BEČ - Austrijski minisrtar odbrane Gerald Klug predstavio je juče svoj alternativni plan bodljikavoj žici na austrijskoj granici. Zajedno sa šefom austrijskog generalštaba Otmarom Komendom Klug zagovara formiranje svojevrsnog levka na granici.
On želi da glavni ulaz izbeglica iz Slovenije u Austriju ne bude samo prolazna stanica, nego da mu se poveća značaj za dalji tranzit.
"Špilfeld treba da postane čekaonica sa većim ulazima i izlazima i znatno većim brojem kontejnera i šatora za one koji tu čekaju. Izbeglice tu treba da dobiju topao smeštaj i obroke. Glavni smisao jačanja Špilfelda je planiran nastavak putovanja, a ne da izbeglice tu čekaju frustrirani, na hladnoći", rekao je Klug.
Iako je sada u Špilfeldu 900 vojnika i 200 policajaca, znatno više nego što ih je bilo u Nikelsdorfu, na glavnom ulazu iz Mađarske u Austriju, upravljanje tokom izbeglica kod Špilfelda ne funkcioniše dobro, priznaje Klug.
On kaže da lako može doći do situacija koje su opasne za naše snage. i zato moramo hitno poboljšati stanje, ukazuje ministar. Eventualna duga žičana ograda na austrijskoj granici nije smislena, jer neće sprečiti izbeglice da dolaze, smatra Klug, te dodaje da ako EU želi praviti ogradu, ona mora biti na spoljnoj granici EU u Grčkoj.
Načelnik austrijskog generalštaba, general Otmar Komenda, kaže da kolone izbeglica "nisu kriza sa vojnog aspekta". "Da je reč o krizi, ne bih mogao spavati." Komenda i njegovi saradnici iz generalštaba naglašavaju da saradnja između vojske i policije na operativnom nivou funkcioniše veoma dobro.
Austrijanci protiv ograde na granici
Istraživanje javnog mnjenja Instituta "Galup" pokazuje da 74 odsto Austrijanaca podržava "tranzitne zone", kao i da 54 procenata odbija ogradu na granici. Svega 30 odsto podržalo bi podizanje ograde na državnoj međi.
Što se tranzitnih zona tiče, preko kojih bi se "kanalisale" izbeglice i u kojima bi bile registrovane, velika većina smatra da je to rešenje, a samo 15 odsto odbija takvu alternativu podizanju zida.
