Istraživači s instituta Ivo Pilar danas su predstavili prvo istraživanje o prostituciji u Hrvatskoj pod nazivom "Regulacija prostitucije u Hrvatskoj". Istraživanje je pokazalo da je nužno hitno menjanje zakonodavnog okvira kojim je u Hrvatskoj regulisana prostitucija, a zanimljivo je to da se policajci i sudije koji su bili ispitani u istraživanju uglavnom slažu da bi prostitucija trebalo da se legalizuje.

Istraživači su razgovarali sa seksualnim radnicama/ima, a njihova negativna iskustva govore upravo u prilog legalizaciji prostitucije. Argumenti za to su nasilje koje proizlazi iz ilegale seksualnog rada, radnice trenutno nemaju pravo ni na kakvu zaštitu, ako prijave policiji nasilje ili eksploataciju rizikuju da budu privedeni. Njihova iskustva su ispričale koautorke istraživanja, Ivana Radačić i Rašeljka Krnić.

shutterstock-2033813648.jpg
Shutterstock 

Dve grupe seksualnih radnica

Istraživanje je pokazalo da se seksualne/i radnice/i mogu podeliti u dve grupe, one koji to rade isključivo da bi preživeli, a uglavnom se radi o ovisnicama ili beskućnicama, i one koji to smatraju poslom kao i svaki drugi.

Seksualne radnice koje su učestvovale u ispitivanju imale su između 31 i 66 godine, a ispitivanje je obuhvatilo i dva seksualna radnika. Zanimljivo je da je da su sve ispitanice iz prve grupe, koja je bila brojčano manja nego druga, izrazile stav da bi prostitucija trebalo da bude ilegalna. Ipak, njihova traumatična iskustva su upravo razlog za legalizaciju prostitucije, čime bi te radnice prestale da budu stigmatizovane i diskriminisane od društva i institucija.

shutterstock-1183346833.jpg
Shutterstock 

Radile i za 7 evra

Sve ispitanice iz prve grupe imale su nekakva traumatična iskustva s prostitucijom, uglavnom vezana uz nasilje, dok su one iz prve grupe navodile i neka pozitivna iskustva posla. U prvoj su grupi sve ispitanice iz disfunkcionalnih porodica, a ulazak u prostituciju inicirale su same, najčešće da bi finansirale zavisnost od droga. Sve rade same, dok je samo jedna rekla da ju je na prostituciju prisilio partner ili organizacija koja se bavi prostitucijom.

Kada im je stvarno trebao novac, radile su i za 7 evra. Nisu imale nadzor nad lokacijom ili osobama kojima pružaju usluge, što ih je dovelo u veliki rizik od nasilja. Kažu da često rade pod opijatima pa su podložne rizičnim ponašanjima poput nezaštićenog seksa.

Nelečene bolesti

Dve radnice rekle su da imaju nelečeni hepatitis, dve imaju problema s disanjem zbog grubog polnog odnosa, a jedna nelečeni HIV. Stalno se boje da će se nešto loše dogoditi dok se nalaze s klijentima, a neke su iskusile ekstremno traumatična iskustva i nasilje od strane partnera ili klijenata.

Nemaju razvijene strategije kojima bi se zaštitile od štetnih i rizičnih situacija ili kojima bi napustile taj posao, a niko od njih iz prve grupe, one u kojoj su prisiljene na prostituciju da bi preživele, nema ništa pozitivno za reći o prostituciji.

profimedia0117532028.jpg
SFM Press Reporter / Alamy / Alamy / Profimedia 

Ubila klijenta

Samo je jedna rekla da je u prošlosti imala prijatnih iskustava, ali većina opisuje klijente kao grubijane koji misle da mogu za mali novac da rade šta žele. Jedna je bila osuđena na zatvor jer je ubila klijenta, ali većina nije prijavila ni jedan pravni problem policiji ili pravosuđu.

Probleme nisu prijavljivale policiji jer su se bojale da će same da završe pred sudom, a neke su rekle da su imale policajce klijente.

"Policajci su u nekim slučajevima pokušali da dobiju seksualne usluge u zamenu za zaštitu", rekla je jedna od autorki istraživanja, Ivana Radačić.

Istraživanje o prostituciji u Hrvatskoj: "Za legalizaciju su i sudije i policija"

Ranije danas predstavljeni su rezultati istraživanja. "Istraživanja su pokazala da pod modelima koji kriminalizuju prostituciju postoje široke mogućnosti zlostavljanja i zloupotrebe žena", objasnila je Radačić. Dodala je da u Hrvatskoj, za razliku od EU, nedostaje sistem potpore za seksualne radnike s obzirom na socijalnu situaciju te strategije napuštanja tog posla.

Istraživanje je takođe pokazalo da policijske prakse u Hrvatskoj variraju u različitim gradovima. U Zagrebu su usredsređeni na prostituciju na ulicama te seksualne radnike najčešće privode pravo sa ceste. U Splitu prate oglašavanje prostitucije te preko oglasa ulaze u stanove u kojima rade.

trgovina3.jpg
Kurir TV 

Svaki od ovih pristupa je problematičan, objašnjava Radačić. U Zagrebu je tako najčešći pokazatelj policiji da neko prodaje seksualne usluge to što stoji na sumnjivoj ulici i ako je ranije uhvaćen u krivičnom delu. Seksualne radnice, prema tome, imaće problema svaki put kada odu u prodavnicu.

Što se tiče hapšenja preko oglasa, događalo se da seksualni radnici na sudu završavaju samo zbog oglasa iako nisu bili uhvaćeni u prekršaju. Osude se uglavnom baziraju na priznavanju, ali nekada su znale da budu donesene i bez dokaza, isključivo na tvrdnji policajaca.

Žele promenu pravnog okvira

Svi seksualni radnici smatraju da se pravni okvir koji reguliše prostituciju u Hrvatskoj mora menjati, da je zakon koji reguliše prostituciju zastario, da represija nije rešenje i da ih diskriminišu i marginalizuju, posebno od strane represivnog i pravnog sistema. Kao jedan od velikih problema seksualni radnici istakli su nedostatak policijske zaštite jer se pozivanjem policije izlažu progonu.

"Ti policajci nekad su njihovi klijenti, a osećaju se poniženo i na sudovima", rekla je jedna od autorki istraživanja Rašeljka Krnić.

U sklopu istraživanja autori su ispitali i hrvatske sudije i policajce, a zanimljivo je što su se ispitanici uglavnom složili da bi prostitucija u Hrvatskoj trebalo da bude legalizovana. Argument za legalizaciju, a protiv dekriminalizacije, bio je to što bi država trebalo da ima nekakav nadzor nad radom i tokovima novca.

(Kurir.rs/Index.hr)