Crnom Gorom će iz senke upravljati Dritan i Milojko
U prirodi ne postoji pojava da od ničega nastane nešto, u politici se to ponekad dešava, ali u crnogorskom slučaju ništa je postalo sve - baš kao u pesmi "Internacionala".
Ovim rečima, s prizvukom šale, na slikovit način, prof. Čedomir Antić, osnivač Naprednog kluba i jedan od autora 15 godišnjih izveštaja o političkim pravima srpskog naroda u regionu, opisuje političku situaciju u Crnoj Gori posle vanrednih parlamentarnih izbora. Razgovarali smo o mogućim koalicijama, potencijalnom premijeru, ali i o delikatnim i konfliktnim odnosima političkih lidera, koji su, po svemu sudeći, zbog učešća u vlasti, ipak osuđeni da sarađuju jedni s drugima.
Profesor Antić je dao ključne opise: "Vladom će iz senke u klinču upravljati Milojko Spajić i Dritan Abazović. Iznenadio bih se da jedan od njih dozvoli drugom da postane premijer." "Abazovićev potencijal nije veliki, no on i Bečić su se svađali, pa su postali saveznici, sada su u sporu on i Spajić. Činjenica je da dele biračko telo, ali i da ne mogu da pobede jedni druge." "Najveća nedoumica je da li će Milo Đukanović ostati u Crnoj Gori. Ako ostane, znači da je potpuno amnestiran i to ne samo on već i njegovi poslovi. Ukoliko napusti zemlju, izbor njegovog utočišta odgovoriće nam na pojedine zagonetke iz naše najnovije istorije." "Iako nikada nije došao na vlast, Andrija Mandić je uzdigao srpski narod u političkom pogledu u sličnoj meri kao što ga je blaženopočivši mitropolit Amfilohije uzdigao duhovno. Voleo bih da srpski narod dobije udeo u vlasti, ali na osnovu dosadašnjih loših iskustava, bliži sam uverenju da će biti stvorena vlada PES, URA, DCG i manjina."
Apsolutnog pobednika izbora u Crnoj Gori nema, ali koga vi vidite kao listu ili lidera kod kog su glavne karte?
- Diplomatije Sjedinjenih Država i saveznika su učinile mnogo da drže kontrolni paket u politici Crne Gore. Verujem da je Vašington apsolutni dobitnik ovih izbora. Uspeli su da na polovinu ranijih glasova svedu DPS, stvorili su njegovu umivenu alternativu u bezličnom i postideološkom Pokretu Evropa sad, tas na vagi će biti njihov eksponent Dritan Abazović, Albanac za koga ne glasaju njegovi sunarodnici, nastavljač 90 odsto Đukanovićeve politike i prema srpskom narodu najmanje nepošten među crnogorskim političarima.
Dakle, koga vidite kao dobitnika među listama?
- Trenutno, dobitnici su Pokret Evropa sad i URA. U prirodi ne postoji pojava da od ničega nastane nešto, u politici se to ponekad dešava, ali u crnogorskom slučaju ništa je postalo sve, baš kao u pesmi "Internacionala". Šalu na stranu, zasad je izvesna vlada bez predstavnika srpskog naroda, to je volja SAD i država Kvinte, ali, nažalost, to zasad prihvataju i oni koji bez glasova srpskog naroda 2020. ne bi došli na vlast.
A ko je najveći politički gubitnik?
- Verujem da je najveći gubitnik DPS. Iz velike dvogodišnje borbe izašli su kao poraženi, s prepolovljenim biračkim telom. Na čelu DPS je predstavnik partijske omladine u Predsedništvu, dakle na samom su početku dugo odlagane borbe za nasleđe, reformu partije i redefiniciju programa. Teoretski i matematički, ako se saberu prosti brojevi, postizborne koalicije su moguće u više opcija. Ipak, ideološki i praktično gledano, nailazimo na opštu konfuziju. Da li na osnovu broja mandata, PES 24, DPS Zajedno 21, Za Budućnost Crne Gore 13, URA i Demokrate 11, Bošnjačka stranka šest... možete da predvidite moguću postizbornu kombinatoriku? Većina aktera nije spremna da se sporazumeva s DPS. Posebno što je za tako nešto svima osim PES potrebno da naprave širu koaliciju. DPS je još ekstreman, nepročišćen, nedenacifikovan i toksičan, tako da ne verujem u njegov skori povratak u političku igru, makar u ovom ciklusu. Bilo bi pravedno da, s obzirom na višedecenijsku obespravljenost srpskog naroda u Crnoj Gori i njegovu ulogu u borbi protiv nedemokratskog režima, da koalicija Za budućnost Crne Gore bude jedan od nosilaca vlade. S obzirom na pomirljivo držanje srpskog naroda prema NATO i pitanju priznanja nezavisnosti Kosova, mislim da bi oni svakako mogli da postanu deo jedne ozbiljne, reformske vlasti. Ipak, nisu samo SAD i saveznici protiv ravnopravnosti Srba, već su protiv toga i vođstva PES, URA i DCG. Većina njih ima "mešoviti" identitet, oni su "Ratluci" - nova, ali većinska, nacija u Crnoj Gori. Oni su oportunisti koji koketiraju sa Srbijom i SPC - mnogo vole Vračar i uživaju privilegije u Srbiji, ali paze da srpskom narodu ospore ravnopravnost i da marginalizuju sve što je srpsko - od pisma do zastave. Voleo bih da srpski narod dobije udeo u vlasti, ali na osnovu dosadašnjih loših iskustava bliži sam uverenju da će biti stvorena vlada PES, URA, DCG i manjina.
Koga vidite kao budućeg premijera?
- Mislim da će izbor biti kompromisan. Vladom će iz senke u klinču upravljati Milojko Spajić i Dritan Abazović. Iznenadio bih se da jedan od njih dozvoli drugom da postane premijer. Mada, pošto je Crna Gora više ambasadorokratija nego demokratija, ne smemo da zaboravimo na maštu, vizije i neznanja ambasadora SAD i četiri moćne evropske države.
Da li je, nakon svega ovoga što kažete, DPS definitivno izbačen iz igre ili ne?
- U narednih nekoliko godina verovatno jeste. Pitanje je koliko će dalje izgubiti glasača i da li će se i u kojoj meri raspasti. Ne treba zaboraviti da je SPS bio neprijatelj SAD i saveznika, da je izgubio više od 80 odsto birača, ali je zadržao važan deo članstva i funkcionera, ostavili su mu sve imanje i novac, pa je preživeo i opstao. Srbija je tokom protekle 32 godine manje od tri godine imala vlasti u kojima nije bio SPS. Đukanović je, ipak, dao ostavku na mesto predsednika DPS, dok je Milošević do smrti uticao na svoju partiju (poslednjih godina je marginalizovan podržavao radikale i smetao SPS, svodeći ga na 3,2% podrške). Nažalost, mali su izgledi da DPS bude kažnjen za višedecenijsku represiju nad građanima, rasistički odnos prema srpskom narodu i masovno kršenje ljudskih prava. Podsetiću, HDZ u Hrvatskoj je pre jednu deceniju kolektivno kažnjen zbog korupcije. Čini mi se da će kvislinška priroda DPS i poslušnost, koju je s nekoliko iskakanja (organizovani kriminal i kineski krediti) iskazivao u odnosu na najmračnije krugove u SAD i savezničkim zemljama, učiniti da DPS bude ubrzo rehabilitovan, navodno reformisan i vraćen u nekoj formi na vlast. Ako su tako uradili sa SPS i SRS/SNS, mogu sa svima, a posebno s partijom koja je delovala kao njihova agentura.
Milo Đukanović je slao poruke koje ga ne izbacuju sasvim iz političke igre, uprkos tome što više nije ni predsednik države ni predsednik DPS. Da li je on sasvim odustao od političkog uticaja?
- Povratak takvog političara je u istoriji retko viđen. On je danas stariji nego Tomislav Nikolić kad je 2012. došao na vlast i svega tri godine mlađi od Miloševića u vreme kad je umro. U politici ima starih ljudi, ali je dinamika njihove karijere po pravilu išla drugačije nego Đukanovićeva. Veće je pitanje da li će Đukanović ostati slobodan. Njegovo hapšenje u ovakvoj Crnoj Gori neće dovesti do raskola - kako je to bio slučaj s hapšenjem politički istrošenog Miloševića, koga su SAD i NATO svojom zlikovačkom politikom nehotice rehabilitovali. Naprotiv. Ako je hapšenje Miškovića odvelo Vučića do podrške apsolutne većine građana, dobro odigrano hapšenje i efektivno suđenje Đukanoviću (nažalost, po svoj prilici samo za korupciju) moglo bi od onih koji ga uhapse da stvori nove višedecenijske vladare Crne Gore. To se verovatno neće dogoditi, malo zbog nevelikih sposobnosti i znanja pobedničkih "ratlučkih" stranaka - PES, URA I DCG - a delimično i voljom SAD, koje su, inače, već zloglasne zbog toga što izdaju svoje poslušnike, pa će se možda potruditi da zaštite Đukanovića. Najveća nedoumica je da li će Đukanović ostati u Crnoj Gori. Ako ostane, znači da je potpuno amnestiran i to ne samo on već i njegovi poslovi. Ukoliko napusti zemlju, izbor njegovog utočišta odgovoriće nam na pojedine zagonetke iz naše najnovije istorije.
Kako biste ocenili političku igru Dritana Abazovića? Kakvi su njegovi politički apetiti, a kakvi realni potencijali nakon rezultata?
- On je verovatno najsposobniji među mladim političarima u Crnoj Gori. Njegovi apetiti su obrnuto proporcijalni podršci koju uživa. Taj čovek je projekat zapadnih saveznika i zadivljujuće je koliko je sposoban da se od njih javno distancira. On je pritom Albanac, stav Crnogoraca i "Ratluka" prema Zapadu predstavlja tužnu povest ljudske niskosti i udvorištva. Abazovićev potencijal nije veliki, no, on i Bečić su se svađali, pa su postali saveznici, sada su u sporu on i Spajić. Činjenica je da dele biračko telo, ali i da ne mogu da pobede jedni druge. Isuviše su pritom zavisni od SAD i NATO da bi sebi priuštili ontološki spor DS i DSS (koji se završio propašću obe stranke). Abazović je vešt i spreman na sve, ne bi me začudilo da kraj karijere dočeka kao episkop ili mitropolit - nisam siguran koje crkve, ali bez sumnje one koja tada bude većinska.
Kako ste razumeli aferu s Do Kvonom?
- Crna Gora ima tradiciju primanja takvih ljudi. Dok Srbi, državljani Crne Gore koji žive u Srbiji, nisu imali ista prava kao državljani Crne Gore koji žive u drugim državama; dok su građani Crne Gore, ako imaju i srpsko državljanstvo, a tako nije bilo sa dvojnim državljanstvima drugih susednih država, brisani iz državljanstva Crne Gore - pasoš Crne Gore imao je tajlandski političar Taksin Šinavatra. Oni su prodavali svoja državljanstva. Korupcionaši im nisu gadni. Ovo sada je rašomon. Reč je o osobi koja je oštetila mnoge velike države. Slučaj je spinovan i koštao je PES, mada spineri verovatno nisu zadovoljni uspehom. Ko će tu biti najviše oštećen... Optužbe su međusobne, tu je i krivična prijava... Crna Gora nije ušla ozbiljno u borbu protiv organizovanog kriminala. Ovo je samo jedan svetski slučaj koji je dopao male države i provincijskih političara. Ne verujem da će se o svemu dugo govoriti.
A gde vidite lidere nekadašnjeg Demokratskog fronta? Da li može da se desi da ona parlamentarna većina od 30. avgusta i ovaj put prođe bez izvršnih funkcija?
- Koalicija Za budućnost Crne Gore / Demokratski front je politički predstavnik srpskog naroda u Crnoj Gori. To je dokazano tokom prethodne dve decenije. Srpska narodna stranka, kasnije Nova srpska demokratija, pokušala je od 2000. sve da izbori ravnopravnost za srpski narod u Crnoj Gori. Podržavali su Pokret za očuvanje nesrpskih država SR Jugoslavije i DZ SCG, nastojali da se ujedine sa svima koji su za demokratiju i prihvataju ravnopravnost srpskog naroda. Na ovim izborima uspeli su da okupe više od 3/4 glasova srpskog naroda u Crnoj Gori. Neuspeh malih srpskih stranaka, posebno sebičnih, sitnih političara koji su ih vodili, ostavio je KBCG/DF kao jedinog predstavnika Srba. Ako srpski narod ostave izvan vlade i nastave s njegovim obespravljivanjem, predstavnici srpskog naroda moraće da razmisle o internacionalizaciji i teritorijalizaciji srpskog pitanja u Crnoj Gori. Srbima treba ravnopravnost sa ostalim narodima, ako nije moguće ovako, po sadašnjem ustavu, koji crnogorske i "ratlučke" stranke gaze, nju treba ostvariti kroz uspostavu konsenzualne demokratije - uspostavu veća naroda i prava konstitutivnih naroda na veto, ili stvaranje autonomne oblasti srpskog naroda u Crnoj Gori.
A što se tiče lidera?
- Sudbina vođa srpskog naroda nije važna. Oni su deo stoletne borbe. Ako dosad i nismo uspeli, važno je da budemo dostojni predaka. Recimo, Andrija Mandić, vođa srpskog naroda u Crnoj Gori, pomogao je borbu za demokratiju kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji. Na primer, poslanici Srpske narodne stranke glasali su 2000. godine u Saveznoj skupštini protiv Zakona o borbi protiv terorizma i time onemogućili progon demokratskih stranaka u Srbiji. Pružio je ruku i crnogorskim, manjinskim i "ratlučkim" strankama. Ipak, njihov odnos prema srpskom narodu nije se mnogo promenio. Žao mi je zbog toga, ali našu borbu moramo da nastavimo. Srbija je podržala srpski narod u Crnoj Gori tek pre dve godine - nedovoljno i iz partijskih razloga. Ipak, iako nikada nije došao na vlast, Mandić je uzdigao srpski narod u političkom pogledu u sličnoj meri kao što ga je blaženopočivši mitropolit Amfilohije uzdigao duhovno. Bio je na časnom mestu kao njegov pradeda 1918. na Podgoričkoj skupštini i deda od 1941. do 1947. u borbi protiv nacizma i komunizma. Ako razmislimo dobro, to je dovoljno.
U svim opcijama za koaliciju o kojima smo govorili, kako stvari trenutno stoje, neće biti stabilne vlade. Da li ponovo može da se desi scenario koji smo pratili poslednje dve godine - dva pada vlade, vanredni izbori, opšta politička kriza...?
- Stabilna vlada je moguća samo u koaliciji iz 2020. godine. Ipak, naše pristajanje na njihov koncept reformi mora da prati njihovo pristajanje na ravnopravnost srpskog naroda koja je propisana ustavom. Srpski pokret u Crnoj Gori racionalno i pragmatično gleda na NATO i EU, iako znamo da je reč o zločinačkim organizacijama koje su protivne osnovnim interesima većine čovečanstva.
Da li nedovoljno dobri odnosi Srbije i Crne Gore ostaju u prošlosti? Vidite li bolji period?
- Kada vam neko obespravljuje narod, to pokazuju - Zakon o državljanstvu, Zakon o prosveti, identitetski zakoni, priznanje Kosova medu prvih 10% država, zatim sarađuju s vašim otvorenim neprijateljima, proteruju ambasadora, bruka vas i prima strane ambasadore na vašoj teritoriji... Ne možete da ostanete pasivni. Problem je što naše vlasti godinama nisu politički stale uz srpski narod u Crnoj Gori. Suština je u reciprocitetu. Verujem da će, kada u Podgorici prestanu da brane ravnopravnost srpskom narodu i prihvate političku realnost, naši odnosi postati najbolji.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
