ZAVRŠENA MINHENSKA BEZBEDNOSNA KONFERENCIJA! Hilari Klinton oplela po Trampu: "Izdao je Zapad, izdao je ljudske vrednosti, izdao je NATO" (FOTO/VIDEO)

Završena je ovogodišnja Minhenska bezbednosna konferencija

Završni rezime Minhenske bezbednosne konferencije

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas poručila je poslednjeg dana konferencije u Minhenu da "suprotno onome što neki tvrde, probuđena dekadentna Evropa nije suočena sa civilizacijskim nestankom".

Istovremeno je pozdravila govor američkog državnog sekretara Marka Rubija, naglasivši da se Evropa i SAD ne slažu o svim pitanjima – i da će tako verovatno ostati – ali da postoji osnova za dalju saradnju.

Poziv Evropi da se osloni na sebe

Drugi evropski lideri upozorili su da "Evropa ne sme da se drži lepih reči" iz Vašingtona, već da mora da se fokusira na sopstvene reforme, jačanje odbrambene industrije i stratešku autonomiju.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ocenila je da Evropa "uvek postaje jača u krizama", pozivajući na odlučan odgovor na, kako je rekla, "Trampov šut".

Oštre kritike upućene Trampu

Bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton optužila je Donalda Trampa da je "izdao Zapad" svojom "sramotnom" politikom pritiska na Ukrajinu da postigne mirovni sporazum sa Rusijom.

Ukrajina i proširenje EU

Kalas i predsednik Letonije Edgars Rinkevičs poručili su da u EU postoji široka saglasnost da je pristupanje Ukrajine prioritet, ali da Unija trenutno "nije spremna" da odredi konkretan datum ulaska.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i dalje zagovara cilj 2027. godine. Govoreći o predstojećim mirovnim pregovorima u Ženevi, Kalas je naglasila da EU treba jasno da definiše svoje ključne zahteve prema Rusiji.

Rubiova evropska turneja

U međuvremenu, Rubio je stigao u Slovačku u okviru svoje evropske diplomatske turneje, a u ponedeljak se očekuje njegova poseta Mađarskoj.

Time se završava ovogodišnje izdanje Minhenske bezbednosne konferencije, uz jasnu poruku da su transatlantski odnosi i budućnost Ukrajine ostali u središtu pažnje evropskih lidera.

Zahvalnost Ukrajini

Brantner je dobila aplauz kada je, odgovarajući na pitanje jednog ukrajinskog poslanika, poručila:

- Pre svega, želim da zahvalim svim Ukrajincima koji se bore za svoju slobodu, ali i za našu slobodu.

I ostali učesnici panela pridružili su se izražavanju zahvalnosti.

Brantner: Evropa može profitirati od odlaska američkih naučnika

Kopredsednica nemačke stranke Alijansa 90/Zeleni, Franciska Brantner, govorila je o mogućnosti da Evropska unija ima koristi od dešavanja u SAD, posebno kada je reč o naučnicima koji razmatraju preseljenje u Evropu.

Odgovarajući na pitanje jednog američkog učesnika, rekla je da joj je drago što mnogi američki naučnici dolaze u njen rodni Hajdelberg i pomažu u istraživanjima Alchajmerove bolesti i drugih oblasti.

- To će ojačati Evropu, ako smem da kažem, iako je to šteta za SAD - dodala je.

Plenković: Evropa i dalje živi posledice migrantske krize

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da je "najvažniji politički događaj koji je pre deset godina zahvatio Evropu bila migrantska kriza bez presedana".

- Migrantska kriza 2015-2016. promenila je politički pejzaž širom Evrope. Imala je uticaj na svaku državu članicu - negde brže, negde sa zakašnjenjem, ali je dovela do jačanja političkih partija na krajevima političkog spektra, dok su mejnstrim stranke morale da reaguju. Svi su postepeno postali restriktivniji kada je reč o migracijama.

Dodao je da Evropa i danas svakodnevno živi posledice tog perioda, uključujući i zemlju domaćina konferencije.

Stoltenberg o Grenlandu: Jasno reći kada su ugrožene ključne vrednosti

Bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg osvrnuo se i na pitanje Grenlanda u kontekstu upravljanja razlikama između Evrope i SAD. Istakao je da saveznici moraju biti jasni kada su ugrožene temeljne vrednosti.

- Kao prijatelji i saveznici, moramo biti veoma jasni kada su neke osnovne vrednosti dovedene u pitanje. Na primer, kada je reč o Grenlandu, mnoge evropske zemlje i Norveška su vrlo jasno rekle da je neprihvatljivo polagati pravo na teritoriju druge države i to smo rekli našem najjačem savezniku. Mislim da je to bilo ispravno.

Dodao je da nije dovoljno samo jasno izneti stav, već i pronaći način da se problem reši.

- Dobra vest je da smo sada u boljoj poziciji nego pre nekoliko nedelja, jer postoji proces između Grenlanda, Danske i Sjedinjenih Država kako bi se rešila otvorena pitanja i nadam se da ćemo pronaći rešenje i ostati zajedno u ovoj velikoj transatlantskoj porodici.

Stoltenberg: Najhitniji izazov slobodi i demokratiji je Ukrajina

Bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da je "najhitniji izazov vrednostima slobode i demokratije ono što sada vidimo na prvim linijama fronta u Ukrajini".

- Nema sumnje da Ukrajina mora da prevlada; vojna podrška Ukrajini je očigledno ispravna stvar za svakog ko veruje u demokratiju i slobodu - naglasio je.

Ipak, Stoltenberg je rekao da je otvoren za širu raspravu o nedoslednostima u načinu na koji države reaguju na globalne događaje, što može zamagliti razumevanje njihovih vrednosti.

- Mislim da je jedan od izazova koje smo videli, na primer, sukob na Bliskom istoku u poređenju sa Ukrajinom. Postoje ogromne razlike, ali reč je o suverenitetu i poštovanju međunarodnog prava.

Govoreći o Norveškoj, istakao je da je njegova zemlja bila jasna u osudi ruske invazije na Ukrajinu i u pružanju podrške Kijevu, ali i da je bila jasna u stavu da je Izrael odgovoran za ilegalnu okupaciju Zapadne obale i Gaze.

- Ponovo, dve veoma različite situacije, ali potkopavaju naš kredibilitet ako tvrdimo da verujemo u ove vrednosti, a nismo jasni kada se međunarodno pravo krši bez obzira gde, zašto i od koga.

Dodao je da svaki dvostruki standard slabi verodostojnost vrednosti koje Zapad zastupa.

- Moramo biti iskreni prema sebi, jer mislim da smo svi pokazali da nismo uvek dosledni, uključujući i moju sopstvenu zemlju - zaključio je.

Stoltenberg o vrednostima i zajedničkim interesima NATO-a

Bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izneo je pragmatičan pogled na funkcionisanje saveza, posebno kada je reč o vrednostima i bezbednosti.

- Da, što se više možemo složiti oko vrednosti, to je bolje - rekao je Stoltenberg.

Međutim, dodao je da je suština bezbednosti u shvatanju zajedničkog interesa.

- Fundamentalno, ono što zaista znači kada je u pitanju bezbednost jeste da shvatimo da imamo zajednički interes da štitimo i branimo jedni druge. Ponekad su ova pitanja pomešana, i naravno, postoji veza između vrednosti i interesa, ali istorija NATO-a i njegovih saveznika pokazuje da mogu postojati ozbiljne razlike u vrednostima, a da ipak možemo da se ujedinimo oko zajedničkih interesa.

Hilari Klinton o Trampu: "Izdao je Zapad"

Na panelu o podelama na Zapadu i očuvanju zajedničkih vrednosti EU i SAD u Minhenu, bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton iznela je oštar komentar na Trampovu politiku prema Ukrajini.

- Mislim da je stav Trampove administracije prema Ukrajini sramotan. Pokušaj da se Ukrajina primora na kapitulacioni sporazum sa Vladimirom Putinom je sramotan. Pokušaji Putina i Trampa da profitiraju na nesreći i smrti ukrajinskog naroda su istorijska greška i korupcija do maksimuma.

Ona je naglasila da se Ukrajina "bori za našu demokratiju i naše vrednosti slobode i civilizacije na prvim linijama fronta, gubi hiljade ljudi i vidi svoju zemlju uništenu zbog mahnitosti jednog čoveka da ih kontroliše i mislim da Tramp ili ne razume ili ga uopšte nije briga za tu patnju."

- Izdao je Zapad. Izdao je ljudske vrednosti. Izdao je NATO i Atlantsku povelju, Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.

- Mnogo toga što je do sada urađeno da se razume koliko je teško ograničiti ljude koji žele neodgovornu moć i niko od nas ovde, uključujući sve učesnike panela, ne bi želeo da živi pod režimom tako neodgovornim da može delovati nekažnjeno kao što to radi Putin, ali upravo to Tramp oponaša - rekal je Klintonova

Rubio stigao u Slovačku u okviru evropske turneje

Američki državni sekretar Marko Rubio stigao je u Slovačku, nastavljajući svoju evropsku turneju "šarma".

Dočekao ga je slovački ministar spoljnih poslova Juraj Blanar, a Rubio će se sastati i sa premijerom Robertom Ficom, kao i predsednikom Peterom Pelegrinijem.

Mediji prenose da će teme razgovora obuhvatiti odnose između SAD i Slovačke, regionalnu bezbednost i nuklearnu energiju.

Lagard o politici "evropske preferencije" - oprez i dijalog sa privatnim sektorom

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard izrazila je zabrinutost oko ideje o "evropskoj preferenciji" u nabavci odbrambene opreme.

 - Mislim da je ovo oblast u kojoj kreatori politike moraju da razgovaraju sa privatnim sektorom i razumeju da li će evropska preferencija zaista funkcionisati, tako da oni budu što efikasniji, a sigurnost ostane na potrebnom nivou - rekla je.

Lagard je naglasila važnost konsultacija sa vojnim i odbrambenim stručnjacima.

- Mnogi će vam reći: "Da, u redu je, ali obim preferencije mora biti dovoljno širok da se u opremu unese najbolja tehnologija i možete definisati parametre na osnovu dobrih partnera i pravih prijatelja, isključujući one koji nisu u toj kategoriji."

Velika Britanija i saveznici razotkrili "varvarski plan Kremlja"

Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper govorila je o saopštenju iz Velike Britanije i još pet zemalja da je ruski opozicionar Aleksej Navaljni ubijen otrovom razvijenim iz toksina streličarske žabe, koji mu je "ruska država ubrizgala pre dve godine."

- Samo je ruski režim imao motiv, sredstva i priliku da primeni ovaj smrtonosni otrov dok je Navaljni bio u zatvoru u Rusiji. Hteli su da ga ućutkaju jer je kritikovao njihov režim i zato smo razotkrili ovaj varvarski plan Kremlja i to potkrepljeno dokazima - rekla je Kuper.

Naglasila je i Navaljnijevu poruku: "Reći istinu, širiti istinu, to je najopasnije oružje. Ruski režim je pokušao da ga spreči u tome, pa smo to mi učinili umesto njega."

EU jača u krizama, Lagard o ekonomiji i izazovima

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je govorila o snazi EU u krizama i reakciji na globalne promene, uključujući "udarac u zadnjicu" izazvan promenom stava predsednika Donalda Trampa prema Evropi.

- Ako čitate Žana Monea, Šumana ili osnivače Unije, svi govore isto: "Evropa raste u vreme krize. Evropa je jača i bolje funkcioniše zajedno u krizama" - rekla je.

Dodala je da trenutne krize "približavaju lidere Evrope i kreatore politike", naglašavajući da je važno da taj proces bude nastavljen.

Kaja Kalas: "Evropa ne nestaje, ali Rusija ostaje izazov"

Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas izjavila je da, "suprotno onome što neki tvrde, probuđena i dekadentna Evropa ne suočava se sa civilizacijskim nestankom".

Govoreći na glavnoj bini, Kalas je u prvom osvrtu na govor američkog državnog sekretara Marka Rubia od prethodnog dana, uz dozu ironije poručila da mnoge zemlje i dalje "žele da se pridruže našem klubu i ne samo evropske", navodeći kao primer Kanadu.

Kalas je naglasila da Rusija i dalje predstavlja ozbiljan izazov.

- Ovo počinje u Ukrajini, ali znamo da krajnji cilj Rusije nije Donbas - rekla je, ukazujući na, kako tvrdi, kontinuirane pokušaje sabotaža i podrivanja zemalja EU.

- Da budimo realni kada je reč o Rusiji - Rusija nije supersila. Nakon više od jedne decenije sukoba, uključujući četiri godine rata punog obima u Ukrajini, Rusija je jedva napredovala dalje od linija iz 2014. godine. A cena? 1,2 miliona žrtava. Danas je Rusija slomljena, njena ekonomija je u rasulu. Isključena je sa evropskih energetskih tržišta, a njeni građani je napuštaju. Zapravo, najveća pretnja koju Rusija trenutno predstavlja jeste mogućnost da za pregovaračkim stolom dobije više nego što je postigla na bojnom polju - rekla je Kalas.

Rinkevičs: Ne treba unapred pretpostavljati ishod izbora u Mađarskoj

Predsednik Letonije Edgars Rinkevičs upitan je da li bi predstojeći izbori u Mađarskoj mogli da deblokiraju put Ukrajine ka EU, ukoliko bi premijer Viktor Orban – koji se snažno protivi članstvu Kijeva u Uniji – bio smenjen posle 16 godina na vlasti.

- Podsetio bih da i Olimpijske igre i izbori ponekad donesu veoma neočekivane rezultate. Nemojmo žuriti sa zaključcima. Nemojmo pretpostavljati nešto o čemu mogu da odluče samo birači u svakoj od naših zemalja. Sačekajmo da se stvari dogode i vidimo kako će se odvijati.

Dodao je da sledeće godine predstoje izbori i u Francuskoj i Poljskoj, što bi moglo promeniti dinamiku i u suprotnom smeru.

EU "nije spremna" da ponudi datum pristupanja Ukrajini

Govoreći o zahtevu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se odredi konkretan datum pristupanja EU kao deo budućeg mirovnog sporazuma, Rinkevičs je rekao da razume potrebu za članstvom Ukrajine, ali da trenutno ne vidi spremnost za takvu odluku.

- Razumemo da nam je Ukrajina potrebna u Evropskoj uniji, ali razgovarajući sa drugim liderima imam utisak da u ovom trenutku, danas ovde u Minhenu u februaru, ne postoji spremnost da se dogovori datum - rekao je.

Istakao je da Unija želi da vidi Ukrajinu u članstvu "što je pre moguće", ali da postoje još dva pitanja koja treba rešiti.

Zapadni Balkan i Moldavija u fokusu

Rinkevičs je naglasio da EU mora da se osvrne i na Zapadni Balkan, jer je, kako kaže, izgubila mnogo kredibiliteta u regionu zbog sporog napretka u procesu proširenja.

- Obećavali smo mnogo toga u zamenu za reforme, za promenu imena Severne Makedonije, na primer. Obećavali smo članstvo toliko dugo. Dodao je da EU ne sme zaboraviti ni Moldaviju.

- Da, to je mala zemlja, ali ako Ukrajina uđe, ne možemo ostaviti Moldaviju po strani. To više nije samo pitanje Ukrajine - rekao je, ocenivši da će biti potrebna "vrlo ozbiljna rasprava" o upravljanju tim procesom.

On je zaključio da je, "sviđalo se to nama ili ne", članstvo Ukrajine u EU "u velikoj meri vezano za mirovni sporazum", ali je izrazio skepticizam da će Rusija iskreno učestvovati u tom procesu.

- Ako se Rusija ne pomeri, nećemo imati sporazum.

NATO: "Moramo proizvoditi više i to svuda"

Zamenica generalnog sekretara NATO Radmila Šekerinska nadovezala se na raspravu o bezbednosti i industrijskim kapacitetima.

Podsetila je da je poslednji samit NATO-a u Hagu doneo odluku ne samo o povećanju izdvajanja za odbranu, već i o jačanju sopstvene proizvodnje.

- To će biti ponovljeno u Ankari, moramo proizvoditi više i moramo proizvoditi više svuda. Potrebna nam je veća evropska proizvodnja, ali i veća proizvodnja u SAD.

Ukazala je da, posebno kada je reč o ključnim sposobnostima koje su hitno potrebne Ukrajini, poput protivvazdušne odbrane, kapaciteti nisu dovoljni.

- Nemamo dovoljno, tačka.

Dodala je da većina postojećih zaliha nije adekvatna, te da su se saveznici obraćali industriji, ali da su potrebne sposobnosti često bile dostupne samo u američkim zalihama.

- Ako pokušamo da razgradimo te veze koje su odbrambene kompanije razvile, bićemo slabiji, a ne jači - poručila je, naglasivši da će fokus predstojećeg samita biti na povećanju proizvodnje, bržim procedurama i unapređenju interoperabilnosti.

Francuska: Povećanje vojne potrošnje za kupovinu u inostranstvu "nema smisla"

Francuski ministar za Evropu Benjamin Hadad založio se za "evropsku preferencu" pri nabavci vojne opreme, ocenjujući da je to pitanje "zdravog razuma".

On je rekao da, kada države povećavaju budžete za odbranu, često smanjujući druge javne rashode, nema logike da se taj novac troši u inostranstvu, kako bi se, kako je naveo, "subvencionisala fabrika u Kentakiju" u Americi.

- To nema smisla - poručio je.

Dodao je da je reč i o kontroli upotrebe, izvoza i tehnološkog znanja koje dolazi uz kupovinu naoružanja.

- Znamo da kada kupujete oružje iz drugog regiona, ono dolazi pod uslovima. Postoji sitno ispisano kako i kada ga možete koristiti. Sve je to apsolutno ključno.

"Ne hvatati se za lepe reči iz SAD, već se fokusirati na sebe"

Francuski ministar za Evropu Benjamin Hadad imao je nešto drugačiji ton u vezi sa govorom američkog državnog sekretara Marka Rubia, ocenjujući da Evropljani ne bi trebalo ni da budu preterano ohrabreni ni šokirani pojedinim porukama.

- Najgora pouka ovog vikenda bila bi da kažemo: "Čuo sam nekoliko lepih reči u jednom delu govora i sada mogu da odložim alarm" - rekao je.

Prema njegovim rečima, Evropska unija treba da se "fokusira na sebe", uključujući ponovno naoružavanje i jačanje konkurentnosti.

- To je i najbolji način da dugoročno preoblikujemo i možda spasemo transatlantski odnos - da on postane uravnoteženiji, zreliji, sa dva jednaka stuba, umesto da tražimo ljubav ili razmišljamo o tome kako će Amerikanci govoriti o nama.

Kaja Kalas: "Ne slažemo se u svemu, ali možemo da radimo zajedno"

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas ocenila je da su u Rubiovom govoru postojale poruke i za Evropu i za američku javnost.

Govoreći o kritikama Evrope, rekla je da se često pita "koja je alternativa" i podsetila na vrednosti koje, kako kaže, Evropa predstavlja. Ipak, navela je da joj određene poruke pružaju izvesnu dozu ohrabrenja.

- Poruka koju smo čuli jeste da su Amerika i Evropa isprepletene – bile su u prošlosti i biće u budućnosti. To je važno. Jasno je i da se ne slažemo oko svih pitanja i da će tako ostati, ali mislim da možemo da radimo polazeći od toga.

Minhenski bezbednosni forum: završni dan rasprava

Treći i završni dan bezbednosne konferencije u Minhenu protiče u znaku evropskih reakcija na Rubiov govor i rasprava o daljim reformama ekonomije i konkurentnosti EU.

Među govornicima su, pored Kaje Kalas, i predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagarde, kao i bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

U fokusu su bezbednosna politika, odbrambena potrošnja i budućnost transatlantskih odnosa.

Rusi odgovorili povodom optužbi za smrt Navaljnog

Udarna vest među liderima juče u Minhenu - Aleksej Navaljni otrovan smrtonosnim toksinom

U Minhenu oko 250.000 ljudi na skupu protiv iranskih vlasti

Oko 250.000 ljudi učestvovalo je u demonstracijama protiv iranske vlade juče u Minhenu, saopštila je nemačka policija, dok su se svetski lideri okupili u blizini na konferenciji o bezbednosti, preneo je Juronjuz.

Promonarhistički demonstranti okupili su se na trgu u Minhenu kako bi protestovali zbog policijske brutalnosti u januaru, u Iranu. Međunarodne organizacije za ljudska prava prenele su da je nekoliko hiljada demonstranta ubijeno u Iranu, tokom tih protesta.

Demonstranti su u Minhenu skandirali slogane podrške Rezi Pahlaviju, prognanom sinu bivšeg šaha Irana, i mahali brojnim zastavama sa horizontalnim zelenim, belim i crvenim prugama ukrašenim lavom i suncem, simbolom monarhije svrgnute 1979. godine.

Pahlavi je danas govorio na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti i pozvao američkog predsednika Donalda Trampa da pomogne iranskom narodu.

Lider mađarske opozicije i protivnik Viktora Orbana obraća se danas naciji

Lider mađarske opozicije Peter Mađar obraća se naciji.

Marko Rubio danas i sutra u Slovačkoj i Mađarskoj

Američki državni sekretar Marko Rubio započeće danas dvodnevnu posetu Slovačkoj i Mađarskoj, na kojoj bi trebalo da sa liderima tih zemalja razgovara o bilateralnoj i saradnji u oblasti energetike, kao i obavezama prema NATO.

Rubio je u četvrtak, pred putovanje na Minhensku bezbednosnu konferenciju, izjavio da su Slovačka i Mađarska "zemlje koje su veoma jake sa nama, veoma sarađuju sa Sjedinjenim Američkim Državama", i da je to dobra prilika da ih vidi, jer su to i dve zemlje u kojima nikada nije bio, prenosi agencija Rojters.

Rubio bi danas trebalo da se sastane sa premijerom Slovačke Robertom Ficom, koji je u januaru posetio američkog predsednika Donalda Trampa u njegovoj rezidenciji na Floridi.

Sekretar bi sutra trebalo da se sastane sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.

Fico i Orban su se ranije sukobili sa institucijama Evropske unije (EU) zbog istraga o nazadovanju demokratije u njihovim zemljama, a oba lidera podržavaju rad administracije predsednika SAD Donalda Trampa.

Oni su takođe održavali veze sa Moskvom, kritikovali i povremeno odlagali uvođenje sankcija EU Rusiji i protivili se slanju vojne pomoći Ukrajini.

Rubio je rekao da će sa liderima razgovarati i o kupovini ruskog gasa i nafte, što Vašington kritikuje od početka rata u Ukrajini. Fico je ranije izjavio da će Tramp "vratiti mir u Evropu". 

Šta se dešavalo juče na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji?

Sve što se dešavalo tokom drugog dana održavanja Minhenske bezbednosne konferencije možete pročitati u našem jučerašnjem blogu KLIKOM OVDE.