ZAGREB - Najviši vrh Pelješca, Sveti Ilija, oduvek je golicao maštu meštana. Govorilo se da tamo žive vile i druga čudnovata i tajanstvena bića. Ipak, poznato je i to da su Svetog Iliju nazivali ukletim brdom jer se mnogi s njega nikad nisu vratili.
Brdo na kojem se nalazi vrh Sveti Ilija zove se Zmijino brdo jer su tu oduvek bile velike kolonije poskoka, opakih zmija otrovnica. Na vrhu su ljudi sagradili kapelicu u čast svetom Iliji, ali su je gromovi u više navrata oštetili, a u 19. veku i potpuno porušili.
Posle toga ljudi je više nisu obnavljali. Ratna tragedija, poput mnogih koje su obeležile Drugi svetski rat, pridonela je dodatnoj mistifikaciji brda. Na njemu su stradali i domaći civili, partizani i nemački vojnici. Zato su ljudi počeli da pričaju priče o dušama umrlih koje besciljno lutaju brdom.
Govorili su i o izvoru pitke vode koji su nazvali Norin. Kraj Norina su se u stara vremena mogle sresti vile, pa su ljudi koji su onuda prolazili često znali da naiđu na njih. Međutim, u poslednjih 50-ak godina vile su iščezle.
Vrh je omiljeno turističko i planinarsko odredište. Pre 15-ak godina tu su probili požarni put pa je znatiželjnicima i turistima, koji se inače ne bi ni odvažili na uspon, Sveti Ilija tako postao lakše dostupan.
"Nesrećama najviše doprinose sami turisti koji se najčešće u vrleti Svetog Ilije upućuju potpuno neopremljeni i bez ikakve zaštite. Tako je neretko bilo turista koji bi se nakon kupanja uputili na Iliju u kupaćim i samo s japankama, bez ikakve opreme i vode, a to bi se pokazalo kobnim. Jako sunce, koje se uz to odbija od belih stena te se pojačava efekt, zmije otrovnice, dehidracija usled manjka vode, oštre stene s bezbroj jama, špilja i ponora, samo su neke od opasnosti koje su dovele do niza nestanaka i smrtnih slučajeva. Ipka, najveća opasnost od svega bila je ta što bi se turisti sami uputili na Vrh od Pelica - piše Ivan Pamić, poznavalac lokalnih legendi i zaljubljenik u pelješki kraj.
On se prisetio se kako je 2003. prvi u nizu tragičnih slučajeva bio Poljak koga je na usponu izdalo srce, a iste godine nestao je i češki turista čije su telo tražili čak osam dana. Pronašli su ga u gustoj borovoj šumi. Sledeće godine na brdu je poginula Čehinja koja se odvojila od grupe i izgubila tokom silaska. Njeno beživotno telo pronašli su sledećeg dana samo nekoliko koraka od staze.
Poslednji slučaj koji je uzbunio hrvatsku javnost dogodio se se 2005. godine kad je Australijanac Endrju Modistaš (24), opremljen mobilnim telefonom i kamerom, 8. septembra krenuo na vrh brda. Izgubio mu se svaki trag, a intenzivna potraga nije dala rezultate. Tek dve godine posle na strmim padinama njegove ostatke pronašla su dvojica Orebićana. Otkrilo se kako je nesretni mladić pao sa stene visoke 90 metara.
"Zbog tog slučaja stvari su se promenile. U Orebiću su otvorili stanicu HGSS-a čiji su članovi prošlih godina spasavali zalutale turiste na ivici snage, a isto tako su se poboljšali i bezbednosni uslovi. Planinarske staze su bolje obeležene pa nismo imali smrtnih slučajeva. Ipak, turisti i dalje nesmotreno i nepripremljeno kreću prema vrhu", kaže Ivan Pamić, koji je o svemu pisao na turističkom portalu Nakovana. com.
(24sata.hr)
