- "NA ŠTA JE OVO LIČILO..." Delije iskidale živce: Samo nas je Bog pogledao
- U ČARAPAMA PUTNIKA NA AERODROMU NAĐENO VIŠE OD 10.000 EVRA Hapšenje na prištinskom aerodromu
- Nort Vest (12) pokazala novi izgled: Zabrinuti ljudi osuli paljbu po Kim, "Mora da nauči da bude majka"
- PRVE REČI OBRADOVIĆA POSLE TESNE POBEDE: Pokazali smo karakter, još jednom
- ŠTRAJKOVI NA AERODROMIMA ŠIROM EVROPE: Masovno otkazivanje i kašnjenje letova, panika među putnicima
- TABELA EVROLIGE NAKON DRAME U ARENI! Crvena zvezda preživela, Partizan se raspao za sve pare i pao kao sekira!
- "IMALA SAM 16 GODINA, POŠTOVALA SAM GA..." Skandal zbog kog je brujao region: Ovako je Luna govorila o aferi sa bivšim dečkom njene majke
- DESINGERICA SE OGLASIO NAKON VESTI DA MU JE ZABRANJEN NASTUP U BOSNI! Evo šta je imao svima da poruči
- Putevi Srbije upozorili vozače da budu oprezni zbog magle: Ove deonice tokom noći najkritičnije - potreban poseban oprez
Milo Đukanović - str. 9
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Bio je premijer Crne Gore više puta (1991–1998, 2003–2006, 2008–2010, 2012–2016) i predsednik države (1998–2002 i 2018–2023).
Kao lider Demokratske partije socijalista (DPS), Đukanović je bio dominantna figura u crnogorskoj politici skoro tri decenije.
Bio je aktivan u komunističkoj omladini i jedan od vodećih ljudi socijalističke Crne Gore u periodu od 1989. do 1991. godine.
Na političkoj sceni pojavljuje se kao bliski saradnik Slobodana Miloševića, naročito tokom antibirokratske revolucije (1988–1989) i raspada SFRJ.
Kao predsednik Vlade Crne Gore tokom napada na Dubrovnik (1991-1992) snažno je podržavao blokadu i javno zastupao takvu politiku.
Godine 2000. uputio je izvinjenje Hrvatskoj zbog učešća u vojnim dejstvima protiv Dubrovnika.
U to vreme stao je uz tadašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića u podršci Karingtonovom planu, što je rezultovalo referendumom o nezavisnosti 1992, na kojem se 96,76% izašlih glasača izjasnilo za ostanak u Jugoslaviji.
Od 1996. godine postepeno se distancirao od Miloševića i saveznih vlasti, napuštajući srpsko-crnogorski unionizam i okrećući se ideji crnogorskog etničkog nacionalizma, zasnovanog na posebnom identitetu i samostalnoj državi.
Ova promena dovela je do oštrog raskola sa Momirom Bulatovićem i podele unutar DPS-a.
Na predsedničkim izborima 1997. godine tesno je pobedio Bulatovića i preuzeo funkciju predsednika. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine uspeo je da u dogovorima sa zapadnoevropskim državama postigne značajno smanjenje udara na teritoriju Crne Gore.
Usled sve dubljeg sukoba sa Miloševićem oko prekomernog štampanja novca, u Crnoj Gori je zamenio jugoslovenski dinar nemačkom markom.
Pred kraj svoje dugogodišnje vlasti, na kongresu partije najavio je oštriji politički kurs prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zalagao se za podizanje statusa nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, koja je devedesetih registrovana kao nevladina organizacija.
Ova politika, zajedno sa kasnijim donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, izazvala je masovne litije, blokade puteva i široke proteste širom Crne Gore.
Bila sa bivšim dečkom Aleksandre Radović, pa cela Srbija brujala s kim je dobila ćerku: Što se više trudila da sakrije privatni život, javnost je bila surovija
