"Majka mi je umrla kad sam imao devet godina, braća i sestre su mi smeštene u dom, a ja sam ostao sa ocem. Nedugo zatim otac me je ostavio na ulici. Kazao mi je da se snađem kako znam i umem. On se oženio i otišao u Mostar", priča ovaj mladić suzdržavajući suze.
Završio je samo osnovnu školu, a od devete godine radio je šta god je mogao.
"Nudio sam se ljudima da im čistim, sređujem baštu, kopam, radio sam sve što su mi ponudili samo kako bih mogao kupiti doručak i ručak, a za večeru mi nije ostajalo", kazao je M. G. dodavši da su mu nekada ljudi pomagali, kada ga vide gde spava, priđu mu i daju da jede.
Ne zna gde mu borave sestre i brat nakon što su napunili 18 godina u domu, nikada ga nisu potražili, a on ne zna ni gde bi ih tražio i kako bi došao do njih.
"Ovde su me doveli policajci i Služba za socijalni rad. Tu sam dok oni ne odluče drugačije, a dovodili su me i prošle godine tokom zime. Bitno mi je samo da imam krov nad glavom, da ne spavam na hladnom i mokrom", pojašnjava ovaj mladić.
Sretan je jer u ovom prihvatilištu ima krov nad glavom, tri obroka dnevno i mogućnost da se okupa. Jedino što sada u životu želi jeste da ima posao.
"Radio bih bilo šta samo da mogu zaraditi, a za ostalo ću se nekako snaći", kaže M. G.
Adela Bahto, šefica Službe socijalnog rada Gerontološkog centra u Nedžarićima, ističe da u privremenom smeštaju trenutno boravi 13 osoba.
"Ovde su smeštene osobe koje nemaju krov nad glavom, beskućnici, osobe koje završe na ulici, a razloga je mnogo. Sve njih dovodi ili policija ili Centar za socijalni rad, ne može niko doći samoinicijativno", rekla je Bahto.
(Faktor.ba)
