Vest o tome da će Srbija u narednoj 2022. nabaviti 30 borbenih helikoptera H-145M, Mil Mi 17V5, Mil-Mi -35M i Mi 35P zaparala je nekima uši u Srbiji, ali bogami i u regionu sa osnovnim pitanjem da li Srbiji treba toliko helikoptera. Do sad je to svakako najambiciozniji projakt modernizacije srpskih helikoptera, koji su do pre par godina bili samo misaona imenica, a sad u stroju će biti skoro kompletna nova eskadrila transportnih i borbenih helikoptera.
NE PROPUSTITE
Posebnu pažnju sakako zakoupljaju po pravili borbenih helikopteri Mil Mi-35 od milošte zvani negde "Šejtan Arba", "Đavolja kočija", "leteća topovnjača", "leteći tenk", ali i "Krkokodil" što je doduše ruski naziv. Onaj prvi se isključivo nazivao borbeni helikopter Mi-24V koji je svoju premijeru imao u avganistanu, a čijeg naslednika poseduje Vojska Srbije i to četiri komada, a ukupno treba da se pridruži polovnih 11 Nacionalne garde Kipra Mi-35P i još četiri nova Mi-35M s čime će 714. protivoklopna helikopterska eskadrila imati ubitačnu vatrenu moć.
Međutim, nije ovo priča o helikopterima Mi-35, već ćemo podsetiti na balkansku epopeju sa helikopterima Mi-24 koji su u svojoj operativnoj upotrebi imali Hrvatska, SRJ (služba Državne bezbednosti- JSO) i Makedonija koju su ti helikopteri odbranili od oružane pobune i ustanka albanskih kačaka na zapadu te bivše jugoslovenske republike.
O tome pišemo u nastavku ovog teksta.
Borbeni helikopteri Mi-24 ne bi ugledali nikad svetlo dana da se nije dogodila oružana pobuna Albanaca u Severnoj Makedoniji februara 2001. godine.
Srednimom februara 2001. teroristička organizacija Oslobodilačka nacionalna armija ONA počela je da zaposeda albanska sela uz granicu sa Kosovom i Metohijom u jugom centralne Srbije, Oko 50 albanskih terorista okupilo se u selu Tanuševce, gde im se pridružilo 250 terorista koji su došli sa juga centralne Srbije, tačnije sa područja Preševa. Dana 15. marta ONA je napala snage bezbednosti u predgrađu Tetova, kojima se se priključilo oko 1.000 Albanaca iz Zapadne Makedonije. Usledio je žestok sukob, koji je makedonske snage bezbednosti zatekoa nespremne i slabo naoružane. Posebno nedostajala je podrška iz vazduha, a postojeći transprotni helikopteri su bili nedovoljni. Zbog toga je odlučeno da se kod proverenih trgovaca oružjem Ukrajinaca nabave borbeni helikopteri Mi-24V.
Intersantno je da su prvi borbene helikoptere Mi-24 V ponudila susedna Bugarska zajedno sa lovcima MiG-21 koji su bili na isteku resursa. Pošto je dosta novca trebalo da se remontuju ove letelice.
Elem, prvi helikopteri MI-24V sleteli su na aerodrom Petrovac kod Skoplja. Ovo je bio početak epohe jurišne helikopterske eskadrile, dela makedonskih odbrambenih snaga bez kojih albanska pobuna ne bi bila poražena. Tadašnja makedonska vlasta odlučila je da brzim postupkom nabavke ove letelice jer je u pitanju bio opstanak makedonske države. Odlučeno je da se nabavi 12 helikoptera koji bi se koristili kao podrška jedinicama na terenu. Zbog političkih prepreka i rata koji se u to vreme rasplamsao, bilo je teško naći zemlju voljnu prodati bilo kakvo naoružanje. Samo je Ukrajina bila voljna osigurati tehniku i obuku za makedonske pilote i tehničare.
Prva dva helikoptera Mi-24V preletela su direktno iz Ukrajinskog kontingenta KFOR-a koji su odamh uvršteni u napružanje nove 201. protivoklopne helikopterske eskadrile. Prve ratne nedlje u helikopterima su letele mešovite ukrajinsko-makedonske posade. Dolaskom prvih oficira i tehničara obučavanih u Ukrajini stižu još četiri helikoptera. Zbog brzine uvođenja ovi helikopteri nisu bojani, već su zadržali postojeće maskirne šeme na kojima su nacrtane makedonske oznake i dodati makedonski serijski brojevi od broja 201 do 212 (VAM 201-212). Dva helikoptera sa oznakama 211 i 212 bili su verzija Mi-24K specijalizovani za izviđanje i korekciju artiljerijske vatre. Helikopteri uprkos čestim pokušajima obaranja i velikog broja sati naleta "preživeli" su rat bez ikakvih gubitaka, a korišteni su sa velikom fikasnošću i preciznošću.
Najžešći sukob u kome su učestovovali helikopteri Mi-24 i jurišnici SU-25 bila je u regionu Raduša kad su upotrebljena 4 Su-25 i 6-7 Mi-24V, kao i 4 Mi-8T. Potpisivanje Ohridskog sporazuma označio je kraj borbenih aktivnosti, a sporazumu su najviše doprineli upravo avioni Su-25 i helikopteri Mi-24V.
Posle sukoba 2001, Makedonija je težila članstvu u NATO paktu. Zbog loših finansijskih prilika odlučeno je da se izvrši delimična modernizacija makedonske flote helikoptera. Zato je 2003 kao izvođač izabran izraelski Elbit. Prva dva helikoptera dobijaju kodno ime Jasmin brojevi 209 i 2010 u koje se ugrađuje oprema za noćno letenje u navigaciju. Prvi radovi obavljeni su početkom 2004. Ugrađen je optoelektornski sistem za noćno letenje, a kompletni prostor kabine je prefarban crnom bojom. Sistem sadrži i NVG Night Vision Goggles za oba člana posade i promenjeno je osvetljenje instrumenata. Naknadno sličan paket modernizacije dobili su i helikopteri Mi-24V brojeva 202 i 207, a sledeći su bili helikopteri brojeva 201 i 205, koji su dobili nešto opširiniju modernizaciju.
Helikopteri su dobili sistem LOS (Line of sight) za bolju koordinaciju između pilota i operatora naoružanja. Na oba helikoptera ugrađani su bacače IC mamaca i ugradnja višenamenskog stabilizacijskog sistema "COMPASS" treće generacije opremljenog sa termalnom TV kamerom sa zumom, za oči bezbednim laserskim daljinomerom i samostalnom napravom za praćenje. Sve te elektroptične naprave su ugradili u kupolu u nosu helikoptera i na levu stranu helikoptera, pre sam prednji deo kopkita u kome sedi operator oružanih sistema.
Kopkiti modernizovanih Mi-24V dobili su savremenu avioniku kompatibilnu sa polotovim uređajma za noćno osmatranje da dva kolor displeja 15 cm x 20 cm od kojih je jedan višenamenski na dodir MFTD, a drugi je obični višenamenski MFD.
Prednja kabina gde sedi operator ima posebno prilagođenu opremu za izvođenje borbenih zadataka povezanih sa sistemom COMPASS i topovsku kupolu u kojoj je četvorocevni top JAK-B 12,7 tipa getling.
Generalni remont sproveden je u ukrajinskom zavodu Aviocon. Sa ovom modernizacijom helikopteri su dobili naziv Aleksandar Mi 24V (AMI-24V).
Modernizovani helikopteri su bili poznati i po svojoj novoj maskirnoj šemi i po novom sistemu označavanja sa kompletnim servisnim oznakama na engleskom jeziku. Naknadno su još dva primerka remontovan u Ukrajini, a dobili su i nove naprednije motore.
Danas makedonsko vazduhoplovstvo raspolaže sa 8 borbenih helikoptera Mi-24V (AMI-24V), koji su postali deo borbene eskadrile "Noćno nevreme".
Napomena: U izradi teksta korištena knjiga autora Danka Borejevića, Dragog Ivića i Željka Ubovića Vazduhoplovne snage bivših republika SFRJ 1992-2015., V Makedonskom slogu z izraelsko pomočjo, Revija Obramba, Julij 2014. Milovan Drecun Rat na Kosmetu
Kurir.rs/A. Mlakar
Bonus video:
NE PROPUSTITE
