- IRAN ŽELI DA SE PITA: Ovo su tri uslova za slobodan prolaz kroz Ormuski moreuz
- Vekovi ga skrivali, a jedan čovek ovih dana uočio i otkrio: Na "Anđelkinoj kapiji" u Trebinju pronađen natpis
- UBISTVO KOJE JE OTVORILO PANDORINU KUTIJU U PODZEMLJU I DRŽAVI: 3 najbolja druga se provodila u diskoteci, a onda je Laki ubijen - misterija i dalje traje
- "ZADAT JE OZBILJAN UDARAC BALKANSKOM KARTELU" Mladen Mijatović za Kurir TV: Svi osumnjičeni imaju debeo kriminalni dosije
- Završena sednica Upravnog odbora RTS: Ovo je razlog što su emisije "Ja volim Srbiju", "Stigni me ako znaš” i "Na večeri kod" skinute sa programa
- Ministarka Đurđević Stamenkovski: Javna rasprava o Nacrtu zakona o roditeljima-negovateljima počela juče i trajaće do 7. maja
- VELIKI DAN ZA ANASTASIJU I GUDELJA: Ona mu spremila luksuzno iznenađenje za godišnjicu: Evo o čemu je reč! Nemanja vidno dirnut: Njegove reči tope dušu
- "UZEĆEMO URANIJUM IZ IRANA"! Tramp: Sići ćemo tamo i početi da ga iskopavamo velikim mašinama, poslaćemo ga u SAD!
- PREMIJER MACUT I DBEIBEH SE SASTALI U ANTALIJI: Razgovor o jačanju ekonomske saradnje Srbije i Libije
Milo Đukanović - str. 2
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Bio je premijer Crne Gore više puta (1991–1998, 2003–2006, 2008–2010, 2012–2016) i predsednik države (1998–2002 i 2018–2023).
Kao lider Demokratske partije socijalista (DPS), Đukanović je bio dominantna figura u crnogorskoj politici skoro tri decenije.
Bio je aktivan u komunističkoj omladini i jedan od vodećih ljudi socijalističke Crne Gore u periodu od 1989. do 1991. godine.
Na političkoj sceni pojavljuje se kao bliski saradnik Slobodana Miloševića, naročito tokom antibirokratske revolucije (1988–1989) i raspada SFRJ.
Kao predsednik Vlade Crne Gore tokom napada na Dubrovnik (1991-1992) snažno je podržavao blokadu i javno zastupao takvu politiku.
Godine 2000. uputio je izvinjenje Hrvatskoj zbog učešća u vojnim dejstvima protiv Dubrovnika.
U to vreme stao je uz tadašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića u podršci Karingtonovom planu, što je rezultovalo referendumom o nezavisnosti 1992, na kojem se 96,76% izašlih glasača izjasnilo za ostanak u Jugoslaviji.
Od 1996. godine postepeno se distancirao od Miloševića i saveznih vlasti, napuštajući srpsko-crnogorski unionizam i okrećući se ideji crnogorskog etničkog nacionalizma, zasnovanog na posebnom identitetu i samostalnoj državi.
Ova promena dovela je do oštrog raskola sa Momirom Bulatovićem i podele unutar DPS-a.
Na predsedničkim izborima 1997. godine tesno je pobedio Bulatovića i preuzeo funkciju predsednika. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine uspeo je da u dogovorima sa zapadnoevropskim državama postigne značajno smanjenje udara na teritoriju Crne Gore.
Usled sve dubljeg sukoba sa Miloševićem oko prekomernog štampanja novca, u Crnoj Gori je zamenio jugoslovenski dinar nemačkom markom.
Pred kraj svoje dugogodišnje vlasti, na kongresu partije najavio je oštriji politički kurs prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zalagao se za podizanje statusa nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, koja je devedesetih registrovana kao nevladina organizacija.
Ova politika, zajedno sa kasnijim donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, izazvala je masovne litije, blokade puteva i široke proteste širom Crne Gore.
Do smrti je gledala u vrata i čekala sina da je poseti u bolnici: Priča bake Dragice iz sobe broj 6 rasplakala i doktore
1. Čovek se rodi umoran i živi da bi se odmarao.
2. Ljubi krevet svoj kao sebe samog.
3. Odmaraj se danju, da noću možeš spavati.
4. Ne radi, rad ubija.
5. Ako vidiš nekoga da se odmara, pomozi mu.
6. Radi manje negoli možeš, a ono što možeš prebaci na drugoga.
7. U hladu je spas, od odmaranja još niko nije crko.
8. Rad donosi bolest, ne umri mlad.
9. Kad slučajno zaželiš raditi, sedni, pričekaj, videćeš, proćiće te!
10. Kad vidiš da jedu i piju, primakni se, kad vidiš da rade, izmakni se da ne smetaš.
