Lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović sada je u opoziciji. Iako tvrdi da se van vlasti oseća veoma komotno, suviše je mlad da se ne bi ponovo popeo na Lovćen, a dovoljno iskusan zbog teških poslova koje je obavio, piše Politika.
U Beogradu će u sredu održati veliku promociju svoje knjige „Kritika globalne etike”.
Šta očekujete, hoće li na predstavljanju knjige biti više reči o teoriji politike ili o praktičnom političkom delanju autora?
Radujem se promociji u Beogradu. Knjiga je najlepši povod za okupljanje ljudi, a cilj je da razmenimo ideje i mišljenja o globalnoj etici. Teorija uvek prethodi praksi, zato verujem da bez obzira na delimično idealistički pristup koji ova knjiga nesumnjivo nosi, nije isključeno da se isprati u elementima realpolitike. Intelektualni potencijal koji je prisutan u samom Beogradu i Srbiji zasigurno će dati dozu dodatne inspiracije za neka buduća dela svih onih koji budu bili na tom događaju. Tema nije lokalnog karaktera pa se na identičan način može tretirati u raznim delovima sveta.
Ima li u savremenim demokratijama mesta etičkim principima u praktičnom političkom radu?
Živimo regresiju etike širom sveta. Brojni događaji tome svedoče, od Ukrajine pa do Gaze. Tehnološki razvoj ide mnogo brže nego moralni, pa stoga smatram da smo generalno u disbalansu. Demokratija na globalnom planu traži ozbiljno preispitivanje, nadogradnju i novu viziju. U suprotnom, rizikuje da se približi isteku roka trajanja, a to bi bilo jako opasno. Ipak, ostajem optimista jer na svaku krizu treba gledati kao na šansu.
Pročitao sam nedavno komentar da su najveća politička dostignuća tek pred vama. Šta vi kažete, da li je vaša karijera dugouzlazna ili dugosilazna? Ja se kladim u ovo prvo.
Ne volim kocku niti klađenje, pa bih se zadržao na prostim činjenicama iz kojih je moguće izvući pouke. U politici sam već postigao mnogo više nego što sam očekivao i izuzetno sam ponosan na rezultate. Odneo sam pobedu, zajedno sa svojim kolegama, u jedinoj pravoj istorijskoj bici za demokratiju, 30. avgusta 2020. godine. To je trenutak kad smo građanima vratili suverenitet, ali i nadu. Niko nije verovao da se bilo šta može promeniti, niti da ću biti odlučujući faktor za rušenje Đukanovićevog režima. Nakon toga, kao neko ko dolazi iz reda manjinskog naroda, postao sam i vicepremijer, a onda i premijer.
Tek je to bila naučna fantastika za Crnu Goru. Razbijanje mafije je počelo kad sam preuzeo sektor bezbednosti, što je i najvažnije. Kasnije sam uspeo da potpišem i Temeljni ugovor sa SPC, što je takođe jedna istorijska odluka. Ekonomski rezultati, dok sam vodio vladu, bili su najbolji od kada je Crne Gore, što je predstavila i Svetska banka u svom najnovijem izveštaju. Sada je lestvica podignuta mnogo visoko, zato se mnogi čude zašto nam je toliko komotno u opoziciji. Razmišljam o novim velikim poduhvatima i smatram da se sve odvija upravo u željenom pravcu.
Kako god na kraju bilo, naše rezultate teško neko može da ospori, a bojim se i da ponovi. Vlade su prolazne, a istorija pamti samo velike i teške odluke. U politiku nisam ušao da bih bio neko, već da bih uradio nešto. Smatram da sam uradio mnogo i nastavljam dalje.
Kada govorimo o onoj tridesetoavgustovskoj pobedi, kako ste kao etnički Albanac građanista postali važan akter te avgustovske većine?
Odgovorno tvrdim da bez nas ne bi ni bilo 30. avgusta. Zašto? Zato što smo upravo mi svojim narativom o organizovanom kriminalu i korupciji motivisali deo glasača dotadašnje vlasti da promeni stranu. Opozicija kao opozicija, ona tradicionalna, uvek je imala sličan rezultat. Na taj način smo promenili igru u potpunosti. Kao pripadniku manjinskog naroda bilo je neizmerno teško odoleti svim pritiscima tada, pokazati i dokazati da se može drugačije.
Verovao sam od početka u pobedu i ona se desila. Danas vidimo da nisu svi ostali na istim pozicijama niti da su im motivi za promene bili pošteni, tako da ima još posla pred Crnom Gorom. Ali, biće upisano za vek vekova da smo doveli do prve demokratske smene vlasti u istoriji naše države, na miran i dostojanstven način.
Kako ste i kada upoznali mitropolita Amfilohija i koji detalj vas najviše podseća na njega?
Mitropolita sam upoznao kad je bio aktuelan Zakon o slobodi veroispovesti. Stekao sam utisak da me nekako posebno cenio. Na onom istorijskom sastanku pod Ostrogom, kad se dogovarala nova većina, ja i moj kolega stigli smo poslednji. Kada smo ušli sve sam pozdravio i krenuo da sednem na neko upražnjeno mesto. Mitropolit Amfilohije je tada rekao: „Ne, ne tamo, ovde sam ti sačuvao mesto, pored mene.”
Kasnije me podržao i u onome što su bili moji predlozi. Ipak, najupečatljivija priča, makar za mene, došla je od jednog od njegovih najbližih saradnika. Nakon što je mitropolit preminuo, sreli smo se i rekao mi je: „Znaj da te je mnogo cenio i voleo mitropolit, pa nam je jednom prilikom, kad smo se dotakli teme politike, rekao: ’Dok je Dritan tu, ja se za Crnu Goru ne bojim.’” Kad god me je sretao pozdravljao bi me s „mirdita” (na albanskom to znači „dobar dan”). To su neka sećanja na mitropolita oko koga postoje podeljena mišljenja, ali je nesumnjivo da je za sobom ostavio veliki trag.
Da li je vaša kravata vezana za Šestu flotu ili je stilizovana tako da njena dužina dopire do Beograda? Da prevedem: da li ste američki čovek ili igrač Beograda?
Svoj sam čovek, verujem autentičan, i ne bih se svrstao ni na čiju stranu, osim na stranu pravde. Navijam da ceo region napreduje, volim naše ljude i branim njihova prava, bez obzira na veru, naciju i bilo koju specifičnost. Želim da vidim kako se zajedno razvijamo i uspevamo da budemo poput naprednih zapadnih demokratija. Siguran sam da ćemo, ukoliko se oslobodimo nacionalizma i korupcije, postati najbolji deo Evrope. U to verujem i za taj tim igram. U tom kontekstu vidim uloge i Amerike i Beograda kao identične. Zajedno možemo sve! Treba da smo na istoj strani.
S obzirom na to da je vaša vlada potpisala Temeljni ugovor sa SPC pod veoma dramatičnim okolnostima, kako vam zvuči kad vas milovci nazivaju „četnikom”? I da li je dolazak patrijarha Porfirija i mitropolita Joanikija na Cetinje bio smrtonosno opasna operacija?
Ta odluka je zauvek promenila Crnu Goru nabolje. Pomirila je narod i naterala sve političke aktere da danas pričaju o ekonomiji. Treba naglasiti da je ova odluka – iako se tako ne tretira – od regionalnog značaja, jer se pokazalo kako na osnovu zakona i pravnih akata možemo da unapređujemo međusobno poštovanje. Država je Crkvi garantovala prava i obaveze, Crkva je ušla u pravni sistem države i tako je stavljena tačka na ovo pitanje. Tako se zadesilo da su mnoge teške odluke savremene Crne Gore prešle preko mojih leđa. Verujem da sam izazovima odgovorio na pravi način i ponosan sam na to.
Kad je reč o ustoličenju, bili su to najteži dani u mojoj političkoj karijeri. Zbog grupe neodgovornih političara povezanih s kriminalom bili smo na ivici građanskog sukoba, čije bi posledice bile nesagledive. U zemlji u kojoj narko-karteli finansiraju političke kampanje i u kojoj je stepen političke kulture na jako niskom nivou, vrlo lako se uobičajeni i svečani verski rituali mogu pretvoriti u konflikt. Ipak, i tu najtežu operaciju, gde su životno bili ugroženi patrijarh, sveštenstvo i svi građani koji su protestovali, sproveli smo profesionalno i odgovorno. Nadam se da se to nigde i nikad više neće ponoviti. Crna Gora je multikulturalna država u koju su svi dobronamerni ljudi uvek dobrodošli! Žao mi je što je sve dobilo politički kontekst, ali je najvažnije da je to sada za nama.
Kao čovek koji se bavio bezbednosnim pitanjima pored vođenja vlade, kako živite danas, kao narodni poslanik? Imate li posebno obezbeđenje? Kako se oseća čovek koji se toliko zamerio moćnim narko i cigaret klanovima?
I dalje imam zaštitu države i pod pratnjom sam policije. Ne glumim nekog junaka, ali se nesebično žrtvujem i ne dozvoljavam da me pokolebaju. Nakon što se otvorila „Skaj” prepiska svako u Crnoj Gori je video kakvi monstrumi žive oko nas i kolika je stvarna snaga narko-kartela i švercera cigareta. Međutim, tog 30. avgusta, nakon pobede, dao sam građanima besu, odnosno riječ – da mafija više neće upravljati Crnom Gorom. Ostajem pri tome, spreman da podnesem svaki pritisak, a ako treba i položim život za svoju zemlju. To je bila i ostala moja životna misija. I sad imam više informacija od ostalih i ne smeta mi da s drugih pozicija nastavim svoju bitku protiv mafije. Što bismo mi u Podgorici rekli – kokice su spremne, biće iznenađenja i u narednom periodu, u to sam sasvim siguran.
Kada dolazite u Beograd, da li, osim brata, viđate i Aleksandra Vučića? Kakvi su vaši odnosi s Vučićem?
U Beogradu imam puno prijatelja i rado se vraćam u ovaj grad. S brojnim političarima vlasti i opozicije sam u dobrim odnosima, to važi i za Aleksandra, koga doživljavam kao prijatelja, što je slučaj i s još nekim liderima iz regiona. Svi mi na neke stvari gledamo različito, ali verujem da su naš zajednički cilj i glavni interes mir, stabilnost i prosperitet regiona. Smatram da smo imali jako korektnu saradnju i međusobno uvažavanje.
Nije na nama da biramo vlast u Srbiji, niti na Srbiji da se meša u crnogorsku politiku. Naša je obaveza da gradimo mostove i najbolju moguću saradnju u korist svih građana. Mislim da smo, dok sam bio premijer, zajedno s Vučićem, uradili dobre stvari za dve države, relaksirali odnose i otvorili perspektivu za značajnije ekonomske aktivnosti u budućnosti.
Politička scena u Crnoj Gori opet je uzavrela sukobom između predsednika Milatovića i premijera Spajića. Posle afere „Do Kvon”, da li i dalje mislite da su Spajić i on imali tajni dil?
Siguran sam da Do Kvon u Crnoj Gori nije poznavao nikoga osim Spajića. Spajić je ranije i priznao da je imao neke poslovne veze s njim. Naše je bilo da ga procesuiramo kad smo ga zatekli u krivičnom delu i Crna Gora je tu pokazala veliku agilnost. Uhapsili smo čoveka koji se od strane američkih i korejskih vlasti tereti za prevaru vrednu 40 milijardi dolara. Ostalo je sve na nadležnima da utvrde šta se zaista desilo. Međutim, jako je nekorektno pokušavati nekog drugog optužiti da je krivac za vaše probleme. Tu je Spajić najviše pao u mojim očima. Sve se ne može pravdati politikom, kampanjom, željom za vlašću. Mora uvek postojati doza ljudskosti u svim situacijama. Da li su ga neki ljudi naveli na to, zaista ne znam, ali mislim da će na kraju zbog toga platiti visoku cenu u politici.
Šta mislite o Milatoviću, šta o Spajiću, a šta o Zdravku Krivokapiću?
Milatović je ozbiljan političar i dobar učenik. Spajić je spekulant koji ne razlikuje dobro od lošeg, već samo korisno od beskorisnog, a Krivokapić je, na svu sreću, prošlost.
Kao jedan od najmisterioznijih ljudi na Balkanu, mislite li da je Milo Đukanović zauvek penzionisan, i da nema šansi za političku reinkarnaciju, a da ste vi samo trenutno na klupi za rezerve?
Sa njim je u političkom smislu gotovo. Naravno, on će uvek imati uticaj na svoju partiju, ali je sve to sad znatno umanjeno i bez većeg efekta. Diktatori se nikada i ne povlače, njima je opsednutost vladanjem u krvi. U ovom slučaju situacija je malo drugačija jer su neki procesi još u toku. U tom smislu, moj dobronamerni savet njemu je da se drži političke penzije. Nisam siguran da se oseća komotno kad se svaki dan objavljuju prepiske sa „Skaja”. A tek smo na početku…
Moja procena o vama je sledeća: iako niste dvometraš, vi ste političar visok za crnogorske okvire. Imate li regionalne političke ambicije?
Region je uvek u mom fokusu i takozvani big dil koji trenutno idejno razvijam. Razlog je jednostavan: mi možemo da uspemo samo zajedno. Sreća je najlepša kad se deli. Stoga ću nastaviti da propagiram politiku pomirenja. Znam da to nije popularno i profitabilno, ali je neophodno. Verujem da možemo biti najbolji deo Evrope, samo treba fokus sa prošlosti usmeriti na budućnost. Sve smo probali samo nismo probali saradnju. „Big dil” za region znači: pomirenje Srba, Albanaca, Hrvata, Bošnjaka i Crnogoraca! To je istorijski cilj koji stoji pred nama!
(Kurir.rs/ Politika/ Preneo: T.A.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
