TANJU JE PRE 50 GODINA OTEO BRAČNI PAR IZ HRVATSKE U ispovesti opisala scene užasa: Život mi je spasila jedna igračka, GODINAMA su mi slali ČOKOLADE!" (FOTO)

Desilo se to davno, pre pedeset godina. Previše davno da bi se moglo istražiti ko je bio stariji par iz Austrije koji je namamio Tanju Jelačić, koja tada još nije imala tri godine, u svoj automobil i odvezao se ka Austriji.

"Rekli su da imaju puno igračaka..."

Ona se sama ničega ne seća, osim sreće, mislim. Bila je premlada. Roditelji su joj ispričali priču. Nažalost, njen otac je pokojan, a sećanje na majku bledi, baš kao i fotografija koja je snimljena baš na dan kada je oteta. Bila je živo i poverljivo dete, kaže Tanja, još uvek se stalno osmehujući.

- Nisam se plašila ljudi i verovatno se nisam plašila para koji me je poveo. Rekli su da u njihovom autu ima mnogo igračaka, pretpostavljam da su me tako namamili da pođem sa njima - rekla je.

Piranka se takođe ne seća višečasovne vožnje koja im je bila potrebna da stignu od Makarske, tada još uvek dela Jugoslavije, do slovenačko-austrijske granice, gde se njihovo putovanje srećom završilo uveče.

- Kada me majka odjednom nije mogla pronaći na plaži, nastala je prava panika. Svi koji su se u tom trenutku našli u blizini tražili su me, na plaži, u hotelu, pretraživali su svaki kutak, gledajući prema vodi... - opisala je.

U potragu se uključili i ronioci

Mora da je bilo zaista zastrašujuće kada je njena majka posmatrala policijske ronioce kako češljaju more duž obale. Tanja nije znala da pliva i scenario je mogao biti još mračniji...

- Neizmerno sam zahvalna slovenačkoj policiji i carinicima koji su me spasili. Verovatno im je bilo prilično neobično kada je stariji par stigao na granicu sa tako malim detetom. Pomoglo je i to što sam sa sobom imala svog plišanog medvedića, od kog se nikada nisam odvajala. Kada je policija u Makarskoj posumnjala da bi moglo biti reč o otmici, odmah su obavestili sve granične prelaze u tadašnjoj zajedničkoj Jugoslaviji, gde nije bilo unutrašnjih granica između zemalja. I naravno, pošto nije bilo interneta, mogli su dati samo moj opis. Dodali su da sam verovatno sa sobom imala plišanog medvedića. Mislim da me je to spasilo - opisuje Tanja, koja godinama kasnije nije zaista razumela zašto njena majka ne bi skrenula pogled sa nje.

Čak ni kada je bila starija, sve dok nije saznala zašto. Možemo zamisliti da je taj događaj traumatizovao njenu majku i ostavio dubok trag na njoj. Zato i više ne želi da priča o tome.

- Kada sam na televiziji gledala slučajeve otmice dece u inostranstvu, uvek sam mislila u sebi: Ko zna šta je moglo da mi se desi, ko zna gde bih završila... - kaže ona.

Godinama dobijala čokolade, ne znajući od koga!

Zanimljivo je u vezi sa ovom pričom šta je usledilo. Par, koji je tada već bio star, navodno je na granici objasnio da samo žele da povedu devojčicu na putovanje i da će je naravno vratiti. Navodno su ponudili policiji neku odštetu, slučaj je morala da obradi hrvatska policija, gde se zločin dogodio.

- Mama nije htela ništa da zna, nije htela ništa da ponese. Naterali su mamu da potpiše izjavu da ih neće tužiti. Nije htela da ima nikakve veze sa tim ljudima, koji su navodno bili iz Klagenfurta i tamo imali prodavnicu čokolade - kaže Piranka, kojoj su nekoliko godina nakon toga svakog Božića slali čestitke i čokolade, čemu se čak i kao devojčica jako radovala.

Ali šta ako nije znala ko su ti "dobročinitelji"?

Danas živi u Piranu i već preko trideset godina radi kao medicinska sestra u bolnici. Ima odraslog sina, Črta, sa kojim voli da putuje po svetu. Više se brinula o njemu i kada je bio mali, i nema potrebe objašnjavati zašto. Kada doživite nešto ovakvo, shvatite da se teške i loše stvari ne dešavaju tek tako daleko...

Kurir.rs/24ur