Te 1991. godine stranci su se kroz malo mesto na severu Crne Gore kretali “moskvičem” austrijskih registarskih tablica, pa su lako zapali za oko meštana u vreme kada u gradu nema turista.
Iako je taj slučaj pao u zaborav i njihovih imena više nema ni u arhivama nadležnih institucija, sagovornici “Vijesti” prisetili su se nekih detalja koji su prethodili nestanku muškarca, odnosno kasnijom potragom za njim.
“Odlično se sećam. Bio je 29. novembar, državni praznik ali i moj rođendan, kada je u nekoliko navrata tog dana na pumpu dolazilo to vozilo i dopunjavalo rezervoar za gorivo. Preko noći je napadalo oko 70 santimetara snega. Nisam znao zašto to taj čovek to radi, ali ga je istog dana zaustavila policijska patrola kojoj je ispričao da je njegov drug prethodnog dana krenuo prema Bobotovom kuku iz pravca Mlinskog potoka i Lokvica i da su se dogovorili da ga vozilom sačeka na Sedlu do koga zbog novonapadalog snega nije mogao da dođe”, ispričao je Zoran Šaco Vojinović.
Vojinović je poznati planinar i gorski spasilac koji je u to vreme radio na benzinskoj pumpi. Martin tada nestaje bez traga i istog dana krenula je potraga - službenici policije aktivirali su Gorsku službu spasavanja, a u akciju su se potom uključili i predstavnici Planinarskog saveza Crne Gore i Nacionalnog parka “Durmitor”.
Malo ko je, međutim, verovao u uspeh zbog visine snežnog pokrivača.
“Krenuli smo u akciju. Neki su pretraživali pravac od Virka prema Stožini, drugi putem kojim je, prema kazivanju njegovog druga, otišao. Nigde nikakvih tragova. Rizikovali smo živote zbog velike hladnoće i magle u planini. Trajalo je to dva dana i dalje nije imalo svrhe da se nastavi potraga”, ispričao je aktuelni načelnik nacionalne GSS Željko Loncović.
U maju sledeće godine na Žabljak dolazi Hildegard, majka nestalog Martina, a u društvu Daniela Vinceka, čoveka kome su poznate crnogorske planine. Kreće druga akcija traganja koju je organizovao Ski-centar “Durmitor”.
“Durmitor je i dalje bio pod snijegom, ali su uslovi za pretragu terena bili znatno povoljniji. Nažalost, rezultata nije bilo”, rekao je Loncović.
Hildegard je u hotelu čekala informacije iz planine, dala je izjavu u policiji i, prema običajima, palila sveće za Martina. Treća akcija organizovana je u junu ali nikakav trag nije pronađen.
Gotovo mesec dana traganja u tri organizovane akcije nisu dale efekta. Meštani govore da tog proleća ali ni kasnije nisu primećeni letovi ptica lešinara koji bi ukazivali na Martinove posmrtne ostatke.
Neki kažu da se obistinila priča vidovnjaka koju je saopštio Martinovoj majci i Danielu - da Martina pored svih potraga u škrapama nikada neće pronaći, jer je njegovo telo završilo pod slojem zaleđenog snega, u nekoj provaliji.
Kurir.rs/vijesti.me/Obrad Pješivac
Foto printscreen vijesti.me
