- LONDONSKA POLICIJA UHAPSILA TROJICU: Pokušali da izazovu spaljivanje jednog persijskog medija
- Borbena obuka na modernizovanim tenkovima: Vojska Srbije pokazala moć modernizovanih M-84 AS1/2! (FOTO)
- RASVETLJEN SLUČAJ ŠUMSKE KRAĐE U PRIJEPOLJU: Uhapšen muškarac iz Brodareva, sumnjiči se da je prisvojio ogromnu količinu drva i prodavao ih na crno
- KARLO ANČELOTI BRUTALAN: Ovo je razlog zašto je propao italijanski fudbal
- TRAMP: Iran objavio da je Ormuski moreuz potpuno otvoren i spreman za poslovanje
- NASA astronaut odjednom izgubio moć govora u svemiru: Niko ne može da objasni šta mu se desilo jer je potpuno zdrav!
- ODUZETO SKORO 340 KOMADA ORUŽJA: Intenzivna akcija suzbijanja nasilja i incidenata u vezi sa oružjem u Crnoj Gori
- ŠESTA IZLOŽBA PASA SVIH RASA U etno-selu "Sunčana reka" pored Drine! (FOTO)
- NAJVEĆI NOSAČ AVIONA NA SVETU PONOVO NA BLISKOM ISTOKU: "Džerald Ford" posle remonta deluje u Crvenom moru
Milo Đukanović - str. 8
Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Bio je premijer Crne Gore više puta (1991–1998, 2003–2006, 2008–2010, 2012–2016) i predsednik države (1998–2002 i 2018–2023).
Kao lider Demokratske partije socijalista (DPS), Đukanović je bio dominantna figura u crnogorskoj politici skoro tri decenije.
Bio je aktivan u komunističkoj omladini i jedan od vodećih ljudi socijalističke Crne Gore u periodu od 1989. do 1991. godine.
Na političkoj sceni pojavljuje se kao bliski saradnik Slobodana Miloševića, naročito tokom antibirokratske revolucije (1988–1989) i raspada SFRJ.
Kao predsednik Vlade Crne Gore tokom napada na Dubrovnik (1991-1992) snažno je podržavao blokadu i javno zastupao takvu politiku.
Godine 2000. uputio je izvinjenje Hrvatskoj zbog učešća u vojnim dejstvima protiv Dubrovnika.
U to vreme stao je uz tadašnjeg predsednika Crne Gore Momira Bulatovića u podršci Karingtonovom planu, što je rezultovalo referendumom o nezavisnosti 1992, na kojem se 96,76% izašlih glasača izjasnilo za ostanak u Jugoslaviji.
Od 1996. godine postepeno se distancirao od Miloševića i saveznih vlasti, napuštajući srpsko-crnogorski unionizam i okrećući se ideji crnogorskog etničkog nacionalizma, zasnovanog na posebnom identitetu i samostalnoj državi.
Ova promena dovela je do oštrog raskola sa Momirom Bulatovićem i podele unutar DPS-a.
Na predsedničkim izborima 1997. godine tesno je pobedio Bulatovića i preuzeo funkciju predsednika. Tokom NATO bombardovanja 1999. godine uspeo je da u dogovorima sa zapadnoevropskim državama postigne značajno smanjenje udara na teritoriju Crne Gore.
Usled sve dubljeg sukoba sa Miloševićem oko prekomernog štampanja novca, u Crnoj Gori je zamenio jugoslovenski dinar nemačkom markom.
Pred kraj svoje dugogodišnje vlasti, na kongresu partije najavio je oštriji politički kurs prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i zalagao se za podizanje statusa nekanonske Crnogorske pravoslavne crkve, koja je devedesetih registrovana kao nevladina organizacija.
Ova politika, zajedno sa kasnijim donošenjem Zakona o slobodi veroispovesti, izazvala je masovne litije, blokade puteva i široke proteste širom Crne Gore.
1. Čovek se rodi umoran i živi da bi se odmarao.
2. Ljubi krevet svoj kao sebe samog.
3. Odmaraj se danju, da noću možeš spavati.
4. Ne radi, rad ubija.
5. Ako vidiš nekoga da se odmara, pomozi mu.
6. Radi manje negoli možeš, a ono što možeš prebaci na drugoga.
7. U hladu je spas, od odmaranja još niko nije crko.
8. Rad donosi bolest, ne umri mlad.
9. Kad slučajno zaželiš raditi, sedni, pričekaj, videćeš, proćiće te!
10. Kad vidiš da jedu i piju, primakni se, kad vidiš da rade, izmakni se da ne smetaš.
