U Zalazju će danas biti obeleženo 30 godina od stradanja 69 srpskih civila i vojnika na Petrovdan 1992. godine u srebreničkim selima Sase i Zalazje i bratunačikim Biljača i Zagoni.
I dok čitav svet oplakuje bošnjačke žrtve, o stradanjima srpskih civila gotovo i da se ne govori.
Gosti jutarnjeg programa Kurir televizije ovim povodom bili su Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava i advokat Zoran Živanović.
- To je već uobičajeno i dešava se decenijama. Prave se razlike među žrtvama što je neopravdano. Ne verujem u pomirenje. Ko se tu s kim miri. Da li se miri rodbina poginulog s nepoznatim počiniocem ubistva. Ne verujem u to, ne znam kako bi to trebalo da izgleda, a i to se ne dešava jer je nemoguće - rekao je advokat Zoran Živanović dodao:
- Fakat je da je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju bio koncentrisan na zločine srpskih snaga, što važi i za Hrvatsku i Kosovo. U drugi plan su stavljeni zločini u kojoj su žrtve bili Srbi i rezultati su vidljivi.
Voditelje Olju Lazarević i Vladimira Karalejića interesovala je i druga strana medalje.
- Zajednički život bez bagaža iz 90-ih nije moguć i zato nam je potrebno pomirenje. Ja sam mlada i moja generacija je dužna da vodi sve ove razgovore iako mi nismo bili učesnici tih ratova, niti smo za bilo šta odgovorni. Verujem da je pomirenje moguće jer me uverilo iskustvo. Gledala sam mlade ljude koje su zajednički obeležavali sećanje na žrtve zločina, razgovarali u Sarajevu. To je garant da se nikad neće ponoviti Srebrenica ili neko novo Kosovo - kaže Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava.
- Podele su sveprisutne, čak i na komemoraciji žrtvama, način na koji se o njima govori koristi za interese političkih aktera. Gleda se da se zaštite oni kojima su ruke krvave, a ne misli se o porodicama žrtvama. A najčešće takve priče nemaju veze sa istinom - istakla je Todorović.
- Vrlo je dobro što postoji inicijativa mladih za ljudska prava, međutim, to nije pomirenje. Ti ljudi se nisu posvađali ni oko čega. To su ljudi koji nisu opterećeni ideološki. U čemu se oni mire. Mire se žrtva i počinilac zločina. Kako se narod s narodom miri? Oni mogu da žive zajedno, ali kako se jedan narod miri s drugim? Ma, ajte, to je floskula. Posle Drugog svetskog rata Francuska i Nemačka su stvorili Evropsku Uniju. Nije tu bilo nikakvog pomirenja, već dogovor i došlo se gde se sada došlo - zaključio je Živanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
