- Lionel Riči završio na intenzivnoj nezi posle koncerta: slavni muzičar jedva priveo nastup kraju
- NOVI DETALJI INCIDENTA NA TRAFOSTANICI U NEMAČKOJ! Policija potvrdila detonaciju, pronađeno više eksplozivnih naprava, istraga u toku: "Napad na infrastrukturu"
- MOSKVA IMA NOVU, JOŠ SMRTONOSNIJU TAKTIKU! Kijev u paklu ŠESTI DAN zaredom, broje se mrtvi! Ukrajina na ovo nema odgovor
- Nove šokantne optužbe za princa Endrjua: Američki kongresmen ga javno optužio za seksualne zločine u SAD
- Šta đaci smeju da obuku za školu, a šta je zabranjeno? Škole objavile stroga pravila - Ovo nikako ne prolazi
- BUDANOV RAZOTKRIO PAKLENI PLAN KREMLJA: Masovni udari dronovima kriju istinu – evo šta Putin očajnički pokušava da uradi do septembra!
- ZAŽALIO JE SVAKO KO MU JE STAVIO PIŠTOLJ NA GLAVU! Tita ismevao pred svima, Mileni Dravić pisao pesme, a Arkan krišom gledao njegove mečeve
- Beli tanjiri odlaze u zaborav: Evo šta se sada postavlja na trpezarijski sto i zašto je došao kraj za klasiku koju smo svi praktikovali
- ROBIJAŠ ODGLUMIO FILMSKU SCENU DA BI POMOGAO SAŠI DA POBEGNE: Otkriveni svi detalji bekstva Srbina iz nemačkog zatvora, zatvorenici vikali - "Srbin je uspeo!"
Milo Đukanović
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Bio je premijer Crne Gore više puta (1991–1998, 2003–2006, 2008–2010, 2012–2016) i predsednik države (1998–2002 i 2018–2023).
Kao lider Demokratske partije socijalista (DPS), Đukanović je bio dominantna figura u crnogorskoj politici skoro tri decenije.
Bio je aktivan u komunističkoj omladini i jedan od vodećih ljudi socijalističke Crne Gore u periodu od 1989. do 1991. godine.
Na političkoj sceni pojavljuje se kao bliski saradnik Slobodana Miloševića, naročito tokom antibirokratske revolucije (1988–1989) i raspada SFRJ.
Kao predsednik Vlade Crne Gore tokom napada na Dubrovnik (1991-1992) snažno je podržavao blokadu i javno zastupao takvu politiku.
Godine 2000. uputio je izvinjenje Hrvatskoj zbog učešća u vojnim dejstvima protiv Dubrovnika.
U to vreme stao je uz tadašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića u podršci Karingtonovom planu, što je rezultovalo referendumom o nezavisnosti 1992, na kojem se 96,76% izašlih glasača izjasnilo za ostanak u Jugoslaviji.
Od 1996. godine postepeno se distancirao od Miloševića i saveznih vlasti, napuštajući srpsko-crnogorski unionizam i okrećući se ideji crnogorskog etničkog nacionalizma, zasnovanog na posebnom identitetu i samostalnoj državi.
Ova promena dovela je do oštrog raskola sa Momirom Bulatovićem i podele unutar DPS-a.
Na predsedničkim izborima 1997. godine tesno je pobedio Bulatovića i preuzeo funkciju predsednika. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine uspeo je da u dogovorima sa zapadnoevropskim državama postigne značajno smanjenje udara na teritoriju Crne Gore.
Usled sve dubljeg sukoba sa Miloševićem oko prekomernog štampanja novca, u Crnoj Gori je zamenio jugoslovenski dinar nemačkom markom.
Pred kraj svoje dugogodišnje vlasti, na kongresu partije najavio je oštriji politički kurs prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zalagao se za podizanje statusa nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, koja je devedesetih registrovana kao nevladina organizacija.
Ova politika, zajedno sa kasnijim donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, izazvala je masovne litije, blokade puteva i široke proteste širom Crne Gore.
- Lav ide sam
- Tigar sa ljubavnicom
- Majmun sa ženom!
