BEČ - Slobodarska partija Austrije najavila je za pokrajinske izbore u Foralbergu u septembru kandidaturu nekada veoma popularnog TV voditelja Kristofa Vajbela (Christoph Waibel). Vajbel za Kurir objašnjava svoje motive da pristupi slobodarcima, kao i stavove o integraciji.Gospodine Vajbel, šta vas je motivisalo da uđete u politiku?Čovek sam koji politički razmišlja, brinem se o tome kako se razvija moja zemlja. Dok sam bio zaposlen u državnoj radio-televiziji ORF, mogao samo da pratim događaje i pričam o njima na ekranu. Sada mogu i da učestvujem u njihovom oblikovanju. Smatram ovo veoma napetim zadatkom.Zašto ste se odlučili za slobodarce?Vodio sam razgovore sa raznim političkim predstavnicima. Intenzivne diskusije imao sam i sa Diterom Egerom (Dieter Egger; šef FPÖ u Forarlbergu i vođa partijskog poslaničkog kluba u pokrajinskom parlamentu, nap.), te shvatio da u važnim pitanjima imao podudarne stavove. Za mene su odlučujući bili otvorenost i pouzdanost date reči. Njih je iskazao rukovodilac FPÖ. Takođe mi je važno da vodimo pozitivnu izbornu kampanju. Ne samo da kritikujemo, nego i da pokazujemo pravce rešenja, te da zavrnemo rukave i krenemo na posao. Moju odluku je olakšalo i to što dolazim iz porodice koja misli slobodarski.Obrazovanje i integracija su ono čime prvenstveno želite da se bavite. Kakav je vaš pristup integraciji?U Forarlbergu nemamo problem sa strancima, ali imamo probleme sa određenim grupama. Za razliku od, recimo, srpske grupacije u stanovništvu, koja se izvanredno integrisala i aktivno se trudi da bude deo našeg društva, delovi imigranata iz Turske ne proživljavaju zaista ono što nazivamo integracijom. Ne osuđujemo paušalno, ali otvoreno ukazujemo na postojeće probleme, kao i na njihova moguća rešenja. Pritom i ja lično smatram da je učenje domaćeg jezika izuzetno važno. Upravo jezik je ključ za dobru integraciju, dobar život jednih sa drugima i solidno obrazovanje. Moramo zato usmeriti fokus u prvom redu na decu. Sva deca moraju pre polaska u školu da nauče jezik tako dobro da mogu da prate nastavu. Zato moramo, s jedne strane, da dajemo podsticaje, ali i da zahtevamo od roditelja.
