Berbić je pre desetak dana uručio pomoć u prehrambenim namirnicama i higijenskim sredstvima ovom samohranom ocu i njegovim ćerkicama. On je ponovo bio kod Popovića kako bi na terenu najpre uzeo podatke za izradu projekta, a vrlo brzo kreće i izgradnja.
"Dirnut sam situacijom ove porodice, naročito kada vidim ove devojčice, jer i ja imam dve ćerke, tako da znam da je devojčicama naročito potrebno da imaju mesto gde da se okupaju, da se urede, da u školu odu čiste i umivene, kakve one i jesu, ali mi je cilj da im barem u tom pogledu olakšam detinjstvo", kaže Berbić.
Ističe da prijatelje nikada nije birao po veroispovesti, već po širini duše. Berbić, koji građevinsku delatnost obavlja u Trebinju već 14 godina i sa čijim stanovništvom se, kako kaže, srodio kao sa svojim Gradačanima, kaže da će, čim završi poslove na gradilištu, gde trenutno radi, početi poslove i kod Popovića, a materijal već polako počinje da dovozi.
"Dovezao nam je i ovoga puta pun auto slatkiša i kućnih potrepština. Pazi nas kao da nam je rod najrođeniji, a ne neko koga smo upoznali kad nam je prvi put dovezao pomoć. Nemam reči hvale za njegovu dobrotu", kaže otac devojčica, Stevo Popović.
Ističe da je naročito teško najstarijoj, 14-godišnjoj ćerki koja, iako je tek završila osnovnu školu, mora da radi većinu kućnih poslova, jer su devojčice nedavno izgubile majku.
Popovići su, kažu, zahvalni i trebinjskom policajcu Saši Hamoviću i odborniku Ljubiši Kruniću koji su kao Berbićevi prijatelji preporučili da pomogne upravo njima.
Berbić, koji je do sada pomagao izgradnju trebinjskih crkava, puteva, rad kulturno-umetničkih društava, kaže da je voljan da se u Trebinju pokrene fondacija u koju bi novac uplaćivali trebinjski privrednici i iz koga bi se pomagale socijalno ugrožene porodice.
Dodaje da je i sam na svojoj koži iskusio šta znači živeti skromno i bez svog krova nad glavom, pa je tim više osetljiviji na ranjive kategorije društva.
(Nezavisne)
