"Kralj driblinga", druga Zvezdina zvezda, iza Rajka Mitića, reprezentativac kada je Jugoslavija bila olimpijski pobednik, četvrta u svetu i druga u Evropi. Sa Zvezdom, čiji je dres obukao 470 puta, osvojio je sedam titula državnog prvaka i pet kupova.
Šeki ima, što je posebno apostrofirao, pozitivan bilans u derbijima s Partizanom, u utakmicama koje je smatrao najvažnijim u karijeri. Za državni tim je odigrao 41 utakmicu i dao šest golova. Kao trener, sa Zvezdom je osvojio „duplu krunu". Tim sa beogradske „Marakane", koji je ostavio svom nasledniku, u prvoj sezoni posle njegovog odlaska postao je šampion Evrope i sveta. Šeki je uvek bio u centru pažnje. Voli da se priča o njemu, anegdota i zanimljivosti ima na pretek, nemoguće je pobrojati sve...
Spasoje Paja Samardžić, veteran OFK Beograda - Sa Šekijem sam igrao u reprezentaciji, a kada bismo se videli pred meč ili u gradu, on je bio veoma aktivan u nagovaranju da dođem u Crvenu zvezdu. Jednom sam ga sreo na Terazijama, šetali smo se ka Knez Mihajlovoj i on se usput šalio, pričao dogodovštine na sebi svojstven način, ali sve to nije bilo toliko važno dok se nisam okrenuo i video kako za nama ide grupa od 30 i više klinaca. Naša pratnja se samo povećavala, a ja sam tek tada shvatio kolika je on bio zvezda Jugoslavije i jugoslovenskog sporta.
Branko Rašović, veteran Partizana - Mnogo ste me rastužili sa ovom informacijom. Izuzetno mi je žao zbog odlaska velikog igrača i čoveka, o njemu bih mogao dugo, dugo da pričam. Pripadali smo onoj generaciji fudbalera Partizana i Crvene zvezde, koja se nikada nije štedela na terenu u našim derbijima, ali smo posle utakmica bili u izuzetnim odnosima. Sa Šekijem sam prijatelj od mog dolaska u Beograd 1964. godine, fenomenalno smo se družili i dosta vremena provodili zajedno van terena, deleći dobro i zlo.
Vlade Đurović, košarkaški trener - Šekija sam gledao u dresu OFK Beograda kada je došao zajedno sa Milošem Milutinovićem da odigra tu sezonu. Bio sam dečak i u klubu, gde smo delili prostorije sa fudbalerima, često sam gledao kako sa Milošem igra šah. Desilo se jednom da Miloš nije došao, pa mi se on obratio "ajde, mali, gledaš nas svaki dan, sedi da igramo da vidimo šta znaš". Od tada, pa do kraja života mi smo umeli da presedimo ceo dan uz šahovsku tablu i da svaki moj dobar potez prokomentariše "pa zar, ti da prodaš ovo velikom Šekularcu". On je bio prva istinska sportska zvezda one Jugoslavije, sjajan igrač i čovek pun duha, koji je privlačio pažnju gde god se pojavljivao i to mu je najviše prijalo. Bilo mu je drago kada su mu u rodnom Štipu podigli spomenik, govorio mi je "kad ćeš ti to da doživiš". Nedavno smo bili zajedno u Valjevu. Otežano se kretao, bukvalno smo ga nosili na rukama, jer noge su prestale da slušaju, ali je u glavi bio besprekoran, britkog uma, uvek spreman da se našali.
Vladica Popović, veteran Crvene zvezde - Bili smo odlični drugovi, iako smo bili drugačiji tip ljudi. Igrali smo zajedno i u reprezentaciji i u Crvenoj zvezdi, kasnije i u inostranstvu i mogu reći da je bio sjajan čovek i fudbaler. Poslednjih godina smo se retko sretali i zbog toga mi je žao.
kurir.rs / Dejan Petković
NE PROPUSTITE
