Ljudi koji rade mnoge prekovremene sate ne mogu da usklade profesionalan i privatan život i češće su bolesni. Ovo je sažetak najnovije analize Indeksa austrijske radne klime, studije koju provodi Radnička komora Gornje Austrije. Njen predsednik, Johan Kaliauer (Johann Kalliauer), traži zato skraćivanje i fer raspodelu radnog vremena.U Austriji puno zaposleno lice radi u proseku 42 časa nedeljno. Skoro polovina svih zaposlenih (47 odsto) moraju povremeno da rade prekovremeno, a 17 procenata rade često prekovremeno.Jedan od deset zaposlenih radi obično više od 45 časova nedeljno. Od njih, 40 procenata ocenjuje balans između posla i porodice "slabim do osrednjim". Istraživanja pokazuju da posao loše deluje na porodični život i kada je čovek netipično zaposlen, kada radi u smenama ili kada radi neredovno, po pozivu. Na ovaj način su posebno ugrožene određene kategorije zaposlenih. Na primer, tri četvrtine šofera i građevinskih radnika često radi prekovremeno. Slična je situacija i u ugostiteljstvu, grani u kojoj su zaposleni najmanje zadovoljni pravilima o radnom vremenu i vladajućom praksom. Previše posla deluje loše i na zdravlje, svakako na subjektivni osećaj o čovekovom vlastitom zdravlju. Među onima koji rade manje od 38,5 časova nedeljno se zdravima oseća 39 odsto, dok se među onima koji rade više od 40 časova nedeljno zdravima smatra samo 30 odsto.
