- ABEROLIN PRVENAC NA KLUPI KRALJEVA: Real Madrid se pokrenuo - Mbape i Asensio srušili Levante
- POGLEDAJTE KAKO ALIBEG BEŽI KAO MUNJA NAKON PUCNJAVE NA NOVOM BEOGRADU! SAPLIĆE SE, PADA, ULAZI U AUTO! Maloletnik (16) uhapšen zbog ranjavanja navijača
- ISKUSNI VEZISTA U PREGOVORIMA SA PARTIZANOM! Čeka se konačni dogovor - veliko pojačanje u najavi!
- UKINUTA VANREDNA SITUACIJA U MAJDANPEKU Uručena i nova terenska vozila radi brže i lakše pomoći građanima
- DANAS JE FATALNA PLAVUŠA I MAJSTOR TRANFORMACIJE: Nakon razvoda postala bomba, prepoznajete li voditeljku sa slike? (FOTO)
- Zvezda OnlyFans otkrila za šta su joj muškarci nudili 3.000 evra: Zgrozićete se
- SIN IZUDARAO MAJKU PO GLAVI U DVORIŠTU KUĆE, PA DIVLJAO PO KAFIĆU PRED GOSTIMA: "U teškom je stanju završila u bolnici"
- STOJAKOVIĆ O NOVOM POJAČANJU: Polter donosi određen kvalitet, predstavljaće primer drugim igračima
- PRETUKAO POZNANIKA, PA PRETIO NJEGOVOJ ŽENI DA NE ZOVE POLICIJU: Subotička policija uhapsila nasilnika
Milo Đukanović
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Bio je premijer Crne Gore više puta (1991–1998, 2003–2006, 2008–2010, 2012–2016) i predsednik države (1998–2002 i 2018–2023).
Kao lider Demokratske partije socijalista (DPS), Đukanović je bio dominantna figura u crnogorskoj politici skoro tri decenije.
Bio je aktivan u komunističkoj omladini i jedan od vodećih ljudi socijalističke Crne Gore u periodu od 1989. do 1991. godine.
Na političkoj sceni pojavljuje se kao bliski saradnik Slobodana Miloševića, naročito tokom antibirokratske revolucije (1988–1989) i raspada SFRJ.
Kao predsednik Vlade Crne Gore tokom napada na Dubrovnik (1991-1992) snažno je podržavao blokadu i javno zastupao takvu politiku.
Godine 2000. uputio je izvinjenje Hrvatskoj zbog učešća u vojnim dejstvima protiv Dubrovnika.
U to vreme stao je uz tadašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića u podršci Karingtonovom planu, što je rezultovalo referendumom o nezavisnosti 1992, na kojem se 96,76% izašlih glasača izjasnilo za ostanak u Jugoslaviji.
Od 1996. godine postepeno se distancirao od Miloševića i saveznih vlasti, napuštajući srpsko-crnogorski unionizam i okrećući se ideji crnogorskog etničkog nacionalizma, zasnovanog na posebnom identitetu i samostalnoj državi.
Ova promena dovela je do oštrog raskola sa Momirom Bulatovićem i podele unutar DPS-a.
Na predsedničkim izborima 1997. godine tesno je pobedio Bulatovića i preuzeo funkciju predsednika. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine uspeo je da u dogovorima sa zapadnoevropskim državama postigne značajno smanjenje udara na teritoriju Crne Gore.
Usled sve dubljeg sukoba sa Miloševićem oko prekomernog štampanja novca, u Crnoj Gori je zamenio jugoslovenski dinar nemačkom markom.
Pred kraj svoje dugogodišnje vlasti, na kongresu partije najavio je oštriji politički kurs prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zalagao se za podizanje statusa nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, koja je devedesetih registrovana kao nevladina organizacija.
Ova politika, zajedno sa kasnijim donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, izazvala je masovne litije, blokade puteva i široke proteste širom Crne Gore.
- Dođi po mene u centar, napio sam se.
Upalim ja auto, odem po njega, ubacim ga u auto, odvezem ga kući i smestim ga u krevet.
Posle 10 minuta stiže mi poruka:
- Ne moraš doći, već sam kod kuće.
