Predsednik Crne Gore Milo Đukanović verovatno će tražiti skraćenje mandata parlamentu ako nijedna partija do ponedeljka, kad ističe rok do kog on mora da predloži mandatara, ne obezbedi podršku potrebnu za formiranje vlade, pišu Vijesti pozivajući se na više izvora.
Đukanović je sinoć završio konsultacije s partijama o predlogu mandatara, ali je, nakon novog neuspešnog razgovora predstavnika bivše skupštinske većine, malo izvesno da će ona ili neko drugi prikupiti 41 glas za formiranje vlade.
Kriza vlasti je izazvana izglasavanjem nepoverenja Vladi Dritana Abazovića.
Prema Ustavu Crne Gore, o skraćenju mandata odlučuje Skupština, većinom glasova svih poslanika - ukupno 41 glas.
U slučaju da parlamentarci to izglasaju, šef države biće, po Zakonu o izboru odbornika i poslanika, u obavezi da dan nakon stupanja te odluke na snagu, raspiše prevremene izbore. Prema odredbama istog zakona, od raspisivanja do održavanja izbora, ne može proteći manje od 60, ni više od 100 dana.
Ustavom nije propisano šta se dešava ako predsednik ne predloži mandatara, ali je Vijestima iz Udruženja pravnika Crne Gore nezvanično pojašnjeno da bi najizglednije bilo da on, ako dođe do te situacije, primeni ustavnu odredbu kojom može da zatraži skraćenje mandata parlamentu.
Iz Udruženja pravnika kažu da šef države, ako ga partije ne uvere da imaju podršku za izbor vlade, ne može da raspusti Skupštinu, jer se to, prema Ustavu, može učiniti ako ona ne izabere vladu u roku od 90 dana od kad on predloži mandatara.
Đukanović je juče razgovarao s predstavnicima Socijaldemokratske partije (SDP), Socijaldemokrata (SD), Bošnjačke stranke (BS), Liberalne partije i liderima albanskih stranaka.
Iz SDP-a i SD-a su poručili da su vanredni izbori rešenje trenutnih političkih prilika, dok je lider BS-a Ervin Ibrahimović naveo da je njegova partija spremna za izbore, ali da bi on “volio da se konstituiše većina bez izbora”.
Iz Đukanovićevog DPS-a juče su ponovili da građani treba da reše političku krizu na izborima, da bi dobili “nespornu evroatlantsku većinu”.
Ni sedmi sastanak bivše većine nije doneo pomak u pregovorima o izboru nove vlasti, niti su te partije poslale Đukanoviću 41 potpis podrške predlogu da lider Demosa Miodrag Lekić bude mandatar, što su bile usaglasile u sredu.
Jučerašnjem sastanku, koji je trajao samo dvadesetak minuta, nisu prisustvovali jedino predstavnici koalicije “Crno na bijelo” (GP URA i CIVIS), koji su prethodno saopštili da neće potpisati predlog za mandatara dok ne bude dogovora o svim ključnim funkcijama u potencijalnoj budućoj vlasti.
Inicijator sastanaka “stare većine” i jedan od lidera DF-a Andrija Mandić, rekao je da su razgovori “zapeli u konkretnoj raspodeli vlasti”, ali da je taj politički savez spreman da učešće u vladi svede “na vrstu simoblične ravni”, ne obrazliživši šta to znači.
Mandić tvrdi da je DF spreman da izađe u susret zahtevima GP URA i Socijalističke narodne partije (SNP) za “kontrolnim paketom” u vladi (jedno ministarstvo više od ostalih), kako bi se napravio dogovor nekadašnih saveznika.
”Spremni smo da izađemo u susret njihovom zahtevu... Da ne dozvolimo ono što mnogi pričaju - da se DPS vrati na vlast”, saopštio je on novinarima u Skupštini.
Kurir.rs/Vijesti.me
NE PROPUSTITE
