LJUDI KOJI SU KROJILI SUDBINU BALKANA U DOKUMENTIMA DŽEFRIJA EPSTAJNA! Bačeno novo svetlo na politiku prema Srbiji

Novoobjavljena dokumenta u vezi sa aferom osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstajna ne prestaju da potresaju međunarodnu javnost, ali za Balkan oni imaju dodatnu, politički izuzetno osetljivu dimenziju. Epstajnova dokumenta tako ne otvaraju samo pitanje lične reputacije pojedinaca već i ozbiljnu sumnju u čitavu politiku ucena i dvojakih aršina, koja je godinama sprovođena prema Srbiji, politiku čije posledice region i danas oseća.

Bivši crnogorski lider Milo Đukanović, biznismen i nekadašnji kosovski predsednik Bedžet Pacoli, evropski diplomata Miroslav Lajčak, kao i bivša predsednica privremenih institucija u Prištini Atifete Jahjaga... imena su koja su koja godinama predstavljana kao stubovi regionalne stabilnosti, reformi i evropskih procesa. Upravo ti ljudi su u različitim fazama nastupali kao ključni akteri, saveznici ili posrednici u procesima u kojima je Beograd bio pod konstantnim pritiskom. Oni su arbitrirali u krizama, učestvovali u pregovorima i sa svojih pozicija moći donosili odluke, slali poruke i povlačili poteze koji su često išli u pravcu jednostranih rešenja i ultimatuma.

Iako samo pominjanje u dokumentima ne znači automatski krivicu, svi akteri koji su uhvaćeni u korespondenciji sa ozloglašenim moćnikom ekspresno su se branili da s njegovim nepočinstvima nemaju nikakve veze. Činjenica da je seksualni predator mrtav, sasvim sigurno otežava žrtvama put do pravde, a saučesnicima i učesnicima znatno olakšava skrivanje.

Ipak, podatak da se imena ovih "arbitara Balkana" dovode u vezu s jednom od najmračnijih afera savremenog sveta i da su na ovaj ili onaj način bili deo zatvorenih krugova moći daleko od očiju javnosti, baca potpuno novo svetlo na metode koje su koristili tokom svojih mandata. Pitanje koje se danas sve glasnije postavlja jeste da li su politika pritisaka, ucena i nametanja rešenja Srbiji bile deo šireg obrasca moći, u kojem moral, transparentnost i odgovornost nisu igrali nikakvu ulogu, a ucene, kriminal i seksualno iskorišćavanje bili prihvatljiva matrica za članove Epstajnovog kruga.

Mreža van javnosti

Posebno je indikativno to što su upravo ti akteri često predstavljani kao zaštitnici demokratije, ljudskih prava i evropskih vrednosti, dok su istovremeno prema Srbiji primenjivani grubi politički pritisci, pretnje sankcijama i uslovljavanja, upozorava za Kurir direktor Centra za proučavanje globalizacije Dejan Miletić.

Kada se danas njihova imena nađu u kontekstu globalnog skandala, postaje jasnije zašto je politika prema Srbiji i Kosovu često delovala kao unapred režirana predstava, a ne kao objektivan diplomatski proces.

Miletić objašnjava da nova saznanja iz afere "Epstajn" otkrivaju da su mnogi iz našeg regiona zapravo bili delovi interesne mreže koja je mimo zakona, prava i pravde imala veliki uticaj na političke procese.

- Oni su očigledno na taj način funkcionisali, često urušavajući svetski poredak i uopšte situaciju na Balkanu i stvarajući unutrašnje tenzije bez logike i smisla. Sada polako isplivava jedno po jedno i nema nikakve dileme da su pipci ove interesne hobotnice duboko i široko rasprostranjeni na Balkanu. Od Mila Đukanovića do raznih albanskih interesnih grupacija, svi oni su ne samo svojevoljno delovali nego i često možda i kroz deo te ucenjivačke politike koja se pružala čak i do našeg regiona. I uvek je bila s namerom da se stvore određene tenzije, razdori i realizuju politike koje nisu ni logične ni opravdane. Siguran sam da ovo nije kraj liste, već tek početak razmotavanja klupka, jer ti ljudi koji su delovali nisu od juče. To je mreža kreirana dugi niz godina. Bila je vrlo opasna, jer nije reč o institucionalizovanoj mreži pod kontrolom državnog sistema, već mreži izvan javnosti i institucija koja je očigledno završavala posao za one koji bolje plate i koji su više spremni da iz kriminalnog novca, crnog novca, ulože u realizaciju određenih interesa - ocenjuje Miletić.

 Kurir Politika