BEČ - "U Nemačkoj ima mnogo onih koji odobravaju Putinovu politiku", kaže Karl Šlegel (Karl Schlögel), profesor istočnoevropske istorije na Evropskom Univerzitetu Viadrina u Frankfurtu na Odri. On je ovih dana gost bečkog Instituta za humanističke nauke. U intervju uglednom bečkom dnevnom listu Prese, čija je glavna tema bila aktuelna kriza u Ukrajini i politika Rusije, Šlegel kaže:
"Kod Nemaca je usađen osećaj da su načinili ogromnu nepravdu Sovjetskom Savezu u Drugom Svetskom ratu, u prvom redu Rusima. Drugo, za mnoge je Putin veliki osvetnik, jedini koji može da se suprotstavi Amerikancima."
Šlegel dodaje da se u Nemačkoj kritika SAD, za koju inače, postoje razlozi, izvodi tako da se odobrava agresija na Ukrajinu.
"Ovo je potpuno sulud argument. Uz Putina su mnogi koji inače nemaju mnogo sličnosti: ljudi koji su protiv Zapada, Amerike, Evope, desničari iz Alternative za Nemačku (antievropska partija u Nemačkoj), Pegida (demonstranti protiv islamizacije Zapada...), ali takođe i levica, koja se ponaša kao Putinov advokat", kaže Šlegel.
On napominje da su Evropa i svet skoro toliko radili na prevazilaženjui posledica Drugog Svetskog rata i Hladnog rata, a da je sada Putinova uloga u tome destruktivna.
"Sada dođe taj druškan i sve nam pokvari. On je zaista uništitelj i moramo se repozicionisat. Putin čini jednu od najužasnijih stvari koja je bila nezamisliva za svakog Rusa: rat protiv komšija, protiv bratskog naroda. Tačno je da Putina podržava 80 odsto naroda, ali barem isto toliko Rusa odbija rat protiv Ukrajine. Zato nema službenog rata, on se vodi neobjavljen", zaključuje nemački profesor.
Velika je nepoznanica kako se može izaći iz ove situacije, priznaje nemački profesor.
"Očigledno je da Putin još uvek smatra da ja gospodar situacije... On igra na kartu da će EU prestati da mu se protivi, da će se raspasti, da će ojačati antievropske sile, te da će dobiti odrešene ruke. Putin očigledno igra na to da će moći nastaviti svoju destruktivnu aktivnost. On igra po koreografiji koju je sam stvorio."
Ukrajina je napravila mnoge greške po raspadu SSSR-a, priznaje takođe Šlegel. Nastala je klasa oligarha koji su samo izrabljivali zemlju i njeno stanovništvo. On nisu u obzir uzeli da, posebno među rudarima Donbasa, postoji još uvek snažna klasna svest, kao i sovjetski identitet. Pored toga, u osvetljavanju istorije Ukrajine je pokušano mnogo šta, ali pritom zanemareno da su mnogi Ukrajinici sarađivali sa nacističkim okupatorom, da je antisemitizam bio proširen i štošta drugo.
Za Rusiju posle raspada SSSR-a Šlegel kaže da je bila izmučena od katastrofa koje je imala u 20. stoleću, nasilja i destrukcije. Nemački profesor smatra da je velika nesreća za Rusiju što nije dobila vođstvo koje bi je postavilo na jače noge. Iako su poslednjih godina cene nafte i gasa bile relativno visoke, dobre za Rusiju, ovo vreme nije iskorišćeno za modernizaciju države.
