Hrvati se sve više sele u Nemačku, Norvešku, Austriju, Irsku i druge zemlje. Međutim, u poslednje vreme primetan je rast broja Hrvata koji biraju krajnji sever - ostrvsku državu s gotovo polovinom stanovništva Zagreba.
Martina Validžić je upoznala nekoliko takvih pojedinaca koji su odlučili da pronađu sreću na Islandu i nisu se pokajali. Prema njihovim rečima, Island nudi mir i sigurnost.
Martina Validžić, autor nove dokumentarno-putopisne serije "Srećni gradovi" na HRT-u, odvela je čitaoce do najsevernijeg grada, Rejkjavika. Tamo je upoznala stanovnike koji žive samodovoljno i održivo, usklađujući se s neverovatnom prirodom koja ih okružuje. Otkrili su da je Rejkjavik, uprkos nemilosrdnoj klimi, i dalje grad sreće.
Ali, Rejkjavik nije grad koji uživaju samo domaći stanovnici. Martina je istraživala koliko stanovnici južnih krajeva Hrvatske podnose duge, mračne zime i kratka, hladna leta.
Razgovarala je i s Hrvatima koje je susrela tokom snimanja serije na Islandu. Šef kuhinje Pavle Bubalo, koji već dve godine radi na Islandu, nije skrivao svoje oduševljenje ovom zemljom. Iako se na prvi pogled more i Dalmacija ne bi činili kompatibilnim s hladnim Islandom, Pavle ističe da ga je privukla radoznalost.
Kako se Dalmatinac snalazi na hladnom Islandu?
"Mislio sam da volim sneg i da će biti zanimljivo, ali onda sam shvatio da ne volim sneg", priznao je Pavle. Uprkos svojim početnim sumnjama, Rejkjavik mu pruža mir i sigurnost. "Atmosfera na poslu mi je savršena, kolege su 'ludnice'. Rekao bih da je to kao selo, samo malo modernije. Mirno, tiho, ugodno i savršeno za život", opisao je Pavle.
"Štedim 2.000 evra mesečno", dodao je. Pavle je takođe podelio svoju priču o tome kako je našao podršku od poslovnog kolege Siniše iz Zagreba.
"Siniša je mislio da nikada u životu neće voleti nekoga ko je Splićanin. Ali dogodilo se upravo suprotno", rekao je Pavle.
Siniša takođe ističe da je Island vrlo siguran.
"Ovde ne zaključavamo vrata stanova i automobila. Moja porodica uživa ovde, a moje dete ide u školu. Sigurno je, mogu ga pustiti bez brige da mu se nešto dogodi", rekao je Siniša.
Uprkos svojim godinama nije osećala diskriminaciju, te je dočekana s otvorenim rukama. "Kada sam došla, posao me je već čekao, a nikada me nisu pitali koliko imam godina", rekla je Lidija.
(Kurir.rs / HRT)
NE PROPUSTITE
