Za dva dana - u nedelju 19. marta - u Crnoj Gori se održavaju predsednički izbori.
Na glasačkom listiću će se naći sedam imena, a među njima su i aktuleni predsednik Crne Gore, koji važi za čoveka koji je najduže na vlasti u Evropi, ali je tu i influenser bez dana političkog iskustva.
U nastavku su biografije svih kandata za šefa Crne Gore.
ANDRIJA MADNIĆ (DF)
Andrija Mandić je predsednik stranke Nova srpska demokratija (NSD), te jedan od lidera političkog saveza Demokratski front (DF).
Rođen je 19. januara 1965. godine u Šavniku. Diplomirao je na Metalurško-tehnološkom fakultetu u Podgorici, a danas živi i radi u Podgorici.
Pre nego što se uključio u politički život Crne Gore, Mandić je bio direktor i suvlasnik akcionarskog društva za preradu obojenih metala.
Politikom je počeo da se bavi devedesetih godina 20. veka. Mandić je bio jedan od protivnika proglašenja nezavisnosti Crne Gore od tadašnje Državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Polovinom 2017. godine Andrija Mandić i Milan Kneževic našli su se među optuženima za navodni pokušaj državnog udara na dan izbora 2016. godine. Kasnije su oslobođeni.
Danas je poslanik Demokratskog fronta u crnogorskoj skupštini.
JAKOV MILATOVIĆ (EVROPA SAD)
Jakov Milatović postao je kaniddat za predsednik Crne Gore ispred pokreta Evropa Sad nakon što je DIK Crne Gore odbacio kaniddaturu Milojka Spajića iz ove stranke.
Rođen je 1986. godine u Podgorici, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a osnovne studije završio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, sa prosečnom ocenom 10.
Kao stipendista američke vlade boravio je na Univerzitetu savezne države Ilinois, kao stipendista austrijske vlade na Univerzitetu u Beču, a kao stipendista Evropske komisije na Univerzitetu u Rimu.
Magistarske studije u oblasti ekonomije završio je na Univerzitetu Oksford kao stipendista britanske vlade. Radio je u NLB banci, Dojče banci, a onda u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD).
Bio je ministar ekonomskog razvoja u Vladi Crne Gore od decembra 2020. do aprila 2022. godine.
DRAGINJA VUKSANOVIĆ STANKOVIĆ (SDP)
Draginja Vuksanović Stanković kandidat je Socijaldemokratske partije (SDP). Učestvovala je i na predsedničkim izborima 2018. godine, kada je osvojila nešto više od osam odsto glasova.
Rođena je u Baru 1978. godine, gde je završila osovnu školu i gimnaziju društveno-jezičkog smjera. Pravni fakultet u Podgorici upisala je 1996. i diplomirala je na istom u junu 2000. godine sa prosečnom ocenom 10. Iste godine upisala je postdiplomske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a radni odnos na Pravnom fakultetu u Podgorici zasnovala je 1. marta 2001. godine, kao saradnik u nastavi na predmetima Uvod u građansko pravo i Stvarno pravo.
Radila je kao saradnik i na Dramskoj akademiji - odsek Produkcija, na predmetu Autorsko pravo i pravo industrijske svojine. Bila je poslanica 26. saziva Skupštine Crne Gore. Prema njenim rečima, majka joj je srpkinja iz Požege, a bila je prva žena kandidat za mesto predsednika Crne Gore u istoriji te zemlje.
Poznata je kao političarka koja često napada SPC u Crnoj Gori.
ALEKSA BEČIĆ (DCG)
Aleksa Bečić je rođen je na Cetinju, dok je osnovnu i srednju školu završio u Podgorici, gde je i diplomirao na Ekonomskom fakultetu u jula 2010. godine.
Magistrirao je na istom fakultetu, marta 2014. godine, na smeru Računovodstvo i revizija.
Predsednik Skupštine Crne Gore bio je od 23. septembra 2020. do 7. februara 2022. godine. Najmlađi je predsednik Skupštine u istoriji crnogorskog parlamentarizma i najmlađi predsednik parlamenta u Evropi.
Osnivač je Demokratske Crne Gore, a za predsednika Demokrata je izabran na Prvom kongresu koji je održan 31. maja 2015. godine.
MILO ĐUKNOVIĆ (DPS)
Rodio se 1962. i odrastao u Nikšiću, gde je završio osnovnu i srednju školu. Studirao je ekonomiju i 1979. godine postao član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije. Pre dolaska na vlast, nije imao imovinu.
Predsednik je Demokratske partije socijalista (DPS), partije koja je vladala 30 godina u Crnoj Gori, te bivši premijer, ministar odbrane i narodni poslanik.
Činjenica da je na vlasti 30 godina čini ga političarom s najdužim stažom u crnogorskoj istoriji po dužini vršenja dužnosti i broju mandata. On je jedini bivši jugoslovenski lider koji je ostao potpuno na vlasti kroz cele 1990-e do 2020.
Bio je komunistički omladinac i jedan od lidera socijalisticke Crne Gore od 1989. do 1991. godine, predsednik vlade Crne Gore u četiri mandata , predsednik Crne Gore (1998-2002) i vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova 2006. godine.
Njegovu politički karijeru pratile su mnogobrojne afere.
Optuživali su ga i za progon srpskog stanovništva, a snažno je zagovarao odvajanje Crne Gore od Srbije.
GORAN DANILOVIĆ (UJEDINJENA CRNA GORA)
Goran Danilović rođen je 1971. godine u Podgorici. Osnovnu školu završio u Manastiru Morači, srednju školu u Kolašinu i Podgorici. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, na Odseku za filozofiju.
Jedan je od osnivača Radio Svetigore, bio je urednik obnovljenog Glasa Crnogorca... Politikom se bavi od decembra 1999. godine, bio je potpredsednik Nove i poslanik DF, potom drugi čovek DEMOS-a i poslanik sa liste te partije, da bi nakon što mu nije pošlo za rukom da smeni Miodraga Lekića, na čelu te partije, osnovao stranku Ujedinjena Crna Gora, što mu je, u relativno kratkom roku, treća partija.
Takođe, kratko, bio je i ministar unutrašnjih poslova u Vladi tzv. izbornog poverenja.
JOVAN RADULOVIĆ KAO NEZAVISNI KANDIDAT
"Igraju Nadal i Federer, znaš, i jedan kaže drugom - za tebe sam Đoković", kaže momak u crvenoj majici Novaku Đokoviću, prvom teniseru sveta. Snimak tog vica u januaru 2022. završio je u medijima, kada je region upoznao Jovana Radulovića, na društvenim mrežama poznatog kao Jodžir.
Danas, ovaj influenser koga samo na instagramu prati 250.000 ljudi, učestvuje u trci za predsednika Crne Gore. Većinu kampanje zasnovao je upravo na društvenim mrežama, gde priča o njegovim idejama, ali i protivkandidatima, a sve to najcešće u majici jednog od poznatih lanaca kladionica, uz povremeno reklamiranje nekog proizvoda.
Njegov ulazak u izbornu trku obeležile su i optužbe o falsifikovanju dela potpisa neophodnih za kandidaturu, što je Radulović negirao.
Mediji su pisali i da je tokom predaje kandidature navodno viđen kako „silazi sa sprata na kojem su prostorije Đukanovićevog DPS".
Jovan je iz Podgorice, sa Zabjela, u mladosti se bavio karateom i džudom, a inače je profesionalni trener, ali je na društvenim mrežama razvio i svojevrstan biznis zahvaljujući vicevima i humoru. Često mu na samim snimcima asistira i supruga Irena, koja je inače novinarka.
(Kurir.rs/J.P)
NE PROPUSTITE
