Iz Srbije je otišao u tursku Manisu, usledile su “šetnje“ od OFK Beograda, preko AEL i OFI do povratka u redove turskog kluba.
“Čvrsto sam rešio da ostavim fudbal. Nisam sebe video u srpskom fudbalu, poznavajući prilike nisam mislio da mogu da nađem korektnu sredinu. Usledio je poziv vlasnika Voždovca, kao i direktora kluba i nakon sastanka i razgovora koji smo obavili uvideo sam da je Voždovac jedna prava, zdrava i pristojna sportska priča. I pre toga sam čuo da je Voždovac klub koji je sjajno organizovan i koji sjajno funkcioniše, ali dok to ne vidite svojim očima, vi u to ne verujete. Tako je bilo i samnom. Iz jedne situacije u kojoj sam bio spreman da zavšrim karijeru i prestanem da se bavim fudbalom došao sam u situaciju da više nego ikada uživam u fudbalu“, naveo je Mikić.
On se osvrnuo i na svoj angažman u Zvezdi, kao i na saradnju sa legendardnim Robertom Prosinečkim, u čijem timu je imao ulogu kapitena.
“Nakon sezone u Napretku koju sam odigrao dobro počelo je da se govori o interesovanju Zvezde i Partizana. Pošto sam veliki Zvezdaš, za mene nije postojala opcija prelaska u crno-beli tabor. Tokom pauze u prvenstvu pozvao me je Dragiša Binić na hitan sastanak, na kome su bili on i Maza Vasilijević. Tada me je Vasilijević samo “spakovao“ u kola i odvezao u Beograd, tako da možemo da kažemo da me je Zvezda skoro pa kidnapovala“, objasnio je Mikić.
Podsetio je i da nije igrao odmah po dolasku u Ljutice Bogdana.
“Tek kasnije sam debitovao. Tada je trener bio Pižon, a kasnije je došao Prosinečki, koji mi je ukazao poverenje i dodelio kapitensku traku. To smatram za jednu od najvećih privilegija koju sam imao kroz karijeru. Kada je otišao Prosinečki, u klub je došao Saša Janković kao trener, ubrzo se vratio Nenad Milijaš, a kada se u klub vrati takva veličina, ne mora niko ništa da vam kaže, sami ostavljate traku onome kome je namenjena. Bio je to sjajan period moje karijere“, zaključio je Mikić.
Kurir sport
Foto: Kurir
