AMERIKA SPREMA AMBICIOZAN PLAN, ORMUZ IM U BUDUĆNOSTI NEĆE TREBATI! Ova zemlja bi mogla da postane NOVO ČVORIŠTE za izvoz nafte i gasa sa Bliskog istoka!
Nakon zatvaranja Ormuskog moreuza i promene geopolitičkih okolnosti, Vašington navodno razmatra ambiciozan plan da Siriju pretvori u ključno energetsko čvorište koje bi bilo povezano sa Turskom i Evropom.
Prema pisanju Euronewsa, predlog se pripisuje američkom izaslaniku za Siriju,Tomu Baraku i uključuje obnovu i proširenje mreže postojećih i planiranih naftovoda i gasovoda koji povezuju energetska polja Persijskog zaliva i Iraka sa mediteranskim lukama i evropskim tržištima.
Sirija kao "kopneni energetski most"
Na diplomatskom forumu u Antaliji, ideju je podržao i sirijski predsednik Ahmed al-Šara. On je naveo da Sirija želi da postane alternativni tranzitni pravac za energente i robu, kao i bezbedan koridor između Istoka i Zapada, sa izlazom na Sredozemno more, preko Jordana ka Turskoj i dalje ka Evropi.
Planirana mreža naftovoda i gasovoda
Prema dokumentu koji je objavio Al-Majala, pojam „kopneni most“ koji koristi Barak odnosi se na podzemne energetske koridore kao alternativu pomorskim rutama.
Planirani projekti uključuju: obnovu naftovoda Kirkuk-Banijas koji povezuje Irak i Sredozemlje preko Sirije (vrednost oko 4,5 milijardi dolara), gasovod Katar-Turska za transport gasa iz Katara preko Jordana i Sirije ka Evropi.
Takođe se planira proširenje postojećih linija, uključujući: gasovod Azerbejdžan-Kilis-Alepo (pokrenut 2025. godine), Arapski gasovod iz Egipta preko Sirije ka Turskoj, obnovu više od 1.000 km domaće mreže u severoistočnoj Siriji.
Zašto kopnene rute postaju prioritet
U dokumentu se navodi da rastući rizici za pomorske rute, posebno Ormuski moreuz, povećavaju interes za kopnene alternative.
Tom Barak je poručio da, kada se pomorski pravci koriste kao „oružje“, sigurni kopneni lanci snabdevanja postaju strateška nužnost, bez obzira na visoke troškove.
Skeptičnost oko izvodljivosti projekta
Novinar Sarkis Kasarjian ocenjuje da ideja nije nova i podseća da su slični planovi postojali još početkom 2000-ih. On smatra da Sirija nema infrastrukturu, stabilnost ni geografsku prednost u odnosu na alternative poput luka u Saudijskoj Arabiji, Izraelu i Turskoj.
Sigurnosni i politički izazovi
Kasarjian upozorava da bi održavanje takve mreže bilo izuzetno teško zbog nestabilnosti regiona. Naglašava da bi projekat zahtevao dugoročnu političku stabilnost i bezbednosne garancije koje trenutno ne postoje.
On dodaje da je glavni problem unutar Sirije - nedostatak reformi, slabe institucije i ograničen ekonomski oporavak.
Tehnički izvodljivo, ali i veoma izazovno
Sirijski inženjer Hasan al-Rai smatra da je projekat tehnički moguć, ali zavisi od finansija, bezbednosti i političkih dogovora. On navodi da deo infrastrukture i dalje postoji, uključujući stare pumpne stanice i trase korišćene pre 2011. godine.
Međutim, upozorava na nedostatak stručne radne snage, jer je veliki broj inženjera napustio zemlju tokom rata.
Al-Rai poručuje da je projekat tehnički ostvariv, ali da su ključni uslovi - novac, stabilnost i politički konsenzus - i dalje najveće prepreke njegovoj realizaciji.
· Reaguj