MILO NASTAVLJA TRADICIJU SVOJIH PREDAKA: Decenijama se bavi poljoprivredom, a NAJVEĆU pomoć mu pruža unuka

Porodica Đalac već generacijama se uspešno bavi poljoprivredom i stočarstvom. U selu Mikovići, MZ Crmnica, koje je poznato po svom plodnom zemljištu i idealnim uslovima za uzgoj stoke, porodica Đalac sa ponosom i predanošću nastavlja porodičnu tradiciju.

“Radim od kako znam za sebe. Ranije, dok sam bio mlađi, više sam voleo kafane i druženja, međutim od kada sam u penziji mnogo više sam angažovan na imanju. Mada smo mi posvećeni nastavku tradicije, nisam siguran da će se mlađe generacije odlučivati za ovaj način života. Mlade generacije često teže ka odlasku sa sela u grad, što stavlja dodatni pritisak na očuvanje poljoprivrednih porodičnih gazdinstava”, kaže Milo, i sa ponosom ističe da najveću pomoć ima od devetogodišnje unuke Jane, odlične učenice trećeg razreda OŠ "Jovan Tomašević“.

Jana je u međuvremenu, dok su novinari razgovarali sa Milom, u štali pomuzla jednu od krava, kako to i inače često radi.

“To je moja pomoći babi i dedi, i to radim sa zadovoljstvom. Kravu zavežem, operem vime i krenem da muzem. Izmuzem oko pola litra i sve to traje minut ili dva. Naravno da volim i mleko i sir”, kaže malena Jana.

Iako posla ima od jutra do mraka, Milo se ne žali, i život na selu kaži ne bi menjao.

“Već od 6 sati izjutra imamo obaveze oko stoke, krava, svinja. Prvo se nahrane i srede životinje, pa posle kreću poslovi koje smo planirali u njivi. Dosta radimo, jer uvek ima posla, da se nešto popravi, prepravi, poboljša”, kaže Milo i nastavlja:

“Proizvodimo čisto ekološke proizvode, jer u ovom kraju nema industrije. Držimo tri krave, do skoro smo imali i četvrtu, ali nismo uspeli da je pripitomimo, išla je rogovima na unučad i suprugu. Pored krava držim i još prasad i kokoške. Po mom ličnom ubeđenju, ko hoće da radi ima posla. No, kako se to danas radi najbolje pokazuje koliko recimo malo krava ima na ovom području i širem delu Crmnice”, kaže on.

Milo ističe da penziju ne troši, da se od ovog posla može dobro zaraditi i lepo živeti, i da on i njegova surpuga starost provode gotovo pa gospodski.

“Ne sadimo mnogo, stavimo 500-600 strukova paradajza, 200 do 300 paprika… Žena i leti i zimi ide u Sutomore i tamo prodaje naše proizvode. Voćke ne prskam, nikada to nisam radio, sve je ekološko, ako ništa ono zbog moje unučadi”, kaže on i dodaje:

Trenutno imamo tri krave, a ovu četvrtu što je jurila na nas vratio sam pre nekoliko dana u Golubovce, mada je koštala 2.000 evra. Proste vlasniku te pare, ali nam zaista nije odgovarala. Ponovo ću da uzmem kravu, i to je za nas dvoje sasvim dovoljno.

On dodaje da dnevno preradi 70 do 80 litara mleka od tri krave, te da su po kvalitetu sira postali prepoznatljivi ne samo u Crmnici, već i na području opštine Budva.

“Puno naših mušterija dolazi kod nas kući, a bilo je slučajeva i da prodajemo po 20 kilograma sira jednoj porodici. U štali imam muzilicu, u drugom delu su prasad, a odvojen je prostor i za oko stotinu kokošaka. Imam u planu da uzmem jednu krmaču za priplod. Svake godine držim po jednu, a nekih godina smo držali i po tri. Godine ipak čine svoje, no sad mogu da držim i pet krava kad mi unuka pomaže”, kaže Milo, koji naglašava da mu je ipak žena desna ruka u ovoj proizvodnji.

“Količine sira koje proizvedemo nisu nešto posebno velike, ali nam je na prvom mestu kvalitet, a ne kvantitet. Cena je zadovoljavajuća, a o kvalitetu najbolje govore naši kupci koji se iznova vraćaju po sir. Higijena je na prvom mestu i sve mora biti kao u apoteci, za šta je zadužena supruga”, priča on.

Naravno da stigne i da se odmori.

Inače, ranije se bavio i lovom, a bio je i predsednik lovačkog društva u Crmnici. Fudbal je posebno voleo i pratio, pa i danas, u 75. godini, zaigra sa svojim unučadima. Svake godine na 13. jul ekipa starih igra protiv ekipe mladih, a Milo je redovan u ekipi starih. Očekuje da tako bude i ove godine.

(Kurir.rs/Adria/Primorski/Foto: Ilustracija/Preneo: A.N.)