- DANSKA PREMIJERKA RASPISALA PARLAMENTARNE IZBORE: Određen datum, sve se dešava u trenutku zategnutih odnosa sa Amerikom zbog Grenlanda
- STRAVIČAN PODATAK: Gotovo 8.000 migranata poginulo ili nestalo na migrantskim rutama širom sveta 2025. godine
- EKSPLOZIJE TRESU KABUL: Pakistanske snage odgovorile na napad avganistanskih talibana (VIDEO)
- OD UČENIKA MALENE SEOSKE ŠKOLE DO NAJBOLJEG STUDENTA U ČAČKU: Ljubomir iz Bjeluše pešačio kilometrima do đačke klupe - sada je ponos celog sela
- RADOVI NA AUTOKOMANDI DO 24. MAJA: Izmenjen režim saobraćaja na moto-putu M-11, zauzeta desna traka ka Novom Beogradu
- HILARI KLINTON ŠEST SATI SVEDOČILA O EPSTAJNU: Rekla da ga "nije poznavala", tvrdila i da Bil Klinton ništa nije znao o zločinima pedofila (VIDEO)
- IRANKA OSUĐENA NA GODINU DANA ZATVORA U FRANCUSKOJ ZBOG VELIČANJA TERORIZMA: Trajno joj zabranjen ulazak u zemlju, njen advokat najavio žalbu na presudu
- TRAMP MOŽE DA GRADI: Sud odbio zahtev da se zaustavi izgradnja salona za bal u Beloj kući vredna 400 miliona dolara
- ОD DANAS MОBILNI MАMОGRАF U ОPŠTINI LUČАNI: Prеglеdi ćе sе оbаvljаti svаkоg dаnа оd 9 dо 18 čаsоvа, ova grupa imaće pravo na besplatan pregled
Milo Đukanović
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Bio je premijer Crne Gore više puta (1991–1998, 2003–2006, 2008–2010, 2012–2016) i predsednik države (1998–2002 i 2018–2023).
Kao lider Demokratske partije socijalista (DPS), Đukanović je bio dominantna figura u crnogorskoj politici skoro tri decenije.
Bio je aktivan u komunističkoj omladini i jedan od vodećih ljudi socijalističke Crne Gore u periodu od 1989. do 1991. godine.
Na političkoj sceni pojavljuje se kao bliski saradnik Slobodana Miloševića, naročito tokom antibirokratske revolucije (1988–1989) i raspada SFRJ.
Kao predsednik Vlade Crne Gore tokom napada na Dubrovnik (1991-1992) snažno je podržavao blokadu i javno zastupao takvu politiku.
Godine 2000. uputio je izvinjenje Hrvatskoj zbog učešća u vojnim dejstvima protiv Dubrovnika.
U to vreme stao je uz tadašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića u podršci Karingtonovom planu, što je rezultovalo referendumom o nezavisnosti 1992, na kojem se 96,76% izašlih glasača izjasnilo za ostanak u Jugoslaviji.
Od 1996. godine postepeno se distancirao od Miloševića i saveznih vlasti, napuštajući srpsko-crnogorski unionizam i okrećući se ideji crnogorskog etničkog nacionalizma, zasnovanog na posebnom identitetu i samostalnoj državi.
Ova promena dovela je do oštrog raskola sa Momirom Bulatovićem i podele unutar DPS-a.
Na predsedničkim izborima 1997. godine tesno je pobedio Bulatovića i preuzeo funkciju predsednika. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine uspeo je da u dogovorima sa zapadnoevropskim državama postigne značajno smanjenje udara na teritoriju Crne Gore.
Usled sve dubljeg sukoba sa Miloševićem oko prekomernog štampanja novca, u Crnoj Gori je zamenio jugoslovenski dinar nemačkom markom.
Pred kraj svoje dugogodišnje vlasti, na kongresu partije najavio je oštriji politički kurs prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zalagao se za podizanje statusa nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, koja je devedesetih registrovana kao nevladina organizacija.
Ova politika, zajedno sa kasnijim donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, izazvala je masovne litije, blokade puteva i široke proteste širom Crne Gore.
Naruče 3 špricera, a konobar pita:
- A za onoga na patosu?
- Njemu ništa, on vozi
