Na današnji dan 1992. godine skupština bosanskih Srba usvojila je deklaraciju i donela odluku o osnivanju Republike Srpske. Skupština srpskog naroda u BiH 9. januara 1992. godine donosi Deklaraciju o proglašenju Republike srpskog naroda BiH, a 28. februara Ustav Republike. Republika Srpska nastala je na osnovu univerzalnog prava naroda na samoopredjeljenje, samoorganizovanje i udruživanje. Godinu dana ranije došlo je do nacionalne homogenizacije i stvaranja nacionalnih država, uglavnom u okviru administrativnih granica bivših republika koje su činile SFRJ.
U takvoj teritorijalnoj šemi nastanka nacionalnih država, Srbi u Bosni i Hercegovini, kao konstitutivni narod, ostali su odvojeni od matice Srbije (a slična je situacija bila i sa Hrvatima u Bosni i Hercegovini). Muslimani kao treći konstitutivni narod smatrali su da je to momenat kada treba cela Bosna i Hercegovina, bez obzira na Srbe i Hrvate, da postane jedinstvena - unitarna država. Srbi u Bosni i Hercegovini nisu mogli da prihvate takav koncept državnog uređenja. Poceo je najkrvaviji sukob u Evropi nakon II svetskog rata.
Okončanjem rata i potpisivanjem Dejtonskog sporazuma Republika Srpska je dobila medjunarodno priznanje. Jedan od osnovnijih principa na kojima je Dejtonski sporazum bio zasnovan bila je podela BiH po ključu 51 odsto teritorije Federaciji BiH i 49 posto Republici Srpskoj, uz Distrikt Brčko, što je usaglasila Kontakt grupa. Tokom sukoba Srbi su kontrolisali 70 odsto teritorije Bosne i Hercegovine, Hrvati oko 17 odsto, a Bošnjaci 13 odsto. Dejtonski sporazum je entitetima dao ovlašćenja i naznačio ovlašćenja zajedničkih državnih organa.
O ovoj temi govorili su u emisiji Usijanje, Perko Matović analitičar Centra za nacionalnu politiku, Milan Antonijević, pravnik, i Vlada Kokanović, predsednik Saveza Srba u Sloveniji.
Matović se najpre osvrnuo na istorijske činjenice.
- Sve je krenulo tada zbog očiglednog trajektorija kojim je krenula u tom momentu bošnjačka politika. Oni su željeli da izvrše malverzaciju srpskog i hrvatskog naroda osećajući da mogu to da izvedu svojom brojčanošću, nesvatajući da ni srpski, ni hrvatski narod u tom momentu nisu bili, niti su sada, niti će ikada biti, za takav koncept. Mi smo morali da odbranimo ono što je egzistencija, dakle nacionalni identitet našeg naroda na toj teritoriji koja je bila predmet mnogih kriza i u 19. i u 20. veku. S druge strane, postojala je ta Badinterova komisija koju ne možemo da zaobiđemo koja je prihvatila unutrašnje granice AVNOJ zasedanja. Iz nekog razloga su se jedno vreme i naši političari pozivali na to. Republika Srpska je naravno to odbacila i ona ne slavi taj ZAVNOBIH, iako je puno Srba u njemu učestvovalo - rekao je Matović i dodao:
- Međutim, to su bile unutrašnje teritorijalne korekcije unutar Jugoslavije kako bi funkcionisala nova zemlja koju je Međunarodna zajednica u tom trenutku prihvatila kao legitimne međunarodne granice. Po ugledu na ono što su radili u Sovjetskom savezu, nesvatajući da ta situacija ne može nikako da bude sporna, jer je nama Vinston Čerčil garantovao kontinuitet sa kraljevinom Jugoslavijom nakon Drugog svjetskog rata. Te je podala moralna da ide na državu Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevinu Srbiju, značajno veće teritorije nego što je bila Republika Srbija u tom trenutku. Onda na osnovu, kako bi se izvršila korekcija, ukoliko smo već ustanovili da je morala da se desi Badinterova komisija, onda je moralo da dođe do korekcija unutar tih novih zemalja. Hrvatska je nadjačala uz pomoć Međunarodne zajednice nas i onda se na drugi način rešila tog problema, stvaranja države u državi, ali Republika Srpska zaista jeste država i na taj način uspela da održi to kontrolno uređenje.
Antonijević se dodatakao ustava Bosne i Hercegovine.
- Ustav zabranjuje slavljenje verskih praznika. Do 2016. godine je Republika Srpska vezivala datum za današnji verski praznik, znači Svetog Stefana. Mislim da je nakon toga trebalo ući u tu pravnu bitku pre, a mnogo manje u ovu bitku stavljanja nekako prsta u oko, koju u regionu veoma često vidimo. Zaista i dolazi iz Sarajeva, dolazi iz Zagreba svojeg vremena, naravno i iz Prištine, a evo sada vidimo nekako da se nije razumeo trenutak u kome se nalazimo i zaista neka situacija u kojoj treba tražiti rešenje - rekao je Antonijević i dodao:
- Mislim da se taj dan, s obzirom na to da ogromna većina srpskog naroda u Republici Srpskoj želi da tog dana obeležava svoj dan državnosti, znači dan Republike Srpske, da se to na taj način mora i prihvatiti i u Sarajevu. Trebalo se ići na neke pravne mehanizme. Ako čitate odluku Ustavnog suda, ona argumentaciju bazira upravo na tom verskom karakteru 9. januara, koja je postojala do nekog perioda i mislim da nekako, treba da izbegnemo to stavljanje prsta u oko u svakom mogućem sukobu. Jer videli smo kako to izgleda, znači vi onda imate radnje koje su napadnute, neke ljude koji idu sa bejzbol palicama. Stvarno više ne znam ko ima tu egzibicionističku želju da snima razbijanje bilo kakve radnje, da od toga pravi skandale, da to svi gledamo. Znači to su neki pojedinci koji moraju da izađu pred lice pravde, da li to rade u Sarajevu ili u nekom drugom gradu.
Antonijević se osvrnuo i na stav američke ambasade u Sarajevu.
- Mi se toliko godina nakon 1992. još uvek bavimo tim sukobom, nismo raščistili ni Drugi svetski rat, još uvek prebrojavamo žrtve, ni priznajemo tuđe, a veličamo svoje i mislim da i svega toga, jednom malo vizionarskom politikom, Srbija pre svega treba da povede izlaz iz ove krize. Znači tome ne doprinosi ni međunarodna zajednica koja je stala na jednu stranu. Ja sam danas i kritikovao onaj stav koji je američka ambasada u Sarajevu imala, koja je vezana samo za taj deo koji se tiče zabrane proslave Dana Republike Srpske. Vi na taj način zaista kao da ne želite da izađete iz sukoba i krize, već želite da tu krizu prolongirate.
Kokanović se potom dotakao i govora predsednika Dodika.
- Mislim da u ovim sada okolnostima u kojima se nalazi i čitava Evropa, ne samo Bosna i Hercegovina, Srbija ili druge države regiona, mi zaista trebamo da razmišljamo upravo u tom pravcu o jednom suštinskom suživotu. Međutim, mislim da se ovde teze vrlo često i zamenjuju. Treba pratiti i brojne aktivnosti, odnosno manifestacije koje se dešavaju u Velikoj Britaniji. Mi smo isto videli da oni često pominju žrtve iz prethodnih sukoba. Ne zato da bi se prst gurao u oko bilo čemu, nego da se žrtva koja je podneta za to u državu ne bi zaboravila. I to je nešto što zaista nije za apsolutno nikakvu osudu. U govoru predsednika Dodika nisam primetio ništa sporno. U nekoliko navrata predsednik Dodik apelovao je na mir. Govorio je o nekoj budućoj saradnji i ukazivao je na to da i on sam ima nameru da govori o miru. Ali moramo imati u vidu da je pritisak jednog dela međunarodne zajednice ogroman na Srbiju i Republiku Srpsku. Mi moramo razmišljati o zajedničkom suživotu, ali ne smemo zaboraviti vrlo važne istorijske činjenice i istorijske okolnosti koje su nas zadesile na ovim prostorima. Ne u nameri da bi bilo koga osuđivali, već u duhu toga da bi znali u kom pravcu da idemo - rekao je Kokanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
