratiti pažnju u večerašnjem govoru francuskog predsednika Emanuela Makrona jesu način na koji govori o svojoj ideji jačanja evropskog suvereniteta i da li će, i u kojoj meri, pomenuti nuklearno odvraćanje - temu na koju je ranije ukazao Fridrih Merc.
Makron je upravo stigao na događaj, iako verovatno, na razočaranje predsedavajućeg Minhenske bezbednosne konferencije, Volfganga Išingera, više ne nosi svoje prepoznatljive pilotske naočare sa skupa u Davosu.
Očekuje se da Makron dodatno razjasni francusku viziju evropske strateške autonomije i eventualnu ulogu francuskog nuklearnog arsenala u širem evropskom bezbednosnom okviru.
Danska premijerka: Evropa mora da se naoruža snagom i odlučnošću
Evropa mora da se naoruža snagom i odlučnošću kako bi se suočila s novim globalnim "neredom", poručila je danska premijerka Mete Frederiksen na početku snažne diplomatske inicijative na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. Veliki deo pažnje na ovom važnom skupu usmeren je upravo na Dansku i njenu delegaciju.
Da dolazak danske premijerke nije prošao nezapaženo, potvrdio je i nemački kancelar Fridrih Merc, koji je u svom govoru izričito spomenuo Mete Frederiksen i podršku koju joj pruža Evropa.
Frederiksen je u Minhen stigla u pratnji ministara spoljnih poslova i odbrane, a konferencija predstavlja prvu značajnu priliku za danski državni vrh da direktno razgovara s predstavnicima SAD i drugim partnerima nakon diplomatske krize izazvane sporom oko Grenlanda.
U sklopu diplomatskih aktivnosti, najavljen je i sastanak danske premijerke s američkim senatorom Markom Rubiom, a jedna od ključnih tema razgovora biće upravo Grenland.
Zelenski sa Nemačkom dogovara projekat proizvodnje dronova
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doputovao je u Nemačku radi učestvovanja na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Najavio je prvi zajednički ukrajinsko-nemački projekat proizvodnje dronova.
Prethodno je američki državni sekretar Marko Rubio izjavio kako očekuje da će se na marginama konferencije sastati s ukrajinskim predsednikom.
Finski predsednik poručio manjim državama: Pridružite se EU, to vam pruža zaštitu
U raspravi o globalnoj trgovini i budućnosti zemalja u novom svetskom poretku, finski predsednik Aleksandar Stub ponudio je jasan savet za osiguranje stabilnosti. Njegov recept za manje države je članstvo u Evropskoj uniji, dok šefica Svetske trgovinske organizacije (WTO) Ngozi Okonjo-Iveala ističe kako se postojeći sistem, uprkos kritikama, pokazao otpornim.
Na pitanje kako bi druge zemlje trebale da se postave da osiguraju svoju budućnost, Stub je polušaljivo odgovorio:
- Pridružite se Evropskoj uniji, to vam daje zaštitu - rekao je. Utvrdio je da je važnost takvog saveza postala još očitija nakon pretnji bivšeg američkog predsednika Trampa Grenlandu.
Pojasnio je da se carine ne mogu nametnuti samo nekim članicama, "jer bi se onda carina od 25 posto odnosila na celu Evropsku uniju". Manjim i srednjim silama koje nisu u EU savetovao je da treba da se "aktivno uključe i podrže multilateralne trgovinske organizacije" kako bi si osigurale određen nivo zaštite.
Prethodno se na istu temu osvrnula i šefica WTO-a Ngozi Okonjo-Iveala. Naglasila je da, iako se "možda ne slaže sa SAD oko jednostranih poteza", ipak se slaže "s mnogim njihovim kritikama sistema". Priznala je da postojeći mehanizmi imaju mana.
- Moram reći da se sistem nije razvijao, nije se brzo menjao i odgovarao na promene u svetu, a neke od kritika da ne funkcioniše dobro su na mestu - izjavila je.
Ipak, zaključila je kako se, "uprkos velikom poremećaju sistema i najvećem potkopavanju globalnih trgovinskih pravila koje smo videli u poslednjih 80 godina, sistem ipak pokazao otpornim".
Merc: Ekonomija EU je 10 puta jača od ruske, a EU ipak nije 10 puta jača od Rusije
Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da Evropa ima daleko veći ekonomski potencijal od Rusije, ali ga ne koristi u meri koja je potrebna u sadašnjoj geopolitičkoj situaciji.
- Ruski BDP trenutno iznosi oko 2 biliona evra. BDP Evropske unije gotovo je deset puta veći, a ipak Evropa danas nije deset puta jača od Rusije - rekao je Merc.
On je istakao da Evropa raspolaže snažnim vojnim, političkim, ekonomskim i tehnološkim kapacitetima, ali da ih ne iskorišćava dovoljno.
- Naš vojni, politički, ekonomski i tehnološki potencijal je ogroman, ali smo daleko od toga da ga koristimo u onoj meri u kojoj je to nužno - naglasio je Merc.
On je upozorio da Evropa mora da se prilagodi novoj globalnoj realnosti.
- Najvažnije je da sada moramo da prebacimo prekidač u svojim glavama. Shvatili smo da u eri velikih sila naša sloboda više nije nešto što se podrazumeva. Ona je ugrožena - poručio je Merc.
Pas u fokusu fotoreportera na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji
Ukrajina i Rusija nastavljaju pregovore u Ženevi uz posredovanje SAD
Još jedna runda pregovora predstavnika Rusije i Ukrajine, u kojima posreduju SAD, održaće se sledeće sedmice u Ženevi, nekoliko dana pre četvrte godišnjice ruske invazije, saopštili su danas zvaničnici u Moskvi i Kijevu.
Sastanci će se održati u utorak i sredu, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u saopštenju koje su prenele ruske novinske agencije.
Merc o kandidatima za članstvo u EU: Ne želim da vas izgubim
Nemački kancelar Fridrih Merc istakao je potrebu za novom strategijom kako bi se države kandidati približile Evropskoj uniji.
- Ne želim da vas izgubim - rekao je odgovarajući na pitanje predsednika Crne Gore Jakova Milatovića o izgledima za proširenje.
Merc je dodao da se "sve više oseća neprijatno" zbog nesposobnosti EU da postigne značajan napredak u procesu pristupanja.
Rekao je da postoji očigledam problem jer proces zahteva jednoglasnost, a Mađarska i dalje blokira napredak, "ali moramo to da prevaziđemo".
- Na duge staze, bićemo uspešni samo ako prihvatimo ostale Evropljane, a to radimo za nas Nemce, nema načina da se to izbegne. Mi smo u srcu Evrope. Ako je Evropa podeljena i mi ćemo biti - kazao je Merc.
Fotografije lidera sa Minhenske bezbednosne konferencije
Merc: Načinićemo Bundesver najjačom vojskom u Evropi!
Merc je nastavio u jednom dahu izlaganje na Minhenskoj konferenciji, osvrnuvši se na nemačku vojsku:
"Načinićemo Bundesver najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi što pre možemo!"
Šta je suprotnost svetskom poretku temeljenom na pravilima? To su tiranija i ratovi i tu smo sada
Visoka predstavnica EU-a za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je na jednoj panel raspravi kako u međunarodnom poretku nedostaje odgovornosti za kršenje pravila.
- Svi se pozivaju na Povelju Ujedinjenih nacija. Načela su tu. Ali šta se događa ako ih neko prekrši? Odgovornost očigledno ne funkcioniše - izjavila je.
Ona smatra da Savet bezbednosti ne radi onako kako je zamišljeno i da UN "ne odražavaju svet kakav je trenutno".
- Većina zemalja u svetu želi poredak temeljen na pravilima, žele pravila koja će regulisati kako razgovaramo jedni s drugima i kako međusobno delujemo - dodala je.
Utvrdila je kako su velike međunarodne krize kroz istoriju podsticale razvoj međunarodnog prava i da je sadašnja kriza prilika da se "ovaj svet razvije".
Osvrnula se i na komentar nemačkog kancelara Fridriha Merca, koji je u ranijem govoru rekao da je stari svetski poredak nestao.
- Šta je suprotnost svetskom poretku temeljenom na pravilima? To su tiranija i ratovi. I očito je to mesto gde se sada nalazimo - zaključila je Kalas.
Kaja Kalas: Suprotno Volcovim navodima, Trampov Odbor za mir ima podršku UN-a samo za Gazu
Kaja Kalas se osvrnula na tvrdnje američkog zvaničnika Volca, rekavši kako je namera reforme međunarodnog poretka pohvalna, ali je naglasila da međunarodne organizacije moraju da deluju na načelu jednakosti država.
Kalas je takođe istakla da, suprotno Volcovim navodima, Trampov Odbor za mir ima podršku UN-a isključivo za svoju užu, vremenski ograničenu misiju usmerenu na Gazu.
Volc je delimično prihvatio te primedbe, ali je izrazio frustraciju zbog izostanka djelovanja.
Merc: Sa Makronom razgovaram o nuklearnom oružju
Nemački kancelar je objavio da je s francuskim predsednikom Makronom započeo poverljive razgovore o evropskom nuklearnom odvraćanju.
Ovi pregovori odvijaju se u skladu s pravnim okvirom Nemačke kao punopravne članice NATO saveza.
Pokretanje poverljivih pregovora između lidera Nemačke i Francuske o ovako osetljivom pitanju ukazuje na novu fazu u raspravama o strateškoj autonomiji i odbrambenim sposobnostima Evrope.
Sam kancelar potvrdio je ovu inicijativu, naglašavajući da se sve odvija unutar postojećih međunarodnih obveza Berlina.
Detalji razgovora za sada nisu poznati javnosti.
Merc: Ovo je opasna igra, više ne postoji svetski poredak kakav smo znali
Svet je ponovo ušao u eru koju obeležavaju moć i politika velikih sila, izjavio je danas nemački kancelar Fridrih Merc, domaćin Minhenske bezbednosne konferencije.
Merc je rekao da više ne postoji poredak "kakav smo znali", oblikovan američkom nadmoćnošću, a Evropa je uživala u "odmoru od svetske istorije" pod sigurnosnim kišobranom Vašingtona.
- Pretenzije SAD na liderstvo su osporene, i verovatno izgubljene - rekao je kancelar, upozoravajući na uspon Rusije i Kine.
Merc je istakao "nasilni revizionizam" Rusije i njen "brutalan rat protiv Ukrajine", a kao dokaze za to naveo je napade na zapadni politički poredak i infrastrukturu, prenosi Dojče vele.
Kancelar je takođe skrenuo pažnju na jačanje Kine u poslednjim godinama.
- Peking želi da bude lider u oblikovanju sveta, a to je postigao strateškom strpljivošću - rekao je Merc.
Dodao je da bi kada je reč o vojnim pitanjima u budućnosti Peking mogao biti jednak SAD.
Međutim, kancelar je upozorio da Kina "sistemski koristi zavisnosti drugih" i da "preoblikuje međunarodni poredak u svoju korist".
Istakao je da postoji potreba za "snažnim liderstvom u globalizovanom svetu u kojem posebno demokratske države dolaze do granice svoje sposobnosti da deluju".
Na prvi pogled, "politika velikih sila, čini se, nudi brze i jednostavne odgovore", rekao je Merc i upozorio da je ona "brza, teška i često nepredvidiva", a prirodni resursi, tehnologije i lanci snabdevanja svedeni na "instrumente pregovaranja u igri sa nulama".
- Ovo je opasna igra - upozorio je kancelar.
Rekao je da se SAD već prilagođavaju ovom svetskom poretku "velikom brzinom" i na "radikalan" način koji samo "ubrzava" ove promene.
Zelenski: Radije biram borbu, nego loš sporazum sa Rusima!
Nešto ranije, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da radije bira nastavak borbe sa Rusijom, nego loš sporazum po Ukrajinu, dok ljudi koji su mu bliski imaju nešto drugačije mišljenje.
Merc odgovara na pitanja prisutnih - packa na račun Orbana i poruka da Rusiju treba "iscrpiti" da bi se rat u Ukrajini završio
U delu sesije gde mu prisutni postavljaju pitanja, Merc je dobio ona o Rusiji.
On je počeo odgovor kritikom na račun mađarskog Viktora Orbana bez navođenja njegovog imena, pominjući "premijera" iz EU koji je otputovao u Moskvu bez mandata Unije i "ništa nije postigao", a nedelju dana kasnije Ukrajina je pretrpela neke od "najtežih napada na civilnu infrastrukturu".
- Dakle, ako ima smisla razgovarati (sa Rusijom), spremni smo da razgovaramo. Ali kao što vidite s američke strane, Rusija još uvek nije spremna da ozbiljno razgovara - rekao je Merc.
On je kazao da će se rat u Ukrajini "završiti samo kada Rusija bude barem ekonomski, a potencijalno i vojno, iscrpljena".
- Približavamo se tom vremenu... ali još nismo tamo. Rusija mora da odustane od ovog strašnog rata koji vodi protiv Ukrajine, a mi moramo da učinimo sve što je potrebno da ih dovedemo do tačke u kojoj ne vide nikakve dalje prednosti za sebe da nastave ovaj strašni rat - poručio je Merc.
Merc proziva Trampa, ali ga ne pominje: MAGA bitka nije bitka Evrope, ne verujemo u carine, već u slobodnu trgovinu
Merc ne štedi reči kada su u pitanju SAD
On je oštro odgovorio na agresivni govor Trampovog potpredsednika Džej Dija Vensa u Minhenu prošle godine, složivši se sa njim da se otvorio jaz između Evrope i Amerike po nekoliko pitanja.
Merc je kazao da "bitka koju vodi MAGA (Make America Great Again - Učinimo Ameriku ponovo velikom) kultura u SAD" nije bitka Evrope i dodao da "sloboda govora prestaje kada se izgovore reči protiv ljudskog dostojanstva i našeg osnovnog zakona".
- Ne verujemo u carine i protekcionizam, već u slobodnu trgovinu. Držimo se klimatskih sporazuma i SZO (Svetske zdravstvene organizacije) jer smo uvereni da se globalni izazovi mogu da se reše samo zajedno - poručio je Merc očigledno misleći na spoljnu politiku američkog predsednika Donalda Trampa.
Počeo Mercov govor, još oštriji od Išingera: Ovaj svetski poredak više ne postoji
Nemački kancelar Fridrih Merc počinje na početku govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji kazao je da ona oduvek bila "seizmograf političke situacije“ i dodao da je godinama dolazio da "učvršćuje odnose sa našim američkim prijateljima".
Ali, on je napomenuo da smo poslednjih godina svedoci "rastućih tenzija i sukoba u svetu", uključujući rusku agresiju na Ukrajinu.
On je kazao da je moto ovogodišnje konferencije pomalo "sumoran", ali da "moramo to reći još oštrijim rečima".
- Ovaj (svetski) poredak više ne postoji. Evropa se upravo vratila s odmora od istorije - kazao je Merc, prenosi izveštač Gardijana iz sale.
Merc je rekao da se sada suočavamo s erom "obeleženom politikom velikih sila", uključujući "nasilni revizionizam" Rusije koji diktira njenu agresiju protiv Ukrajine.
On je takođe naveo da Kina "želi da bude lider u oblikovanju sveta", ali da "sistematski koristi zavisnost drugih (u odnosu na nju) i redefiniše međunarodni poredak u svoju korist".
Merc je poručio i da je američka pretenzija na globalno liderstvo "osporena, a moguće i izgubljena".
On je kazao da "politika velikih sila" predstavlja "odraz nemirnih, uznemirenih društava u vremenima revolucionarnih promena".
Ali, Merc upozorava da ona takođe testira granice demokratskog sistema jer gura ljude ka "snažnim i lakim odgovorima".
On je rekao i da roba, tehnologija i lanci snabdevanja igraju posebno važnu ulogu u ovom novom svetskom poretku koji tek nastaje.
Nemački kancelar je ocenio da su SAD sada shvatile da treba "stignu u nekim oblastima" Kinu, što "ne usporava ovaj trend, već ga ubrzava".
Merc je poručio da Evropljani moraju da prihvate da je to realnost sa kojom se suočavaju i da se suoče sa njom, umesto da poriču problem.
Išinger otvorio konferenciju i rešetao visoke goste otvorenim pitanjima - EU, Amerikance i Kineze, dobio aplauz
Volfgang Išinger, bivši nemački ambasador u SAD i predsedvajući Minhenske bezbednosne konferencije, zvanično je otvorio skup i poručio okupljenima da je "vreme da budemo ozbiljni".
- Ovo nije vreme da ublažavamo reči ili, kako kažu, da okolišamo. Moramo da budemo iskreni u vezi sa našim razlikama, ali trebalo bi da pokušamo da pomognemo u organizovanju konstruktivnog transatlantskog resetovanja, ako je to moguće, ovog vikenda - kazao je Išinger.
On je potom upitao prisutne lidere EU.
- Koje konkretne korake predlažete... osim držanja govora kako biste pomogli u stvaranju Evropske unije koja će biti poštovaniji međunarodni akter i sposobnija da brani našu slobodu, naše vrednosti i naše granice - glasilo je pitanje.
Išinger je zatim upita pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN šta su spremne da urade u vezi sa neširenjem nuklearnog oružja i upitao SAD da li Trampova administracija zaista veruje da su joj potrebni saveznici i partneri" i da li je "zaista spremna da tretira saveznike kao partnere"
Okrećući se Kini, on je upitao delegaciju iz Pekinga, u kojoj prisutan i ministar spoljnih poslova te zemlje Vang Ji, "u kojoj meri će Kina zapravo biti spremna da investira u to da Rusija okonča svoju agresiju i povuče se iz Ukrajine".
On je dobio aplauz u sali za ova direktna pitanja.
Protest Grinpisa - lutke na naduvavanje Trampa i Putina na trgu u Minhenu
Aktivisti međunarodne ekološke organizacije Grinpis danas su uoči početka Minhenske bezbednosne konferencije (MSC) izveli protestnu akciju i na vrhu građevinskog krana razvili ogroman baner sa u znak protesta zbog zavisnost Evrope od američkog i ruskog tečnog gasa sa natpisom "Oslobodite se tirana".
Na obližnjem trgu Marijenplac aktivisti su postavili džinovske figure na naduvavanje koja prikazuje ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsendika Donalda Trampa kako sede na tankeru za prevoz tečnog gasa.
Stigle Ursula fon der Lajen i Kaja Kalas
Stigao Zelenski
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski stigao je na Minhensku bezbednosnu konferenciju.
Sastanak Rubija i šefa kineske kineske diplomatije Vanga Jia u Minhenu
Rubio: Svet se vrlo brzo menja pred našim očima
Američku delegaciju u Minhenu ove godine predvodi državni sekretar Marko Rubio koji je čelnu ulogu preuzeo od potpredsednika Džej Di Vensa, nakon burnog govora na temu odnosa Evrope i SAD koji je zamenik šefa Bele kuće Donalda održao 2025.
Novinarima su Rubija pitali da li će njegove poruke na konferenciji biti pomirljivije nego Vensove.
- Svet se vrlo brzo menja pred našim očima. Živimo u novoj eri geopolitike i biće potreban napor svih nas da na neki način ponovo proučimo kako ona izgleda i kakva će biti naša uloga u njoj - kazao je Rubio.
Konferenciju otvaraju predsedavajući Išinger i bavarski premijer Zeder, zatim reč uzima nemački kancelar Merc
Minhensku bezbednosnu konferenciju su otvorili domaćini - predsedavajući Volfgang Išinger i bavarski premijer Markus Zeder.
Nakon njihovog kratkog obraćanja reč će uzeti kancelar Fridrih Merc koji će održati govor pod nazivom "Nemačka u Evropi i svetu".
· Reaguj