Prema podacima Eurostata, iza Hrvata se nalaze Slovaci, Srbi, Italijani i Maltežani.
"Da biste se odselili od roditelja, treba da imate izvesne prihode. Drugi faktor su cene nekretnina, visine najma, ljudi to jednostavno ne mogu sebi da priušte, a naredna stvar je sigurno i izvesna navika i komoditet", tvrdi sociolog Gojko Bežovan, prenosi Indeks.hr.
U tradicionalno katoličkim mediteranskim zemljama prosek onih koji žive s roditeljima uvek je veći. Što zbog mentaliteta, što zbog dobrog standarda, najbrže se osamostaljuju Danci, a u stopu ih prate Finci, Šveđani i Norvežani.
"Hrvatska ne bi bila među najgorima da država pomaže mladima s konkretnim merama", navodi sociolog Bežovan. "Za očekivati bi bilo da ne povećavamo penzije, nego da napola povećavamo, a deo novca dajemo za aktivne mere zapošljavanja. Naredna stvar bila bi i da deo novca izdvajamo za gradnju socijalnih stanova da time utičemo na snižavanje cena najma na tržištu stanova", dodaje on.
Skromni privredni rast ipak je doprineo i skromnom smanjenju hrvatskog proseka sa 72 odsto, 2012. godine, na prošlogodišnjih 70 odsto. Poređenja radi, prosek onih koji žive s roditeljima na nivou EU iznosi 48 odsto.
