Devojku koju je oženio u utorak je video prvi put u životu, a romansa je započela dopisivanjem.
Elia je pisala Srđanu, on joj je predložio brak, što je ona i prihvatila.
O toj nameri obavestio je zatvorsku upravu koja je odobrila venčanje.
U ostalim slučajevima zatvorenicima se posle venčanja odobrava boravak u sobi za posete, ali je u Mlađanovom slučaju uprava zatvora dozvolila samo posetu u regularnoj prostoriji za posete.
Svedoci venčanja bila su dvojica osuđenika koje je Srđan Mlađan izabrao, a mlada je donela prstenje.
Podsećamo, Srđan je 1998. godine kao 16-godišnjak iz čista mira u Petrinji ubio 16-godišnju Elizabetu Šubić kojoj je pucao u glavu iz automatske puške. Ubio je i penzionera Petra Jančića (61) iz Siska.
Samo četiri godine kasnije, nakon što je služio kaznu zatvora u Požegi, dobio je prvi slobodni vikend, otišao je u Zagreb i opljačkao banku u Zvonimirovoj ulici.
S tri metka ubio je policajca Milenka Vranjkovića i predao se nakon višesatne talačke drame.
Osudili su ga na deset godina za dva ubistva, pljačke banke i pokušaja ubistva u Sisku tokom 1997. i 1998. Za ubistvo policajca dobio je 15 godina zatvora.
Iz Lepoglave bi trebalo da izađe 2027. godine. Izjavio je kako je jedino rešenje za njega 'metak u čelo'.
Jezivo pismo
Inače, 2013. godine poslao je šokantno pismo porodici ubijene Elizabete Šubić, devojke kojoj je pucao u glavu jer je "hteo da vidi kako je to".
'Upućujem ovo pismo vama koji ste je voleli najviše, učinio sam vam najveću bol koju čovek može učiniti drugom čoveku. Bol i patnju za koju neću ni pokušati da se pravim da je potpuno mogu razumeti jer nijedno ljudsko biće ne zaslužuje takvu bol, patnju i gubitak. Uzeo sam život vaše nevine ćerke i ostavio u vama samo prazninu i tugu koje nikakvo moje kajanje vjerojatno nikad neće moći da ublaže, mada se u sebi nadam da će jednog dana to biti posledica i plod ovog mog pisma.
...
Nekoliko godina mi je trebalo da skupim hrabrost i napišem ovo jer samim tim činom priznajem da je moj život bio besmisleno služenje zla - do dana kad sam milošću Božjom i uz pomoć plemenitih ljudi uvideo koliko sam samo slep bio. Svojim sam delima ostavio zlim jezicima prostor za ogromnu količinu laži od kojih se nisam nikada branio: Prvo zato što sam uvideo da je to izgubljena bitka, a drugo, i to moram priznati, jer sam u nekim periodima života, na neki morbidan način, uživao u njima. Ali ono što mogu iskreno reći: Ubistvo i smrt vaše ćerke nikad mi nisu predstavljali nikakav užitak jer taj čin je bilo samo Zlo za koje ja u to vreme nisam verovao da postoji (tako da i reči koje sam naveo u priznanju policiji nisu bile one koje smo zapravo Elizabeta i ja uputili jedno drugom), kao što nisam verovao da postoji ni dobro. Ovo što vam sad pišem nije s moje strane nikakav pokušaj umanjivanja vlastite odgovornosti za moja nedela jer je moja odgovornost apsolutna. Ako se pitate zašto baš sad ovo pismo, jedini odgovor koji vam mogu dati je - hrabrost, koju nisam imao za ovaj čin sve do današnjeg dana. Mada je ono što sam učinio toliko strašno, žao mi je što sam tek sada skupio hrabrosti da vam dam do znanja da konačno shvatam što sam zapravo učinio one noći, i da me sad u životu vodi samo misao da ispravljam zla koja sam činio koliko god mogu. Nadam se da će ove reči imati snagu dobra i da neće ostaviti nikakvu sumnju u moju nameru za koju se nadam da će s vremenom biti veća i vidljivija od ovih reči".
"To pismo nas je strašno uznemirilo. Bili smo očajni i revoltirani Mlađanovim postupkom. Suprug je pismo na kraju spalio", rekla je tada Ljubica Šubić, majka ubijene Elizabete.
Kurir.rs/Jutarnji.hr/24sata.hr Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
